Порекло презимена, село Гегља (Лебане)

2. јула 2017.

коментара: 2

Порекло становништва насеља Гегља, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип насеља.

Гегља се налази на риду коју чини вододелницу Јабланице у Пусте Реке. Њених осам махала: Шопска, Миткинци, Стошинци, Спиринци, Влајковци, Шукурци, Тасинска Махала и Расовача – раније самостално село, представљају скупину домаћинстава које обично припадају једном роду, али су разасута по падинама ридова, па се добија утисак да је село раштркано, као што изгледају друга пусторечка села. Околна села су: Кривача, Шилово и Радиновац (јабланичка) и Лалиновац, Штулац и Прекопчелица – пусторечка.

Име села.

По једној легенди, Гегља је добила име на следећи начин: Свињар из Свињарице је изгубио своје свиње па се у потрази за њима је нагазио босом ногом на трн па је почео гегати те је место добило име Гегља. По другој легенди, када је царица из Царичиног Града бежала са својим љубавником од разјареног цара, у Штулцу је коњима отпао потков, па су коњи повредили „босе“ ноге почели храмати-гегати те се место назове назове Гегља.

Воде.

Једина текућица у овом селу је поток Расовача, чије се извориште налази у махали Расовача, чије име и носи, и то испод рида на коме су остаци муслиманске текије на коти од 506 метара. Иначе у селу постоје два сеоска бунара а и многе куће имају своје бунаре чија је добина од 10 до 15 метара. Има случајева да је изданска вода тако блиска површини земље, да допире готово до ивице бунара. И становници села Гегље су, као и готово сва села Пусте Реке, почели довођењем воде усвој домове водоводима које изграђују удружени мештани. Тако шест кућа махале Расовача имају водовод, четири у махали Миткинци и шест у Шопској Махали.

Постанак села и прошлост.

На локалитету Текија, одакле се пружа поглед на многобројна села Пусте Реке, постоје одломци од византијске опеке. Осим тога, поред западног зида текије, на северном и јужном углу споља, постоје два четвртаста, изгледа мемерна, камена, која вире из земље око15 сантиметара, димензија 1 х 1 метар. Са много основа се може претпоставити да су ова два камена служила као база за стубове неке античке грађевине, највероватније рановнизантијске цркве.

На развалинама овог града подигнута је од камена са дрвеним везицама четвртаста зграда текије у којој су три гроба. Текија је била велика 8 метара ширине и дужине.

Текију је као свето место посећују Албанци не само јабланичких села, већ и са Косова. Њу сматрају светим и хришћани, па је у болести походе, у нади да ће се излечити.

Уз текију је био до Другог светског рата и стан дервишов. Последњи дервиш се звао Јунуз Јакуповић. Пошто му је неко у току рата убио сина, Јусуф се иселио у Призрен а бугарска војска у једној офанзиви на партизане спалила је текију.

У Гегљи данас постоји црква посвећена Светом Пантелејмену. Свештеник долази у цркву на дан њене славе. Тада се народ окупи и у црквеној порти а омалдина весели и игра.

Земље и шуме.

Атар села Гегља је величине 697 хектара, од које површине оранице и баште захватају 202, воћњаци 19, виногради 3, ливаде 75, пашњаци 140, шума 39 док је неплодно 19 хектара.

Земљиште носи ове називе: Бунаја, Славка, Суљине, Станкова Ливада, Оранице, Горње Њиве, Црквиште, Текијски Вис, Страна и Криви Камен, Јанке Њиве и др.

Порекло становништва.

Иако непосредно у суседству планине Гољака, односно његових северних огранака који се протежу до Јабланице, одакле су се Арбанаси као из своје базе, пребацивали у Пусту Реку и постепено заузимали, у Гегљи се до ослобођења задржало 17 српских кућа, чије потомство и данас живи у овом селу.

Као у случајевима већине пусторечких села, и из Гегље постоји сталан, али благ, одлив становништва. Тако је ово село 1953. године имало 112 кућа и 686 становника, 1961. године 117 кућа са 635 становникаа 1971. године број кућа је износио 116 а становника 602.

Садашње становништво чине ови родови:

Староседеоци:

-Ивковићи.

-Митићи-Миткинци.

-Стошићи – Стошинци.

-Тасићи-Тасинци.

-Миљковићи

-Стојановићи.

Досељеници:

-Богдановићи су досељени из Гара.

-Маринковићи си из Криве Реке.

-Анђелковићи не знају за своје порекло.

-Анђелковићи други не знају за своје порекло.

-Игњатовићи не знају за своје порекло.

-Здравковићи не знају за своје порекло.

-Пешићи су из Гара.

-Станојевићи не знају за своје порекло.

-Костићи не знају за своје порекло.

-Митићи не знају за своје порекло.

-Стојановићи-Зунзари су из околине Врања,

-Алексићи-Тириловци не знају за своје порекло.

-Стевановићи-Пискуљци не знају за своје орекло.

-Стојковићи други не знају за своје порекло

-Стајићи-Зверци не знају за своје порекло.

-Јовановићи-Међарци не знају за своје порекло.

-Станисављевићи не знају за своје порекло.

Занимање становника.

Становници села Гегља сеју на својима њивама пшеницу и кукуруз, код којих се усева јавља тржишни вишак. Код других пољопривредних култура; сађења пасуља, кромпира и друго, нема тржишног вишка, јер се гаје само за домаће потребе. Воће се узгаја за ракију и то обично шљиве, мада има и другог воћа, али нема савремених сорти. Винограда има врло мало. Земља је, обзиром да је на вишој дилувијалној равни и на вододелници Јабланице и Пусте реке, атмосферска вода спира површински слој, па је њена моћност веома мала а квалитет „лиска“, онај први стадијум претвањарања стене у земљу.

Обзиром да обиље паше, у Гегљи има више услова са екстезивно сточарство, а нарочито за узгој оваца. Некада је у селу било више стоке него данас. Сада свака кућа у просеку гаји по две краве. Оваца има мало.

Старији мушкарци су печалбари, лети раде у разним гардовима као зидари и тесари, док земљу остављају женама и старцима. Омладина се орјентише на школовање.

Развитак индустрије у Лебану, као и прерастање овог малог места у већу урбану средину, погодује Гегљи која је удаљена од Лебана око 5 километара. То је дало прилику многим младим Гегљанцима да се зашппсле у Лебану а живе у свом родном селу. Све ово пак утиче на смањење исељавања становништва. По броју полазника основне школе у Гегљи износи у школској 1973/74 години 41 полазника, са два одељења те се види да у селу има младих домаћинстава, дакле одлив становништва стагнира.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Milka

    Verka I Gojko Jovic, moja tetka I teca pokojni. Imaju 2 kuce u Geglju. JEDAN bunar je kopao moi deda Mika, koi je bio Streljan za vreme drugog svetskog rata. Bio poznat to vreme kao Mika gajdas, post je on te gaide pravio I svirao. Prezim je Ristic kao i moje Milka Ristic, a baka se zvala Milkana Ristic koja takodje
    Popoginuli u partizane.
    Stram da vam je, poginuli su za slobodu a sada ih ne pominjete. Dein grob stoi Jo’s u Geglju. Nadam se da je Jo’s tako. Pozdravi M. Ristic /Spasovska.

    • Милодан

      Милка!

      Разумем Ваше незадовољство, али што се мене тиче и уредништва Порекла, нема никаквог разлога за срам. Наиме, детаљно сам (поново) проверио родове села Гегља – и у књизи не пише да у том селу постоји род Јовић. Да ли је то кривица писца књиге или неког од његових сарадника – на то питање немам одговор.

      Поздрав!
      Милодан