Порекло презимена, село Гласовик (Прокупље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Гласовик, Град Прокуље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај и Порекло становништва насеља Гласовик, Град Прокуље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај и Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Гласовик (Прокупље)

Порекло презимена, село Гласовик (Прокупље)

Порекло становништва насеља Гласовик, Град Прокуље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Гласовик се налази на северозападном ободу пусторечке области, на падинама Пасјаче и на највишој дилувијалној тераси Лесковачког Језера у овм региону. Има шест махала, раздвојеним пољем и дубодолинама. Махале носе ове називе: Пчињани, Новоселци, Средњи Рид, Бајинци, Гаџинџи (или Гаџина Махала) и Шумљани. Махале су збијеног типа осим Шумљана, која није велика и чије су куће раштркане.

Име села.

По легенци, име села је дошло отуда, што се глас овде далеко чује. Називи махала: Ново Село је добила своје име по насељеницима из власинских планина где такође постоји Ново Село. Гаџина Махала је насељена становницима из истоимене махале у Власини. Бајинци су из власинског села Бајинца (Млачишта). Рид по засеоку у Власини. Шумљани  –  засељени у шуми планине Пасјаче.

Воде.

Главни водоток је Гласовичка Река, која извире на Пасјачи и има у изворишту два крака, који се састају у селу. Гласовичка Река је богатија водом од Златне Реке не само од изворног дела, већ и због тога што низводно прима са леве стране воде Мачинског Потока и Шопке изнад села Злате.

У селу има извора, као например Ристини Котле и Денчин Бунар. Има и бунара.

Старине у селу.

Поред пута за Прокупље, изнад махале Ново Село, налазе се развалине Гласовићког Калета. Локалитет је неистражен. Ова тврђава је свакако из античког и рано византисјког периода и улазила је у фортификациони систем Илирика на важном путу за римски Хамеум.

У Гласовику постоји и стари рудник гвоздене руде-магнетида, експлоатисане у доба Римљана, а можда и у доба српске средњовековне државе. Основна је претпоставка да је ова руда топљена на многим местима по целој Пустој Реци а пре свега код Ивања.

Земље и шуме.

Село Гласовик има простран атар од 1472 хектара. Обрадива земља је само на 282 хектара. Под воћњацима је 44 хектара, виноградима 8, ливаде су на простору на 254, пашњаци на 195 хектара, под шумом 242 док је неплодно 46 хектара.

Земља носи ове називе: Утрина, Текија, Јабуковац, Испод Белог Камена, Заједничке Ливаде, Арница, Реџин Гроб, Денчин Бунар, Два Рила, Коњарник и Српско Гумно.

Порекло становништва.

Становништво овог села је у сталном опадању не само по броју људи, већ и домаћинства. По статистичким подацима 1953. године Гласовик је имао 172 куће и 896 становника, 1961. године 145 кућа са 688 становника а 1971. године 141 кућу и само 513 становника. У махали Бајници има 9 празник кућа („закована врата“) а за исељење се спрема још 10 домаћинстава.

Данас становништво Гласовика чине ови родови по махалама:

Пчињани или Миљковци:

-Филиповићи су пореклом из Призрена, одакле су прешли у Пчињу а из Пчиње су 1886. године дошли у Гласовик.

-Миљковци су најпре дошли са Карпата у Ушће код Црне Траве а одатле у Гласовик.

Махала Ново Село.

-Петковићи, постојбина им је из околине Ужица одакле су дошли у Власину а са Власине у ослобођени Гласовик.

-Момчиловићи-Јапанци су са Власине.

-Величковићи су досељени из Пчиње. У роду су са Филиповићима.

Гаџина Махала.

-Анђелковићи су са Власине, Гаџина Махала.

-Грујићи су са Власине – Гаџина Махала.

-Симоновићи су из села Дупла Липа на Власини.

Махала Рид:

-Симоновићи су пореклом  из села Дупница код Сјенице, одатле су за време Турака дошли у Власину а са Власине – село Дупле Липе досељени у Гласовик.

-Димитријевићи-Бугари су досељени из Божице.

Махала Бајинци:

-Стојиљковићи су из Бајинаца (Млачиште).

-Ивановићи су из Бајинаца.

-Јовановићи су из Бајинаца.

-Стојковићи су из Бајинаца.

-Огњановићи су из Бајинаца.

-Динићи су из Бајинаца.

-Илићи су из Бајинаца.

-Младеновић Стојан је из Кожинаца, призећен у Гласовику.

-Митровић Благоје је из Крушевице.

-Јанковићи су из Бајинаца.

-Ристићи су из Доњег Статовца.

-Момчиловићи су из Бајинца.

-Динчићи су из Ћуковца.

-Младеновић Филип је из Драгог Дела.

-Младеновић Сретен је из Шевиша.

Махала Шумљани:

-Љумовићи су из Пипера – Црна Гора.

-Бојовићи-Васојевићи, Црна Гора.

-Вукашиновићи су непознатог порекла.

-Митићи су са Власине.

-Филиповићи су из Пчиње.

-Трифуновићи су са Власине.

У Гласовику има Рома, род:

-Лилићи, беземљаши, живе од најамног рада у чувања сеоске стоке. Припадају Хришћанској религији.

Занимање становника.

Гласовичани се баве земљорадњом. Сеју пшеницу и кукуруз као главне усеве. У баштама узгајају поврће са сопствене потребе.

Од стоке чувају краве, у просеку по једно грло у домаћинству. Свиње гаје за домаће потребе. Цело село има 150 оваца. У Махали Рид Циганка чува овце „на ак“.

Гласовичани не живе од земљорадње и сточарства. Главно има је занимање печалбарство. Сво мушко становништво способно за рад се отисне на рад по градовима. Највише су зидари и керамичари. На селу остају само стари.

У Гласовику постоји четвороразредна основна школа као истурено одељење осмогодишње школе у Житном Потоку

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top