Порекло презимена, село Горњи Буниброд (Лесковац)

11. фебруара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Горњи Буниброд, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

 

-Горњи Буниброд са налази у алувијалној равни Јужне Мораве на обалама Туловске Реке. Ово равничарско село лежи у јужном делу Лесковачког Поља. Ово село је, изузимајући Губеревац, најјужније у овој области.

 

Тип села.

 

-По типу, Горњи Буниброд је збијеног, гомиластог типа.

 

Име села.

 

-Име села Горњи Буниброд је сложеница чији је завршни део хидроним. Овај део имена села оправдава легенду о имену села. По тој легенци, село је добило ово име за време Турака. Наиме у том селу је живео његов господар – Турчин. На Туловској Реци у то време нигде није ћуприје, па се са једне обале на другу прелазило преко греде, која је премошћавала речно корито. Таква једна греда премошћавала је Туловску Реку на оном месту где се сада излази из Доњег Буниброда и иде у правцу Бадинаца. Једног дана ишла је из села була бунибродског господара. Туловска Река је била надошла, а греда услед кише била влажна и клизава. Када је була прелазила преко реке оклизнула се и пала у таласе набујале реке, који су је зачас покрили те се тако и утопила. Тада се, због тога, село назвало Булин Брод, што се касније слило уједну реч – Буниброд.

 

Воде.

 

-Кроз село Горњи Буниброд протиче Туловска река. Јужна Морава је од села удаљена око три километра. На територији атара ово г села нема кладенаца али је издан доста плитка и копање бунара и навијање цеви за хватање изданске воде не представља нарочити проблем.

 

Земље и шуме.

 

-Атар села Горњег Буниброда се простире на 397 хектара од чега њиве и баште су на 269, воћњаци на 10, виногради 26, ливаде 28, пашњаци 30 и неплодно је 24 хектара.

Потеси носе ове називе: Валога, Задине, Луг, Ливаде, Под Рид, Жељковац, Тирови, Прогон, Калдрма, Росуље, Нерезине, Трска, Луг, Бучан, Селиште и Криви Бес.

Из прошлости села.

Први помен Горњег и Доњег Буниброда налазе се у турском тефтеру из 1516. године. Чињеница да је село Горњи Буниброд убележено као тимарско село још почетком XVI века доказ је да је оно постојало још у старој српској држави.

Зидине и темељи некадашњих зграда, на које наилазе мештани код дубљег орања на потесу Задине указује да је на том месту некада постојало насеље са доста солидним грађевинама. По легенди, овде је било „латинско насеље“.

На месту Селиште нису пронађени трагови људског живота.

Село Горњи Буниброд није под Турцима после реформе турског царства очувало слободу, већ је било потчињено. Врло је вероватно да је његов господар била чувена породица Пашагића, јер Паша Агу или Пашагу срећемо и у суседним селима као господара и власника великих пронстранстава земље: шума, њива и ливада.

Порекло становништва.

Горњи Буниброд је одмах после ослобођења од Турака имао 50 домаћинстава и био у саставу губеревачке општине. По попису из 1961. године у њему је било 159 домаћинстава са 814 становника а пописом из 1971. године утврђено је да у овим сели има 181 домаћинство са 778 становника.

Приликом истраживања у овом селу у јесен 1976 године забележени суови родови:

Староседеоци:

-Стојковци, Миленковци, Савичкини, Бранковци, Петковци, Домузови (надимак добили од Турака; свиња-домуз), Палашкови, Глубчини, Ваганчини, Сотоњци, Бељајевци, Накаламанци (призећен), Дининци, Оџини, Шебоњци, Калаџици, Рајковци, Бојкови, Гиктинци, Бакулинци (Бакучинци), Станојини, Дувчини, Кусобанини, Тулоњини, Антини и Гирини.

-Пешинци су из Рупља.

-Пупуљанови су непознатог порекла.

-Лингурци су из Велике Сејанице.

-Станимировци су из Табановаца.

-Калиперови су из Војводине.

-Шароњини су ит Тулова.

-Табановци су из Табановаца,

-Шопови-Шопци су из Теговишта.

-Станоњини су из Крушевице.

-Дреноваци су непознатог порекла.

Занимање становништва.

Основно занимање мештана овог села је земљорадња. На својим њивама сеју пшеницу и кукуруз као главне културе. Баве се и повртарством и производе купус, паприку, лук црни и бели. Баве се и виноградарством. Воћњаке немају. Око 60% становништва се бави узгојем дувана.

Од стоке свака кућа има око две краве млекуље. Производе сир и за продају. Оваца немају. Око 30 домаћинстава има коња са којима превлаче поврће до оближње пијаце.

Из сваке куће има бар по један члан запослен у Лесковцу у фабрици, некој другој установи, администрацији и судству.

Немају основну школу. Ђаци иду у школу у оближњи Губеревац, удаљен пар стотина метара.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.