Порекло презимена, село Житни Поток (Прокупље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Житни Поток, Град Прокупље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Полож Порекло становништва насеља Житни Поток, Град Прокупље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Полож Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Житни Поток (Прокупље)

Порекло презимена, село Житни Поток (Прокупље)

Порекло становништва насеља Житни Поток, Град Прокупље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Житни Поток се налази на благо заобљаним повијарцима који се, као подгорина Пасјаче, спуштају ка југу у Пусторечку област. У доба кад су наши словенски преци населили ове крајеве пастири су напасали своја стада по Пасјачи, на Видојевици, Радану у другим суседним планинама, потоми брежуљци, на којима се заселио Житни Поток, били су веома погодни за земљорадњу и, тек отети од шума, и врло плодни. При врху села на западној периферији, налази се и сада извориште потока, који је по језерском дну дубио своју долиницу и, са водама других потока, проширивао у правце села Злате. Обале овог потока, односно стране брежуљака са обе стране његових обала су и сада пашњаци, питоме ливаде и воћњаци.

Име села.

Некада су ту биле њиве на којима је успевало жито, па је цео крај око потока добио име Житни Поток. Кансије засељено село на овом месту названо је истим именом.

Воде.

Кроз село Житни Поток, на његовој западној периферији, тече поток, који се зове Житнопоточки Поток. За врема Турака а можда и раније, у Житни Поток је земљаним цевима доведена вода из Гласовичке удолине и служила је за шедрван у џамији и чесму у селу. Данас су Житнопоточани изградили водовод и у своје село довели здраву и питку воду са изворишта код Белог Камена, испод Мрљичког Виса и свака кућа има чесму.

Земље и шуме.

Земљиште атара Житног Потока се налази између атара ових села: Бреговине на југозападу, Старог Села и Шевиша на северозападу и северу, Гласовика на северу, Мачине и Злате на југоистоку и Бублице на југу. Праве равнице у атару нема, већ се благо простире по нагнутим брежуљцима, од којих је најстрмији Бреговински Рид. Најпространија поља се налазе у правцу села Злате, где су и најудаљеније парцеле Житнопоточана.

Земља носи ове називе: При Бунар-Бандер, Над Лозје, Испод Село-Друге, Испод Пут, Над Пут, На Јованово, На Раван, Синадинов Поток, Голема Ливада, Кирине Реке, Бреговински Рид, Ограњски Рид, Симоновски Рид, Крајњи Рид, Луке, Лојза-До, Мачински Рид, Пољане, Големе Ливаде, Повише Пут, Ћунак, Текија, Турска Падина, Чука, Куртишка Река, Башче, Писарско, Рид, Мазна, Орница, Кезина, Вучја Пласт и Мале Ливаде.

Постанак села и прошлост.

Нема видљивих доказа да је на месту Житног Потока било некада античко насеље било за време Римљана или Византије. У непосредној блзини налази се Бреговинско и Гласовичко Кале, осим трагова од темеља цркве у облику лађе, на Вашаришту, северозападно од Житног Потока, која је морала служити неком народу тог времена.

Као што су под зидине Царичиног Града и осталих градова у овом делу византије стигли су Словени у току VI или почетком VII века, тако да су они овде дошли, опсадама изгладнеле посаде ових градова, а када су их освојили, предали их огњу а становнике поробили и побили.

Скутнут под Мрљачким Висом и Пасјачом и у њиховом присоју, крај где је житни Поток, могао је бити погодан за зимовалиште пастира који су сва своја стада напасали на падинама Пасјаче и Видојевице, да касније прерасте у стално насеље, са замљиштем погодним за обрађивање и узгој разних жита. Тако је никао Житни Поток. Морало је то бити негде у X или XI, дакле пре Немање. Срби су живели у овом крају све до пред крај XVIII века, када су се, под притиском Албанаца, повукли су се у области Србије које су од њих узнемираване. Има примаре да су муслимани присвајали хришћанске богомоље у своје, односно цркве у џамије.

Да су Срби живели у Житном Потоку у после доласка Албанаца, поред њих, доказ су називи земљишта Арница-Орница и др.

Житни поток је, као у Пуста Река, ослобођен од Турске власти 1877/78 године. У Пустој Реци српској војци су се супротставили Албанци добровољци. Ти одреди пусторечких Албанаца су се повлачили у правцу Малог Косова долином реке Јабланице и путевима којима ће касније да одступа српска војска испред којих је текла река жена, деце и стараца који су напуштали са целокупним иметком крај који су пре једног века њихови дедови освојили. Остале су само чифчијске породице и која циганска кућа. Посе Берлинског конгреса, многи Арбанаси се се почели враћати у Пусту Реку али се нису могли прилогадити новим условима живота, продавали су своју имовину српским насељеницима.

У Житном Потоку је већ 1890. године отворена прва основна школа. Уочи Првог балкансог рата, око 1910. године, у овим крајевима су изграђени стратешки путеви који су водили у правцу Малог Косова чиме је Житни Поток постао провредни центар једне простране области. Овим просторима се повлачила и српска војска 1915. године у правцу Малог Косова – и касније у Албанију.

У току 1917. године толички устанак је захватио у ову област. Житнопоточани су се придружили устаницима а по слому устанка поднели су све муке осталих побуњених крајева овог дела Србије.

Порекло становништва,

Данас у Житном Потоку живе ови родови:

-Брођани су из Брода.

-Дрндарски су из Црне Траве – Дрдарска Махала.

-Чаушлије-Чауши су из Црне Траве – Чаушевска Махала.

-Мечкари-Ратка Митровића*, удова

-Петровићи*

-Китановићи

-Ивановићи-Ивишини су из Црне Траве – Ивишанска махала.

-Грци-Платнари су из Црне Траве, али неко време један од предака је радио у Солуну, у фабрици платна.

-Станковићи

-Стојановићи

-Зајци-Стојичићи

-Петровићи други

-Јоцићи

-Рајковићи

-Влајко Рашић

-Економци-Станковићи

-Ђорђевићи

-Станковићи трећи

-Крстићи-Гребенари

-Крстићи-Турци

-Цветковићи-Ковачи

-Цверановићи

-Митровићи-Ковлије

-Ђокићи

-Стојановићи-Дрндари

-Стаменковићи други-Дрндари

-Радојловићи

-Симоновци-Илићи

-Симоновци-Стефановићи

-Златановић Мијајло – Јеврејин

-Миомир Пешић – Брођанин је из Брода

-Благојевић Драгомир

-Ратковић Љубисав

-Крстић Александар

-Николић Марица

Роми.

У Житном Потоку постоји Циганска колонија. Многи су потмци оних Цигана, који су овде живели за време Турака а неки су се касније населили.

Група на западу села:

-Јовановић Драгиша

-Јовановић Божика

-Јовановић Заим

-Јовановић Стојан

-Јовановић Станислав

-Јовановић Ратко

-Јовановић Слободан

-Хусемовић Живомир

-Хусемовић Милош

-Хусемовић Милоје

-Хусемовић Раде

-Демировић Данко

-Илић Стојанча

-Илић Томислав – Томча

-Илић Зоран

-Илић Станоје

-Јовановић Витко

-Авдић Љуба

-Раимовић Слободан

-Ибић Сретко

-Ђорђевић Радојо

-Јовановић уд. Станица

Група на истоку села:

-Зекировић Ђура

-Зекировић Бранко

-Авдић Драги

-Авдић Милош

-Авдић Миливоје

-Реџеповић Мирко

-Јашаревић Властимир

*Није наведено порекло многих родова.

Занимање становника.

Главни занимање Житнопоточана је земљорадња и стајско сточарство. Зидарски радници су по традицији и печалбари. Земљорадњом се баве само старачка домаћинства и жене. Житни Поток је погодан за воћарство. Имају све врсте крушака, затим јабука, шљива, дуње.

Вашар се одржава два пута годишње, на Јеремијин дан – 14 маја и Св. Симеона – 14 септембра. Пре Другог светског рата вашар је трајао два а сада један дан. Пијачни дан је недељом. Од занатских рањи овде постоје: две кафане, једна месара, две пекаре, један ковач, два млина, једна поткивач, обућар, берберин, два посластичара, бојаџија, каменорезац и три кројача.

Занимање Рома.

Постоји једна ковач, два зидарска помоћника. Неки су свирачи. Имају дувачки оркестар. Неке Циганке праве црепуље за печење хлеба. Лети раде као сезонски радници у пољопривреди. Баве се бербом печурака.

Ђура Зекировић је грађевински мајстор и превозник. Бранко Зекировић свира кланирет са Србином. Обојица су одлични свирачи и певачи. Има их на раду у Немачкој. Мирко Реџеповић је сеоски овчар.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top