Poreklo stanovništva sela Zalužnje (po knjizi Zalužnja), Grad Leskovac – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Leskovačko Polje i Babička Gora“ nastaloj na osnovu prikupljenih podataka 1977. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Zalužnje je podignuto na leevoj obali reke Jablanice, na oko 7 kilometara severno od Leskovca.
Tip sela.
U sredini sela je prazan prostor, kao kod mnogih moravskih sela. Oko tog prostora vode putevi sa svih strana a kuće i dvorišta su uz te puteve i uz unutrašnje puteve maanjeg značaja, često ćorsokake. Selo je zbijenog tipa.
Ime sela.
Ime sela je ovako nastalo, prema legendi: U tursko vreme neki čovek je došao odnekud i naselio se na trnjaku pokraj reke Jablanice. U gustišu na obali Jablanice sagradio je kolibu pa se njegovo prisustvo nije primaćevalo. Jednog dana izašla žena ovog čoveka na reku da pere veš. Primetio je Turčin koji je poljem prolazio, pa je pitao:
-Otkude ti?
Žena mu je ogovorila.
-Mi smo se naselili u lug.
Na to joj je Turčin rekao da reka plavi lug te da se isele na više mesto, iza luga. Žena je ovo kazala svom čoveku, pa su oni svoju kolibu premestii iz luga na pogodnije mesto, koja je bilo iza luga, za lugom. Od ti dveju reči, kada se selo zaselilo postalo je ime naselja. Selo za lugom, Zalužje, Zalužnje.
Vode.
Glavna tekućica je reka Jablanica. Osim Jablanice postoji vododerina Lisičji Potok, kojime se sliva voda sa Plantaže i izvora Jeleni Kladenac. Uataru se nalaze izvori: Dunjarnik, Divlji Govedarnik.
Zemlja.
Zalužnje ima u svome ataru ukupnu površinu zemlje od 633 hektara, od koje njive i bašte zahvataju površinu 385, voćnjaci 7, vinogradi 18, pašnjaci 46, šuma 152 dok je neplodno 25 hektara.
Zemlja nosi ove nazive: Banura, Zaimovo, Toplik, Korija, Peraljište, Progon, Divlji Govedarnik, Ispod Groblje, Više Groblje, Staro Lozje, Sadovi, Potok, Golema Padina, Đorđina Padina, Divlji Govedarnik ispod puta, Trlište, Mala Ilijina Padina, Goleme Ilijine Padine, Jeleni Kladenac, Markova Livada, Mamutova Njiva, Čardakinje, Kriva Dolina, Cerata Padina i Višnjata Padina.
Postanak sela i prošlost.
Po legendi o postanku imena sela proizilazi da je selo nastalo za vreme Turaka. Nesumnjivo je, sudeći po lolaklitetiu Selište i Sadovi, da ovaj kraj u dalekoj prošlosti bio nastanjen. Tokom vremena se selo pomeštalo i ne postoji trag u turskim tefterima o ovom selu u nahiji Dubočice sa početka XVI.
Pod Turcima u XIX veki selo je bilo počitlučeno i izgleda da je imalo dva gospodara. Jedan se zvao Zaim a drugi Osman.
Zaloški gospodar Zaim nije hteo, posle odlaska Turaka, da napusti „svoje selo“ i velika imanja koja je posedovao, već je ostao u Zalužani. On je ugovorio sa Dobričanima da ga čuvaju a on im je ustupio 100 duluma obradive zemlje i 50 duluma šume. Međutim, Dobričani nisu prema njemu pokazivali ikakav obzir. Razočaran, osiroteo i ostareo, umro je na đubrištu. Pre svoje smrti kleo je one koji su mu uzeli imanje, odnosno Dobričane, pa oni „sada ne virajev“.
Poreklo stanovništva.
Selo Zalužnje je odmah po oslobođenju od Turaka imalo 25 domaćinstava. Prema popisu od 1953. godine u njemu je bilo 110 domova i 598 stanovnika a 1971. godine imalo je 127 domaćinstava i 581 stanovika.
Danas u ovom selu žive ovi rodovi:
Starosedeoci:
-Ristićinci, Kostinci-Nešini, Katinci, Kostići, Stojančini, Mile Stanković, Ljupkovi i Dikini.
Nepoznatog porekla.
–Kopiljaci, Gaćurci, Đorđijanci drugi, Slavko Milošević zvani Doktur, nekad najbogatija kuća u selu i Trajko I. Krstić Kantar.
-Jovančini su doseljeni iz Cekavice.
-Vranjanci su došli iz okoline Vranja.
-Đorđinci-Đorđičini, su srodni sa Jovančinima, potiču od istok pretka, doseljeni su iz Cekavice.
-Jorgačevi su srodni sa Jovančinima i Đorđincima.
-Šumadinci su poreklom iz Šumadije.
-Stojilkovci-Kočinci su doseljeni iz Kočana.
-Dzver (Milošević Branko) ili Lebanci su iz okoline Lebana.
-Vasiljkovci su iz Kočana, srodni sa Ristićincima.
-Dobričani su iz Dobriča.
-Mitkarci su iz Priboja od roda Šašićevi.
-Grajevčani su iz Grajevca.
-Komendarci-Komendijini vode poreklo iz Repišta.
-Dudka-Dragi Dimitrijević je iz Navalina.
-Saltirovi-Šopovi su iz Crne Trave.
-Mitrović Nada Šopka je iz Crne Trave.
-Milenković Petar je iz Priboja – Šašićev rod.
-Stanković Persa Repuljka je iz Priboja.
-Kostić Bora, kovač, je iz Donje Lokošnice.
-Krstić Aca je iz Priboja – od Šašićevih.
-Magini su iz Klisure (Šopluk).
-Stevanović Borko je iz okoline Vranja.
-Stojkovići su iz okoline Vranja.
-Đorđevići su iz Pečenjevaca.
Zanimanje stanovništva.
Meštani Zalužnja se bave zemljoradnjom. Seju pšenice i kukuruz. Sade i krompir. Baštovani su i dobri su proizvođači kupusa. Sade i papriku. Imaju nešto vinograda za domaću upotrebu.
Od stoke čuvaju krave, prosečno dve po domaćinstvu.
Omladina im se školuje i usmerava ka raznim zanatima. Za poljoprivredu se opredeljuje veoma mali broj.
IZVOR: Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Leskovačko Polje i Babička Gora“ nastaloj na osnovu prikupljenih podataka 1977. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)