Poreklo stanovništva sela Pečenjevce, Grad Leskovac – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Leskovačko Polje i Babička Gora“ nastaloj na osnovu prikupljenih podataka 1977. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo Pečenjevce se nalazi na obalama Šaranice u svom gornjem delu i Jablanice u donjem delu, na oko 12 kilometara severno odo Leskovca. Ono je posle Pukovca najveće selo u oblasti Leskovačko Polje i Babička Gora sa stalnom tendencijom demografskog razvoja se nekim obeležjima urbanizacije.
Pečenjevce se nalazi na magistralnoj transbalkanskoj železničkoj saobraćajnici, sa stanicom koja omogućava selu putničku i robnu vezu sa celom zemljom.
Tip sela.
I Pečenjevce je, kao i sva sela u Oblasti, zbijenog tipa. U gornjem delu ono je gomilasto dok se u donjem delu razvilo oko puta Niš – Leskovac i u pravcu sela Čekmina. Obe ove saobraćajnice su široke i prave, što omogućava lak urban razvoj sela.
Ime sela.
Legenda kaže da je nekakav Ban išao u boj na Bojniku. Pre bitke je naredio da mu se spremi pečenje kod manastira Svete Marije – a taj manastir je bio baš u sredini današnjeg sela Pečenjevci, na bredu kojise zove Bela Glava.
Po drugoj legendi, selo je paljeno od Turaka i to zajedno sa stanovnicima. Preživeli stanovnici opečeni-sprženi, pa je ovo selo dobilo i me po pečenim-sprženim stanovnicima – Pečenjevce.
Postoji još jedna legenda. Po njoj selo je dobilo ime po Pečenezima, tursko-tatarskom plemenu, koje je u XI veku prodrlo na Balkan i doprlo do Soluna, potučeno od Vizantinaca i naseljeno oko Niša, Ovčeg Polja i oko današnje Sofije. Ova istorijska legenda ima svoju istorijsku podlogu te je i najprihvatljivija.
Vode.
Kao što je već rečeno, kroz selo Pečenjevce teku rečica Šaranica i Jablanica.
U ataru ovog sela postoje ovi kaldenci: Drenovac, Ničkino Koriče. Bunare ima svaka kuća. Duboki su 5-6 metara.
Zemlje i šume.
Atar sela Pečenjevaca se prostire na 1377 hektara od čega njive i bašte zahvataju prostor od 933, Voćnjaci 15, vinogradi 71, livade 2, pašnjaci 82, šuma 187 dok je neplodno 87 hektara.
Zemlja nosi ove nazive: Vanos, Medeno Gumno, Tinjavica, Rajčeva Bara, Zeleni Vir, Pod Rid, Bele Glave, Buljčin Dud, Dugačka Valoga, Sredolje, Ženski Brod, Česta, Trševina, Grvilica, Tapan, Dobroglavsko Jezero, Zmijarničko Jezero, Bankovo Jezero, Ostrikovica, Zmijarnik, Vučja Rupa, Srednje Bilo, Crešnje, Ševarište, Šumata Padina, Vučljak, Laz, Umište, Drenovac, Pašina Korija, Ornice, Cer, Bela Glava, Golemi Lug, Kovanluk, Pašina Vodenica, Pašino Bostanište, Beli Kamen, Dževarka i Klepalo.
Postanak sela i prošlost.
Doline rečice, najstarija mahala Pečenjevaca bogata je praistorijskim i antičkim nalazištima, goji govore da je ovaj deo Leskovačke Kotline oduvek bio nastanjen. Međutim današnje naselje nastalo je najkasnije u XI veku.
Pečenjevce ja najpre naseljeno na lokalitetu Selište ili Zeleni Vir. Pod Turcima je Pečenjevce bilo na mestu gde je sada Gornja Mahala. Imalo je svoju crkvu na bregu iznad sela – Bela Glava.
Zanimljivo je zabeležiti da je francuski putopisac Ami Bue video je u Pečenjevcu han još 1836 godine što kazuje da je pored Pečenjevaca i pre prosecanja Midhat-pašinog druma ovuda prolazila važna saobraćajnica kojim su se kretali karavani i svetski putnici.
Prolazak Midhat-pašinog druma ispod Pašagićevog konaka doprineo da se Pečenjevce seli prema toj saobraćajnici i da ona postane ulica čijom će se dužinom podizati razni objekti koji svako mesto čini urbanim.
Pečenjevce se, iako počitlučeno od strane Pašagića isticalo se u Oblasti. Ono je pored crkve Sv. Marije na Belovom Brdu podigli veliki pravoslavni hram posvećen Sv. Iliji pod vanosom sa vrlo interesantnim unutrašnjim arhitektonskim rešenjem. Njen tavan čini 12 kubeta koja se spolja ne primećuju. Duga je 22 a široka 12 metara. Zidovi su debeli 1,25 metra.
Svakako je neko od moćne turske feudalne porodice iz Leskovca Pašagića bio pre reforme turskog carstva bio spahija sela Pečenjevaca. Kada je selo 1839 godine počitlučeno, gospodar sela opet je bio neko od Pašagića. Prema nekima to je bio Mehmed paša Agić, po drugima Emin paša Agić.
Poreklo stanovništva.
Nemački putopisac FonHan je zabeležio da je u Pečenjevcu 1858 godine bilo 80 domaćinstava. Prvi srpski popis izvršen odmah posle oslobođenja od Turaka, utvrdio je da u ovom selu žive 82 domaćinstva. Prema popisu iz 1900. godine u njemu je bilo 114 domaćinstava; 1948. – 317; 1953. – 385 i 1971. – 505 domaćinstava.
Današnje stanovništvo čine ovi rodovi:
–Momirovi su doseljeni iz Krive Reke krajem XVIII veka.
–Rakićevi su iz Krive Reke, doseljeni krajem XVIII veka sa prezimenima:
–Rakići, Cekići i Vidanovići.
–Filipovi su iz Krive Reke, sa prezimenima:
–Filipovići, Stankovići, Cvetanovići, Zdravkovići i Ivkovići.
–Savićovi su iz Krive Reke sa prezimenima:
–Petrovići, Trajkovići, Tošići i Zdravkovići.
–Tolozanci, su doseljeni iz Krive Reke, doseljeni krajem XVIII veka, sa prezimenima:
–Stefanovići i Spasići.
–Živkovci (Živkovići) su doseljeni iz Krive Reke.
–Mečini (Stamenkovići) su iz Krive Reke.
–Đukavci su doseljeni iz Krive Reke, sa prezimenima:
–Stanimirovci, Mihajlovići i Stankovići.
–Kalivanci su iz Krive Reke, sa prezimenima:
–Cvetkovići i Stefanovići.
–Vitkovci su iz Vitkovca kod Knjaževca.
–Vačini (Filipovići) su iz Lipovice, osnivač roda naća kao siromah došao u Pečenjevce da se „ceni“ i tu ostao.
–Šumanci su poreklom iz Šumana.
–Ristini su doseljeni iz Jajne.
–Š’ćkalovi su iz Gornjeg Stopanja.
–Pertaćani su iz Pertata.
–Hlišini su došli odnekud, „od preko put Radana“.
–Džamalovi (Petkovići) su iz Malošišta.
–Koralejci su iz Brestovca.
–Bučinci su iz sela Bučinca kod Prokuplja.
–Džemkini su iz Lipovice.
–Cvetanovi su iz Čekmina.
–Vergečovi (Jovanovići). Osnivač roda Dušan Vergeč došao je iz Nakrivnja i usinjen kod nekog Mičete Jockinog.
–Žikinci – Stopanjci su iz Stopanja.
–Čekminci su iz Čekmina.
Nepoznatog porekla: Dugejinci (Živkovići, Stankovići, Zdravkovići) – Dugejinski soj, koji je 1948 godine imao 52 kuće i bio najveći rod u Pečenjevcu, Baberšlici, Krkuljci (Cekići), Šestalovi, Cakići, Prdinci ili Prdi-buka (Dimitrijevići i Svetanovići), Ilijinci (Cvetkovići, Cekići i Smiljkovići), Džondini, Ničkini, Nešini (Mitići, Stefanovići, Smiljkovići i Nikolići), Janjini, Perinci srodni sa Barbešlijama, Palandzarci (Stojanovići i Nikolići), Četrnajkini ili Ronjkini, Svitkini, Lecini sa prezimenima (Đorđevići, Cvetanovići i Ristići), Čilini (Smiljkovići), Kezini (Jovanovići), Tolozanovi, Komaričani (Milenkovići i Jovići) – iz ovog roda je Mladen „Komar’c, Percunci ili Percunovi (Kitanovići), Čajini, Maznikovi, Šopkini (Savići), Brdarci ili Brdarkini (Stankovići), Maskovci i Jockini.
U Pečenjevcu je živeo i rod Kovandžici. Prezivali su se Pavlovićima. Bili su dobri vinogradari i imali vinograd najveći u selu, zasađen 1893 godine. Izumrli su po muškoj lozi.
Romi – Cigani.
U Pečenjevcu ima 30 romskih domaćinstava. To su:
–Zekići, davno nastanjeni u Pečenjevcu, bili su burgijaši.
–Aguševići su erlije.
–Alići su erlije.
–Ismailovići. Iz ovog roda je Imail-Mače, konopljar, doseljeni iz Vranjske Banje.
Nepoznatog porekla:
–Denići, Asorović Mile, Duraković Dragan, Maličević Smail, Demirović Tomislav i Ibraimović Boža.
Romi se bave raznim zanimanjima. Neki su industrijski radnici, neki poljoprivrednici, neki sade duvan na manjim parcelama. Bave se i trgovinom. Neki su muzikanti. Stariji sviraju trubu, mlađi gitaru.
Romi u Pečenjevcu su naseljeni na istočnoj periferiji Gornje Mahale, prvobitnog sela Pečenjevce. Neki imaju savremeno građene kuće.
Zanimanje stanovništva.
Poljoprivreda je osnovno zanimanje Pečenjevčana: Gaje pšenicu i kukuruz sa tržišnim viškovima. Poznati su proizvođači krompira, traženog na pijacama čak i u Beogradu. Vagonima izvoze krompir. Duvan se uzgaja u malim količinama. Bave se i povrtarstvom – proizvode papriku i kupus. Vinovu lozu gaje na prostranim parcelama ali ni izdaleka u onoj količini kako to čine Razgojničani i druga prekomoravska sela.
Stačarstvo nije kao nekada, kada su domaćinstva imala i po 200 ovaca. I koza je bilo dosta. Čuvali su i bivole. Sada je stočarstvo stajsko. Čuvaju krave – u proseku dve po domaćinstvu, za mleko i manje za vuču. Svinje gaje samo za posek. Od živine kokoške, ćurke i guske. Imaju zemljoradničku zadrugu. Još od vremena Turaka poznati su kao kafedžije. U selu ima raznih zanatlija, krojača, stolara i drugih. Neki se bavi kirajdžilukom. Vozili su robu za Solun i Vidin. Imali su vodenice, sada mlin elekktrični. Dosta dobro je razvijen lov. Od industrije od šireg značaja imaju prehrambeno preduzeće „Radan“ sa razgranatom prodajnom mrežom. Imaju dom kulture sa bioskoskom-pozorišnom salom. Imaju biblioteku, ambulantu, zubnu ambulantu, osmogodišnju školu. Sve ovo okazuje da je Pečenjevce u celoj Oblasti najnaprednije seeosko naselje.
IZVOR: Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Leskovačko Polje i Babička Gora“ nastaloj na osnovu prikupljenih podataka 1977. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
31. maj 2017. u 19:22
Dusanka Mladenovic rodj. Tosic
Dobar dan svima Pecenjevcanima.
Moji roditelji, i njihovi roditelji i dede i babe su Pecenjevcani. U vasem prilogu gore, za sve sam familije cula kao mala kad sam dolazila za skolske raspuste. Izgleda da su sve 4-5 porodica koje su moje “nepoznatog porekla”. Ili nisu dali podatke kad se ta knjiga pisala u sedamdesetim. Volela bih da se malo to nepoznato poreklo rasvetli, ako je moguce.
Majcina strana: Cakići (ili Cakini, bila je to velika porodica od cukundede Petra Cakica i cukunbabe Jagode koji su imali 5 sinova: najmladji je bio moj pradeda Milan Cakic, koji je vrlo mlad poginuo 1915. u okolini Velesa i ostavio udovicu Todoru sa troje dece: sinovima Dragoljubom (ili Ljubomirom, ne znam, bio je Ljuba) i Branislavom, i cerkom Vojislavom. Moj deda Branko Cakic se ozinio Stanom od Stefanovica ( Stefanovići takodje nepoznati), koja je bila siroce bez majke, a on bez oca, pa su se tako celi zivot lepo slagali. Imali su troje dece, moju majku Desanku, ujaka Vladimira i bilo je jos jedno zensko dete koje je rano umrlo, Marica. Ljuba se ozenio Miroslavkom (iz Navalin) i sa njom imao troje dece – dva sina Svetu Cakica, postara, i Predraga Cakica, i cerku Olgu. Olga se udala za geometra Ivu Raznatovica rodom iz Rozaja (pitacu mamu da potvrdi), i sa njim se nastanila u Pozarevcu. Imali su dvoje dece, cerku Ljiljanu i sina Predraga. Sveta je imao dva sina, Bratislava i Budimira, a Predrag cerku Oliveru i sina Vlastimira. Moj ujak Vladimir je imao sina Novicu i cerku Svetlanu. Ne znam sta je danas sa njima. Znam da su se skoro svi pozenili i poudavali, a neki vec i unuke imaju. neki su ostali u selu. Moja majka ima mene Dusanku i sina Gorana. Majka Desanka se udala za mog oca Zorana Tosica, koji je bio najmladje sedmo dete od Dragoljuba Tosica (Ljuba Shopkin) i Zivke Tosic, rodjene Milosevic. Šopkini (Savići) nepoznatog porekla, Zivka od Barbešlije (Barbeslici nepoznatog porekla). Zivkin otac, moj pradeda Stavra Milosevic, je bio vidjen covek izmedju dva rata, a posle WWII dok se opstina nije ukinula, predsednik opstine Pecenjevce.(To moze da se istrazi – ima sigurno negde zapisano. A bio je izgleda i narodni poslanik u Kraljevini SHS, i to ima negde zapisano ako jeste). Po nadimku Barbeslije rekla bih da su dosli iz Barbesa (ima i Gornji i Donji Barbes u planinama preko Morave. To isto mozda moze da se istrazi i potvrdi.) Prezime Milosevic mozda nije originalno, nego “prevedeno”. Stavrina zena se zvala Zojka. Imali su pored cerke, moje baba Zivke (Zivka i Zoja je isto ime – jedno srpsko, jedno grcko), i dva sina – Dragutina i Slobodana. Dragutin je pricao da je rodjen 1892. i preziveo Solunski front pod komandom vojvode Stepe Stepanovica, i kao povratnik docekao jako duboku starost, do devedesetak godina. Njega se takodje secam. Dragutin je imao cerku Milu koja je bila udata za nekog ucitelja Jovana. E sad vise ne znam da li je imao jos druge dece koji su bili stariji. Ti su ljudi i njihovi potomci uglavnom u Nisu i Beogradu. I trece dete, najmladji Stavrin sin, Slobodan Milosevic, se rodio u slobodnoj Srbiji, verovatno pred ili za WWI. Taj deda Slobodan je ozenio Vojislavu iz Cakini, od Milana Cakica cerku, tetku moje majke. Tu je nekako ispalo duplo srodstvo. Dve devojke iz Cakini su otisle u Stavrinu familiju – jedna za sina Slobodana, jedna za unuka Zorana od cerke Zivke. Slobodan i Voja su imali cerku Stanislavu, sina Dragoslava i sina Miodraga. Stanislava se mlada udala u selo za Ugljesu kamiondziju ( Džondini nepoznatog porekla) i imala sa njim troje dece – cerku Vesnu sto se udala u Cekmin, sina Zeljka i sina Dragana. Oni svi imaju svoju decu i unuke, ne znam gde su. Dragoslav je ozenio Makedonku Zivku iz Berova, koleginicu sa studija ekonomije u Skoplju. Njih dvoje su neko vreme ziveli i uspesno radili u Leskovcu (ima negde zapisano po knjigama u preduzecima gde su bili direktori), i imali su dve cerke, Margaretu i Biljanu. Danas svi oni zive u Skoplju (pitacu mamu da li su jos zivi). Trece Slobodanovo dete i Stavrin unuk, sin Miodrag Milosevic, je zavrsio za zubara i ziveo u Brestovcu, odakle mu je zena Cica (Simka Djordjevic valjda). Oni su imali dvoje dece, sina Nenada i cerku Ivanu. Ti moji rodjaci sa svojim porodicama zive u Nisu. I dodjosmo do moje babe Zivke, Stavrine cerke, sto se udala u Tosice (za koje se kaze da su Savici nepoznatog porekla, a mozda i nisu ti Tosici. Pominju se neki Tosici Kockinci koji su starosedeoci u Cekminu. Da li su te dve porodice Tosica povezane, tj. rod? Ti Kockinci Cekmincani i ti Savici Pecenjevcani nepoznatog porekla? Zivkin muz, moj deda po ocu, Dragoljub-Ljuba Tosic Shopkin je bio najmladji i jedini preziveli sin pradede Mikaila Tosica, sto je poginuo 1912. a mozda i 1913. u Bugarskoj, sa dva straija sina. Ljubina majka, moja prababa Nasta Shopka (Nastasija Tosic, ne znam rodjeno prezime iz Crne Trave – selo Curkovica) je bila Mikailova druga zena, koju je doveo i Brijanja kao udovicu sa tri cerke. Te Nastine cerke su se udale u Pecenjevce i okolna sela, Dupljane i mozda u Cekmin, to nema koga da pitam, mozda vi znate. Treci Tosici sa vaseg sajta su Savićovi su iz Krive Reke sa prezimenima:
–Petrovići, Trajkovići, Tošići i Zdravkovići. Hm, da li su to isti Tosici, oni Savici nepoznatog porekla, ili stvarno neki treci? I od kojih je moj pradeda Mikail sto je doveo Nastu Shopku?
Mikailov jedini naslednik, moj deda-Ljuba Tosic i baba-Zivka Milosevic (Stavrina), su izrodili sedmoro dece, od kojih je petoro docekalo starost: Bosiljka (udata za Radivoja Kitanovica iz Lipovice, ziveli u Beogradu, gde im danas zive potomci, cerka Svetlana-Cica, njen muz Aca Crnotravac i njihova deca i unuci), Vladimir Tosic (ozenio Branku iz stare Gornje Male i prizetio se kod njenih roditelja, deda-Trajka i uzeo njihovu slavu sv. Nikolu), Desanka-Cana (udata u Brestovac za Slavka Janjica-Macu i sa njim imala sina Ljubisava Janjica i cerku Zoru), Milos Tosic (ozenio Javorku iz Dupljana i ostao na Ljubinom, tj. Mikailovom imanju u Gornjoj Mali, dece nisu imali), i moj otac Zoran Tosic (ozenio Desanku Cakic, od oca Branislava i onog pradede Milana Cakica sto je poginuo cim je otisao u rat 2015). Ziveli su u Grdelici, moj otac je bio tekstilni inzenjer, tamo su ga svi znali. Umro je relativno mlad sa 70 godina, majka je jos ziva. Brat Goran Tosic je pedijatar, radi u Grdelici. Ozenio je Renatu Rajkovic iz Leskovca sa Hisara, i ona je doktorka u Grdelici, i imaju dve cerke, Emiliju i Milanu. Idu u gimnaziju. Ja imaam cerku Saru Mladenovic, od drugog muza, Zorana Mladenovica koji zivi u Beogradu. Mi zivimo u Wellingtonu, na Novom Zelandu. Sara studira antropologiju. Ako se nesto vise sazna o poreklu nasih porodica i prezimena za koje se nije znalo, volele bismo da to cujemo. I tako, ja se raspisala. Izvinjavam se. Ne zam otkud mi doslo da ih sve sada pominjem, te stare sto odavno nema ko da ih pomene. Evo gledam u kalendar, danas je zadusni cetvrtak, zadusnice ce u subotu. Mozda zato. Pozdrav svima.
20. januar 2022. u 20:39
Dragan
Dobro vece citam vas tekst i nije mi sve jasno?Ja sam Dragan praunuk Slobodana i Vojislavke Milosevic tj.unuk Stanislave i Ugljese .Ako hocete nesto blize informacije da vam kazem mozemo se dopisivati ja sam inace qouy godiste zivim u Leskovcu a do w godine sam ziveo u Pecenjevcu.Moja majka Vesna udala se za mog oca Dobrijvoja on je iz Kastavara sad zive u Pecenjevcu a ujak Zeljko je nazalost preminuo pre 12 godina u Beogradu.Drugi ujak Dragam zivinu Pecenjevcu u oorodicnoj kuci Ugljese i Stanislavke.Pozdrav