Христос се роди! Ваистину се роди! Срећан Божић!

7. јануара 2017.

коментара: 1

Христос се роди! Ваистину се роди! Овим радосним поздравом уредништво портала Порекло жели срећан Божић свим својим посетиоцима уз жељу да га још дуго година у миру, срећи и љубави дочекују.  А као што то и доликује објављујемо божићну посланицу патријарха Српског господина Иринеја 

Рождество Христово, манастир Високи Дечани, фреска из XIV века
Рождество Христово, манастир Високи Дечани, фреска из XIV века

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2016. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лк. 2, 14)

Ево нас и ове године пред празником Божића, пред празником безмерне љубави Божије, јер нам се данас у граду Давидову роди Христос Господ (Лк. 2, 11), Емануил, што ће рећи: с нама Бог (Мт. 1, 23). Ову велику Тајну Оваплоћења Бога Логоса, скривану од постања векова (Јн. 1, 2), најпре су благовестили анђели Божији својом божићном химном мира и љубави (Лк. 2, 14). Потом им се придружују пастири и мудраци са Истока, сабирајући тако небо и земљу око Богомладенца Христа, анђеле, и људе, и све народе земаљске у Цркву Бога живога (2. Кор. 6, 16).

Како нам о догађају Рођења Христовог, које је, по светим Оцима, веће чудо и од самога стварања света, сведоче свети јеванђелисти, очевици и слуге Речи (Лк. 1, 2)? Свети апостол Матеј у своме Јеванђељу пише својим сународницима Јудејима, желећи да им на основу старозаветних пророштава посведочи да Исус Назарећанин јесте Христос или Месија, Помазаник Божији, Спаситељ света (Пс. 138; Ис. 7, 14). Због тога он своје Јеванђеље почиње родословом Господа Исуса Христа (Мт. 1, 1-17), наглашавајући тиме Његову реалну људску природу. Он у свом родослову помиње централне личности Старог Завета, посебно истичући Авраама и цара Давида, јер се за њих везивало највише пророштава о доласку Месије, која су остварена Рођењем Христовим у Витлејему јудејском (Мт. 2, 5–6). Први део Матејевог Јеванђеља нам, дакле, громко каже: Бог је постао реалан човек, ради нас и ради нашег спасења (Мт. 1, 2), а у другом делу свога родослова Матеј говори да Месија јесте Богочовек, да је Његово Рођење натприродно, од Духа Светога и Марије Дјеве (Мт. 1, 20). Узевши на себе реалну људску природу, Христос постаје један од нас (Јн. 1, 14), остајући при томе оно што је од вечности био – Син Божији и Друго Лице Свете Тројице. Ово би, у најкраћем, била благовест јеванђелиста Матеја, благовест о спасењу свих народа вером у Исуса Христа (Гал. 2, 16).

Свети апостол Лука нам у свом Јеванђељу, које је упутио свом ученику благочестивом Теофилу (Лк. 1, 3), а затим и свакој богољубивој души, даје историјски оквир Рођења Христовог. Он апологетским сведочењем разуверава све скептике и неверујуће, који су покушавали Господа Христа да прогласе легендом и непостојећом личношћу, и уверава их да је Христос реална историјска Личност и Месија. Као историчар, Лука наводи да се Рођење Христово догодило у време римског ћесара Августа, који је владао од 27. године пре Христа до 14. године по Христу, а за време првог општег пописа становништва током Киринове управе Сиријом (Лк. 2, 2), што су историјске чињенице које не пориче ни егзактна наука. Допуњујући Матеја, јеванђелист Лука о Рођењу Христовом пише не само Јудејима него и свим народима на земљи (Лк. 2, 29-32). Лука у своме родослову наглашава да Христос јесте Спаситељ, Нови Адам, Глава и духовни родоначелник Новог Израиља, благословеног Царства Оца и Сина и Светога Духа (Лк. 3, 21–23), чиме указује на литургијску димензију овога празника.

Да додамо укратко, као круну и печат, сведочанство светог јеванђелиста Јована Богослова о Рођењу Христовом. Овај љубљени ученик и апостол Христов додаје Матеју и Луки своје Протојеванђеље. У њему он благовести да је Христос предвечни Син Божији, Реч Божја, Логос кроз Кога је све постало (Јн. 1, 1–3) и Који је као светлост дошао у овај свет (Јн. 1, 5) да нам објави Нови и вечни Завет Бога и човека: „Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа” (Јн. 1, 17; Рим. 10, 4).

Драга браћо и сестре, то што су јеванђелисти посведочили, апостоли и свети Оци утврдили, то и ми вама сведочимо данас, на Божић, јер је „Христос исти данас, јуче и довека” (Јевр. 13, 8). Зато вас из пастирске бриге и љубави позивамо да сви заједно узмемо учешћа у божићном празновању, да оставимо свакодневне бриге, да принесемо своје дарове Богомладенцу Христу – духовно злато, тамјан и смирну, а то значи нашу веру, наду и љубав – и да се сусретнемо са Богом и ближњима. Свети Јован Златоуст је Божић назвао кореном свих хришћанских празника јер нам је у Божићу обећано, на неки тајанствени и благодатни начин унапред даровано, и Сретење, и Крштење, и Преображење, али и Крст и Васкрсење Христово. Зато је наш народ говорио: „Без Бога ни преко прага“ и „нема веће славе од Божића”, јер је у Божићу предокушао Тајну Бога и свенародног спасења у Цркви Христовој.

Српски народ је народ Божића, део Народа Божјег или свега рода хришћанскога. Он је и народ Светога Саве, народ светог цара Лазара Косовског и свих осталих мученика и новомученика, који у зла времена пострадаше, као витлејемска деца (Лк. 2, 16), за истину и правду Божију. Њихове жртве се сећамо и молимо их да нас у небеском Витлејему помињу у својим светим молитвама, да бисмо били достојни својих светих предака, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле.

Божић нам открива циљ и смисао нашег живота на земљи. Речено светоотачким језиком, Бог постаје човек да бисмо се ми људи обожили, да бисмо постали „богови по благодати” испунивши своје биће пуноћом божанске благодати. То није хришћански максимализам нити антрополошка утопија. То је реалност живота у Христу. То је духовна реалност која је дар Божића. Не дозволимо зато да нас ишта од овога света, света који у злу лежи (1. Јн. 5, 19), одвоји од љубави Божије, откривене у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8, 35)! Пуноћа ове љубави је у Рођењу Христовом. Зато Божић заиста јесте „дан који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему” (Пс. 118, 24).

Божић нам указује и на светињу људског живота. Овај Празник нас позива на обожење, а не на уништење, на служење животу, не само биолошком већ и вечном, а не на робовање смрти. Свети старац Силуан Атонски се трудио да у животу не погази ни црва, ни мрава, ни цвет, ни најмањи стручак траве. Свему је од Бога дарован живот, а посебно људском бићу, које је у Христу икона Бога Живога (2. Кор. 4, 4). Божић нам оснажује и враћа библијски благослов: „Рађајте се и множите и напуните земљу!” (1. Мојс. 1, 22). Дај Боже да овај благослов постане мера живота српског народа и свих народа на земљи, јер би на тај начин пакао братоубиства и чедоморства био замењен рајским миром и пуноћом живота. Нека од овог Божића оживи Србија и нека наше породице испуни радост и дечија игра! Свето Јеванђеље нас управо и подсећа на то да, ако се не обратимо и не постанемо безазлени као деца, нећемо ући у Царство небеско (Мт. 18, 3). Зато је Божић празник и наше деце, празник младости и вечне будућности.

У ове благословене божићне дане молимо се Господу, Цару мира (Јевр. 7, 2), да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе Своје широм света и да буде милостив свима нама. Нека овај Божић призове у заједницу све оне који су се на било који начин одвојили од Цркве Бога Живога! Нека нестану јереси и расколи, да би сви људи, са страхом Божијим, вером и љубављу, приступили јединству и животу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве! За то јединство се и Сâм Господ молио у Својој првосвештеничкој молитви речима: „Да сви једно буду” (Јн. 17, 21).

Поздрављамо божићним поздравом сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и позивамо их да живе у међусобној братској љубави, у љубави Божића. Посебно се молимо за распето Косово и Метохију, нашу духовну и националну колевку, коју је велики Његош назвао „грдним судилиштем”. Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим. Нека би Бог, Једини Човекољубац, подарио мир и благослов свему народу Свом и, по речима светог Силуана Атонског, даровао да Га сви народи на земљи познају Духом Светим, у чудесној светлости Божића!

Мир Божји, Христос се роди!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2017. година!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2016.

Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца, чудесно Рођеног од Духа Светог и Марије Дјеве ради нас и ради нашега спасења:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ аустралијско-новозеландски СИЛУАН

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ бивши нишки ЈОВАН

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. vojislav ananić

    ПРАВОСЛАВЉЕ-БОЖИЋ (текст на руском језику)

    http://days.pravoslavie.ru/Life/life3174.htm

    И уз превод, који је имао пуно исправки:

    БОЖИЋ ГОСПОДА БОГА И СПАСИТЕЉА ИСУСА ХРИСТА

    Господ наш Исус Христос, Спаситељ света, рођен је од Девице Марије у време владавине цара Августа (Октавиус) у граду Витлејему. Август је наредио попис целог народа током његовог царства, у којем је тада била Палестина. Јевреји су имали обичај да задрже пописе племена, породице и родове. Свако колено и породица имали су одређене градове и патријарси место, јер су морали да иду у Витлејем, и додају њихова имена на листу предмета Цезара. У Витлејему они више нису нашли ниједан простор, сем кречњачке пећине, тако да се зауставе, међу сеном и сламом разбацаних за храну и смештај за стоку. Далеко од сталног боравка, међу странцима, у хладној зимској ноћи – рођен је Господ Спаситељ света. Богородица, јаслице у којим се одмарала. Безболан порођај божанске Богородице, сама, без помоћи, повила га и ставила у јасле. Али у поноћној тишини, када је цело човечанство захватио најдубљи сан, вест о рођењу Спаситеља света чули су пастири који су били на ноћној смени. Појавио се анђео Господњи, и рече: “Не бојте се: гле, проповеда јеванђеље вама радост велику, која се прочула међу свим људима, јер је рођен данас Спаситељ, који је Христос Господ, у граду Давидову”. Упркос оријенталних мудраца цео пагански свет, невидљив за себе – погнуо је колена пред правим Спаситељем света, Богочовеком. Преподобни Јован Дамаскин каже: “Нека на први дан Божића, који се слави тако да се десио 25. дана у месецу” (март). Ту, на неком другом месту се каже: у II веку на Божић 25. децембра Св. Климент Александријски указује. У веку Божића (III), као први Свети Иполит Римски, додељује читање Јеванђеља у овај дан 1. поглавља по Матеју. Познато је да је било прогона Никомидијских хришћана у време Максимијана, у 302. години. На празник Рождества спалили су их око 20.000. У истом веку, када је црква после прогона имала слободу вероисповести и постала доминантна у Римском царству, на празник Рођења Христовог налазимо у целој универзалној цркви, као што се види из учења Светог Јефрема Сирина, Св. Василија Великог, Григорија Богослова, Св. Григорија Ниског , Ст. Амбросе, Јована Златоустог и других отаца цркве на празник Рођења Христовог у IV веку. Свети Јован Златоусти, у свом говору, који је говорио 385. године, односи се на древни празник Рождества и веома је стар. У истом веку на месту пећине Витлејема, прославио се рођење Исуса Христа. Царица Јелена је изградила храм. Код Теодосија, објављено 438. године, а код Јустинијана – 535, поставља се закон о универзалној прослави Рођења. У том смислу, цар Јустинијан у IV веку, поставља славу Божића по целом свету. Међутим, у прва три века, када прогон ометају слободу хришћанског богослужења, у неким местима на истоку – цркве у Јерусалиму, Антиохији, Александрији и Кипру – Божић је био повезан са прославом крштења 6. јануара, под заједничким називом Богојављење. Разлог за то је вероватно став да је Христ био крштен на дан његовог рођења, јер по речима светог Јована Златоустог, “дан када је Христ рођен, назван је Тхеопхани или она у којој је крштен. ” По речима јеванђелисте Луке, који, говорећи о крштењу Исуса Христа, казује да иако “буди тридесиат година Исуса” ( Лк. 3, 23). Божићна прослава са Богојављањем у неким источним црквама настављена је све до краја IV века, у другом – до V или чак до VI века. Споменици древних веза празника Божића и Богојављења у православној цркви до данас служе као савршена сличност у управи ових празника. Том претходи Бадње Вече, са истом народном традицијом да се на Бадње вече мора брзо до звезда. Божић црква у стара времена рачуна међу великим празником, у складу са божанским сведочењем јеванђеља. Радост велику, која се пролива на све људе хвалећи Бога и говорећи: “Слава Богу, на земљи мир, добра воља и Христос се роди”. Према божанским сведоцима Јеванђеља, црквени оци у својим списима описују Божић као празник велики, широм света и радостан, што је почетак и основа за друге празнике.