Порекло презимена, село Драги Део (Прокупље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Драги Део, Град Прокупље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај с Порекло становништва села Драги Део, Град Прокупље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај с Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Драги Део (Прокупље)

Порекло презимена, село Драги Део (Прокупље)

Порекло становништва села Драги Део, Град Прокупље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Драги Део се налази на осојној падини рида, који се као последњи огранак Радана протеже између Драгоделске реке са западне стране и удолине са источне стране, и дошле до корита Пусте Реке код њеног формирања. Драги Део има свој заселак који се зове Крушкар. Овај заселак је удаљен од Драгог Дела око два километра и налази се у  самом кориту Пусте Реке, где ова настаје спајањем Драгоделске, Статовачке и Куртешке Реке.

Тип села.

Драги Део је село збијеног типа и ганичи се са селима: Марино Кале, Добра Вода, Богујевац, Статовац, Бреговина и Бублица.

Име села.

Нисмо у могусћности да објаснимо шта значи име овог подпланинског пусторечког села; да ле је назив дошао по привлачности овог места са обилатим пашњацима под планином, која се недалеко од села уздиже, или пак по томе, да је земљиште на коме је село, код деобе браће припао као део ономе ко се звао Драги, како се прича по селу.

Воде.

Пошто је Драги Део подигнут на риду, кроз њега не тече ни једна текућица. Западно од села, на око два километра, тече Драгоделска Река, чије се изворишта налази на Радану. Са јужне стране, дубодолином која одваја рид на коме је село и онај на чијем је крајњем делу тврђава Марино Кале, тече незнатан поток без имена, чије се извориште исто тако налази на Радан планини, на локалитету Ћумурански Извор. Овде су заправо два извора, Велики и Мали Оман.

На око 3 километра северно од села тече Пуста Река. То су текућице које обилазе село Драги Део и поред њега теку.

У атару Драгог Дела постоје два кладенца, Ледени Извор и Ћумурана. Вода леденог Кладенца је каптирана и водоводом доведена у село, те свака кућа у Драгом Делу располаже планинском текућом водом. Што се тиче воде са извора Ћумурана, води из њега су употребили Бубличани за свој водовод и око тога се са Драгоделчанима пред судом парничили.

Постанак села и прошлост.

Драги Део се у прошлости налазио близу саобраћајнице, која је преко Магаша ишла у правцу Куршумлије. Осим тога, на истоку, на око километар, налазила се тврђава Марино Кале. На готово истом одстојању, само на северу, била је утврђена античка варош Бреговинско Кале. У атару Драгог дела постоје два места на којима се топила руда. По казивању мештана из Драгог Дела, на локалитету Таваник, који се налази испод Горњих Ливада, био је рудник гвоздене руде. Испод локалитета Тавник постоје остаци од зидина и шљаке од топљене руде. На локалитету Ораси као и на другом локалитету који носи име Валог има зидина, које указују да је на овим местима у прошлости било насеље.

Када се Драги Део доводе у везу са Бреговином из античке епохе може се са сигурношћу говорити о бујном и бурном животу на овом месту у античко и рано византијског доба а, вероватно, и у доба српске средњовековне државе.

Земље и шуме.

Драги Део има атар који се простире на 822 хектара. Од ове површине оранице и баште захватају само 138 хектара. то је најмањи комплекс обрадиве земље који има ма које од 53 сеоска насеља Пусте Реке. Под воћњцима је 23, ливаде 183, пашњаци 148, шума 290 док је неплодно 40 хектара.

Земља носи ове називе: Лојзе, Батољ, Црквиште, Оџаци, Статовачки Рид, Пољане, Каменитица, Суве Круше, Бктешевица, Скоруша, Ораси, Валог, Текија, Гумниште, Бостаниште, Сењак, Крушка, Средње Ливаде, Горње Ливаде, Китанова Бара, Таванак, Црквина, Рид, Ниже Црквине и Код Богданове Воденице.

Порекло становништва.

Драги део је сеоско насеље чији број становника рапидно опада. Од 404 становника пописаних 1953. године свео се на 229 – 1971. године.

Садашње становништво чине ови родови:

-Радовановићи-Карагузови су досељени са Власине.

-Младеновићи – Црњини су са Власине.

-Раденковићи – Ђоре (по Баја Џори-Ђори) су из Власине.

-Голубовићи су са Власине.

-Маринковићи-Карагузови су са Власине.

-Величковићи-Карагузови су са Власине.

-Страхињићи су са Власине.

-Станковићи су са Власине.

-Здравковићи-Карапанџе су са Власине.

-Живковићи-Калајџије су са Власине.

-Здравковићи други – Рашковци, Роми су са Власине.

-Јанковић Вукоје је из Црне Горе.

-Бећировић (Ђока), Ром, не зна за своје порекло.

У засеоку Крушкар живе ови родови:

Николићи-Бугари су пореклом из Божице, Љубате, Мађила и Топлог Дола.

-Недељковићи – Бугари, су из истог краја као и Николићи.

-Раденковићи-Бугари су истог порекла као и претходни.

-Пешићи, исто порекло.

-Ранђеловићи, исто порекло.

-Ђорђевићи су досељени из села Добре Воде.

Занимање становништва.

Драгоделчани сеју на својој оскудној земљи пшеницу, кукуруз и овас. Саде и кромпир за своје потребе. Пасуљ као подкултуру. Од воћа имају крушке и јабуке, које су наследили од Арбанаса, али је то све остарело и не доноси плод. Има много дивљих крушака, од чијег рода пеку ракију, као и од шљива.

Чувају говеда врсте буша и то по 2-3 грла. Оваца у селу има око 300 а некада их је било 10 пута више. У целом селу имају само једног коња. Свиње узгајају за домаћу употребу.

Драгодалчани су сви од реда грађевиинари и иду ван села у пчалбу. Омладина се определиле за занате металске струке док у селу живе само старци и жене.

Пре рата у Драгом Делу је било ових самосталних занатских радњи: два ковача, две бакалнице, 3-4 столара, пинтера исти толико. Данас у селу има само два кројача, један албатин и колар. Немају ни једну продавницу прехрамбене робе што им нарочито тешко пада.

Као устаничко село Драги Део је за време Другог светског рата паљен три пута. Окупатор је извршио масовно стрељање људи. Погинулима и жртвама фашистичког терора подигнут је леп споменик.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top