Poreklo prezimena, selo Tulovo (Leskovac)

1. aprila 2017.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Tulovo, Grad Leskovac – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Leskovačko Polje i Babička Gora“ nastaloj na osnovu prikupljenih podataka 1977. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Tulovo se nalazi u dolini Tulovske Reke, pod planinom Kukavicom, na krajnjem jugu oblasti Leskovačko Polje i Babička Gora. Kuće su poređane sa obe strane korita, koje je ovde usečeno u stenu.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa i izduženo. Kuće su poređane jedna do druge a iznad njih, na površini jezerske terase, u koju je Tulovska reka useklo svoje korito, leže njive, voćnjaci, vinogradi i ostala zemljišta ovoga sela.

Ime sela.

Selo se zaselilo na prostoru gde su nekada bile guste šume kroz koju je prolazila staza za vrh planine. Staza je bila obrasla šibljem, koje se nad stazom nadvijalo. Da bi ljudi mogli proći, morali su se „tuliti“, saginjati se i tako „potuljeni“ prolazili ovom stazom. Zbog toga je selo, kasnije tu nastalo prozvano Tulovo.

Postoji i druga legenda: Sela Tulare i Tulovo izrađivati tule, jedna važan elemenat za lov i rat. Tule su drvene kutije sa povezom koje se nosi preko glave na leđima u kome su se nalazile strele. Moguće je da su ta dva pomenuta sela dobile ime po tome.

Vode.

Kroz selo protiče Tulovska Reka, čije je izvorište pod Vrvikobilom, jednim od visova Kukavice. Reka nastaje od Goleme i Male Reke, koje se sastaju na mestu zvanom Vodeničište.

Ovo selo ima vodovad i svaka kuća je snabdevena vodom. Osim toga u selu postoji spomen-česma u slavu izginulih partizana i streljanih Tulovčana 1941. godine.

Zemlje i šume.

Atar sela Tulova se prostire na 1151 hektaru. Njive i bašte zahvataju prostor od 339 hektara, voćnjaci 30, vinogradi 10, livade 16, pašnjaci 11, šuma 707 dok je neplodno 38 hektara.

Zemlja nosi ove nazive: Čika, Kosanovac, Trševine, Suvi Dol, Crveni Breg, Tursko Groblje, Bačevište, Tulovska Planina, Vodeničište, Rupče, Rudine, Na Buče i Budakovac.

Postanak sela i prošlost.

Prošlost sela Tulova ne možemo pratiti ni kroz srpske ni kroz turske izvore. Postoji uverenje da je Tulovo staro selo, nastalo u vreme srpske srednjovekovne države.

Po kazicvanju Tulovčana, zasnovanom na predanju, selo je bilo pod gospodarlukom, ali nije zapamćeno ime poslednjeg gospodaraa.

Po lokalitetu Tursko Groblje reklo bi se da su Turci živeli u ovom selu. Ali to nije tačno. To groblje je nastalo sahranjivanjem izginulih Turaka u borbama za oslobođenje Srbije 1877. godine.

Kada je Tulovo oslobođeno od Turaka imalo je 49 kuća, dakle bilo je veće od ostalih sela u dolini Tulovske Reke.

Poreklo stanovništva.

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovnika 1971. godine u Tulovu je bilo 163 kuće sa 796 stanovnika.


Ristinci su starosedeoci.

Ranđelovci su iz Lipove Čuke.

Ružinci su starosedeoci.

Tošinci su doseljeni iz Podrimaca.

Ćosinci su starosedeoci.

Klisurci su iz Klisure.

U Lipovoj Čuki, zaseoku sela Tulova, žive ovi rodovi:

Deda-Ranđelovi (Ranđelovci), potiču iz Mrtvice, iz koje je došao njihov predak Stojan. Najpre se naselio u Maloj Kopašnici odakle se premestio u Lipovu Čuku iz straha da ih Južna Morava ne poplavi.

Deda-Jankovci su poreklom iz Letovišta (Mrtvica).

Petkovci, srodni Deda-Jankovcima, su takođe iz Mrtvice.

Ukupno u Lipovoj Čuki ima 17 kuća.

Zanimanje stanovnika.

Imajući u vidu da je pod njivama i baštama 406 a pod šumom 707 hektara zaključuje se da je glavno zanimanje vezano za drvo. Tulovljani su živeli od svoje šume; deljali su grede, sekli i izvlačili drva za ogrev, zatim, drvo su korisitili za izradu raznih poljoprivrednih alatki i predmeta nužnih svakom seoskom domaćinstvu, počev od držalja za motike, sekire, vile, kovčega, naćvi, jarmova i drugo. U šumi su napasali sitno i krupnu stoku, naročito koze. Sve je to bio siguran izvor prihoda Tulovčana za normalan život.

Posle Drugog svetskog rata stvari su se promenile. Šuma nije bilo više u vlasništvu sela već je podržavljena. Stočni fond se smanjio a koze zatrte.

Na oskudnoj zemlji uzgaja se voće zastarelih vrsta. Pod ovom kulturom je danas oko 30 hektara, naročito krušaka od čega se nešto prodaje a od ostatka peče rakija. Tulovčani su počeli da pečalbare. Osim toga postali su poznati po proizvodnji jagoda. Stočartstvo je sada stajsko. Čuvaju krave, u proseku po dve u domaćinstvu. Mleko se siri i prodaje u Leskovcu i Grdelici. U perpektivi je uzgoj duvana. Sa svojim modernim kućama i stajama prednjače u odnosu na mnoga ravničarka sela. Prodavci jagoda u Leskovcu iz Tulova znaju reći: „Dođite da vidite naše Tulovo; to je naš mali Pariz“.

IZVOR: Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Leskovačko Polje i Babička Gora“ nastaloj na osnovu prikupljenih podataka 1977. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

 

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.