Порекло презимена, село Братмиловце (Лесковац)

5. фебруара 2017.

коментара: 1

Порекло становништва села Братмиловце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Братмиловце се налази у алувијалној равни Јужне Мораве, на три колометра источно од Лесковца, поред значајне саобраћајнице која је од давнина водила на исток.

Тип села.

Садашњи положај Братмиловца у односу на Лесковац и ближу околину се изменио, након исушиваања мочварног земљишта између овог села и Лесковца када се тај простор претворио у велико насеље полуурбаног и полуруралног карактера. По типу старо селе и ново насеље је збијено, не и ушорено, каква су сва села Лесковачког Поморавља осим Косанчића, Миланова и Душанова.

Име села.

Назив Братмиловце село је добило по браћи, која су се међусобно много волела а уз то су били и ловци, те је из  те три речи – брат, мили и ловци, настало име Братмиловце. Постоје и друге легенде али се и оне своде на ове две-три речи.

Воде.

Кроз Братмиловце не тече стална текућица, већ у кишним данима, нарочито у пролеће. Код отапања снега и обилних киша, овуда иде вода потока Бучан, који заправо скупља површинску воду од падине Рударске Чуке па наниже одводи ка кориту Јужне Мораве. Извора нема а свака кућа има свој бунар.

Земља.

Атар овог села спада у најмање атаре у области Лексовачког Поља и Бабичка Гора и износи само 345 хектара од чега њиве и баште захватају 281 хектар, ливаде 16, пашњаци 22, неплодно 110 и под воћем поред кућа три хектара.

Називи потеса су: Ориште или Оризиште, Беговина или Селиште, Савак, Моравиште, Моравиште, Зматарица, Анчики-Бучан, Бара, Ћућурица, Татарове Трле, Мршанско и Бобишко.

Постанак села.

Легенда о постанку овог села се везује са турским временом. Братимиловце је постало пре доласка Турака. У турском попсиу из 1516. године помиње се село Братмиловце као тимарско село, што је знак да је постојало пре доласка њиховог, какав је случај са свим селима у Котлини.

Порекло становништва.

Одмах по ослобођењу од Турака у Братмиловцу је било свега 27 домаћинстава. Према попису из 1953. у селу је било122 домаћинства а 1971. године овај број се попео на 522 домаћинства. Динамичан раст овог села је последица његове близине Лесковцу.

У селу су 1977. године живели ови родови:

-Начкови су из Доњег Крајинца.

-Бабићеви-Баба-Станкини су староседеоци.

-Гичини су староседеоци.

-Цакини-Цакићи су староседеоци.

-Пешуњци су најстарији род, оснивачи села, по предању досељениса Косова.

-Ћосини су род Пешуњцима.

-Баба-Јанини су огранак рода Пешуњци.

-Петканини су досељени одмах после Пешуњаца.

-Васиљкови су непознатог порекла.

-Денчини су непознатог порекла.

-Дрдини су непознатог порекла.

-Бајгијини (Милан Бајгија) су непознатог порекла.

-Турлови су непознатог порекла.

-Бандзини (крупни) су непознатог порекла.

-Бегчини су непознатог порекла.

-Присјанци су досељени из Присјана.

-Лукини су непознатог порекла.

-Сотирови су непознатог порекла.

-Прокопови су непознатог порекла.

-Чурчилови су непознатог порекла.

-Миљкови су непознатог порекла.

-Путарови су непознатоог порекла.

-Менђини су непознатог порекла.

-Величкови су непознатог порекла

-Бондини (Деска Бондина) су непознатог порекла.

-Ступничики су досељени из Ступнице.

-Булчини су непознатог порекла.

-Копчини су непознатог порекла.

-Петкови су непознатог порекла.

-Јергилови су огранак Бегчинима и непознатог су порекла.

-Ристини су пореклом из Мрштана.

-Додини су непознатог порекла.

-Ковачеви су као ковачи дошли из Лесковца.

-Тодоровци-Куртини су непознатог порекла.

Кенини су непознатог порекла.

-Аничини су огранак Гичића, су непознатог порекла.

-Гирезови су огранак Гичића, непознатог порекла.

-Црногорци су досељени из Медвеђе.

-Печуркини су огранак Цакинима су стари досељеници непознатог порекла.

-Нешкини (Нешко Пешић) су непознатог порекла.

Занимање становника.

Братмиловчани се, као и мештани околних села, баве земљорадњом као главним занимањем. Главни усеви су им пшеница и кукуруз. Добри су произвођачи дувана и засаде годишње, у просеку, три милиона струкова. Баве се и сточарством. Имају краве и овце. Добар део Лесковца снабдевају млеком. Близина града погодавала је запошљавању многих мештана у Лесковцу.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Небојша

    Деска “Бондина ” је била удата у “Гичини” , значи била је снаја у тој фамилији не треба да се издваја као посебна фамилија.