Poreklo stanovništva sela Goločevac (po knjizi Goločevce), opština Trgovište – Pčinjski okrug. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Gornja Pčinja“, nastaloj na osnovu podataka prikupljenih delimično 1940. godine, kao i 1949. i 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Goločevac se nalazi visoko na desnoj padini doline Tripošnice, pritoke Pčinje.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće iz potoka i sa izvora. Poznatiji izvori su: Anđelov Kladenac, Miajlin Kladenac, Studen Kladenac, Dol i dr.
Zemlje i šume.
Nazivi potesa su: Buljudina Padina, Del, Simonovo Kolipče, Adžijska Livada, Lika, Vodeničište, Kovačeva Njiva, Kolipski Dol, Čuka, Bazova Padina, Velkovo Gumno, Krivanov Preslap, Turske Livade, Opačanrska Vodenica, Taskova Vodenica, Solište, Ječmište, Pečenka, Dlaga Rtina, Široka Ornica, Bačkalo, Markove Struge i Selo.
Tip sela.
Goločevac je selo razbijenog tipa i podeljeno je na ove mahale: Kolibje, Vrteška, Đorđince i Donja Mahala. Kuće u mahalama nisu grupisane..
Goločevce je 1949. godine u svom sastavu imao 21 rod sa 64 domaćinstva.
Postanak sela, prošlost i starine.
Topografski naziv Markove Struge odnsi se na mesto iznad sela. Priča se da je tu Marko Kraljević imao mnogobrojne ovce i da je mleko „po ćunci“ teklo u niže mesto Bačkalo – blizu sadašnje Vrteške Mahale.
Na mestu Bačkalo, po predanju, nekada je bio manastir. Na zemljištu gde se nalazio manastir sada se poznaju „kamene gramade“, a oko njih su baštice i njive.
Današnji Goločevac počeo se razvijati doseljavanjem doseljenika, koji su dolazili pre 190 godina i kasnije. Prvi doseljanici kuće su imali na mestu Selo.
Raniji seoski stanovnici su čuvali mnogo stoke. Kada su se počeli razmnožavati, oni su se razbili u pojedine mahale. Oko mahala iskrčili su prostore za pašu, livade i njive.
Poreklo stanovništva.
Svi stanovnici su doseljeni. Rodovi su:
-Serovci ili Mamuzovci su poreklom iz Surlice u istoj oblasti gde su možda bili starinci. Ovde žive od pre 190 godina: Stojan, 70 godina – Aleksa – Janko –Stevan, doselio se Stevanov otac. Smatraju sa kao prvi doseljenici. Kuće su im u Donjoj Mahali. Imaju iseljenih porodica u Barbacu, Šumatoj Trnci, Trgovištu i leskovačkom kraju.
-Đorđinci ili Creputinovi su poreklom iz Vrtoboža kod Vranja. Došli su kada i Serovci. Imaju iseljenih prodica u okolini Leskovca, Velikoma Rajincu kod Preševa, okolini Gnjilana i Banatu.
-Miljarci su doseljeni kao i prenji rodovi; straninu ne znaju. Imaju iseljenika u Preševu i preševskom selu Orahovcu.
-Ćosinci ne znaju za svoje poreklo. Ovde žive od kada i prednji rodovi. Imaju iseljenika u Samoljici kod Preševa i Karavukovu – Bačka.
-Pištilovi žive u mahali Kolibje. U ovom rodu postoji zadruga od 24 člana.
-Smilkovi ili Laeksini ne znaju za svoje poreklo. Jedna njihova porodica je nedavno iseljena u Karavukovo – Bačka.
-Pavunovi ne znaju za svoje poreklo. Imaju iseljenika u Samoljici kod Preševa.
-Marčinci ne znaju za svoj eporeklo. Potiču od braće Anđela i Miajla. Na pomenute pretke sada se čuva uspomena u nazivima Anđelov i Miajlin Kladenac. Imaju iseljenika u Karavukovu.
-Krljinci ili Adžiki ne znaju za svoje poreklo. Imaju iseljenika u Boru, pančevu i Karavukovu.
-Rogljini ne znaju za svoje poreklo.
-Zajaci poreklo ne znaju. Oduvek ih je bila samo jedna kuća.
-Bojkovi ili Čorbovi ne znaju za svoje poreklo. Imaju iseljenika u Negotinu – Krajina.
-Baba-Đurini ne znaju za svoje poreklo.
-Samardžija. Neki od predaka za vreme Turaka pravio je samare i po tome im ostalo ime. Imaju iseljenu porodicu u Novoj Brezovici – ista oblast.
-Tekijašovci ne znaju za svoj eporkelo. Kada su došli bili su siromašni pa su ih prihvatili Serovci i dali zemlju za obrađivanje. Imaju iseljenika u Beogradu.
-Klasurka ne znaju za svoje poreklo Neke porodicu su u ovom rodu izumrle.
-Nazlankini ne znaju za svoje poreklo. Jedna njihova porodica se iselila u Karavukovo.
-Poprdljivci ne znaju za svoje poreklo.Posle Drugog svetskog rata sedam porodica od ovog roda iselilo se u Karavukovo.
-Radivojovi ne znaju za svoje poreklo. Imaju iseljenika u Beogradu i Karavukovu.
-Prizetkovi su nedavno došli iz Koćure. Jedna porodica im se 1946. godine iselila u Karavukovo.
Svi stanovnici kao kućnu slavu slave Sv. Nikolu – Nikoljdan. Seoska slava je Petrovdan. Ovu slavu su primili iz razloga jer je „selo tepao grad“. Za verske potrebe meštani koriste crkvu u Donjem Stajevcu.
Iseljeni rodovi.
-Dejanovci su u Barbarušincu kod Vranja. Potiči od deda Cvatana. Ona je pre 90 godina došao kao pastorak sa majkom, koja se udala za nekog Dejana po kome se zovu i potomci Cvetana. Cvetan je bio iz Goločevca.
-Stakerovci su se iselili u Novi Glog.
-Kostini, Aksentijini i Pavlovi su se iselili u Samoljevac kod Preševa.
-Goločevci u Skoplju su poznata trgovačka porodica, tamo doseljena između dva rata, iz Vranja, poreklom su iz Goločevca.
IZVOR: Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Gornja Pčinja“, nastaloj na osnovu podataka prikupljenih delimično 1940. godine, kao i 1949. i 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)