Порекло презимена, село Бацијевце (Сурдулица)

17. децембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Бацијевце (по књизи Бацијевац), општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бацијевце је мало планинско село. Налази се на граници Масуричке котлинице и Грделичке Клисуре. Суседна села су: Загужене, Дуги Дел и Лескова Бара.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора.

Земље и шуме.

Потеси на граници атара носе ове називе: Језеро, Ржиште, Бели Камен, Прештип, Густа Корија, Студено Кладенче, Смиљ, Дуги Дел, Орница, Присоје, Црквеница, Пландиште и Брес. Унутрашњи делови атара су: Бубавица, Јованова Њива, Стојковица, Баре, Трлиште, Тршевина, Кун, Копотине, Раките, Велин Гроб, Гарвански Дол, Благуње, Панађурке, Јагличе, Црвеница и Бачевиште.

Тип села.

Бацијевце је село разбијеног типа. Дели се на махале: Горња, Доња и Фрли Камен. Махале се састоје од сродничких кућа.

Бацеијевце је 1952. године у свом саставу имало укупно 50 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Код данашњег становништва постоји предање да је некада на земљишту Бацијевца постојало старо српско село. Оно је за време Турака било уништено и тада је „сав народ пропаја“. Од тог села налазе се остаци од кућних зидова у разним деловима атара, на местима Стојковица, Рид и др. На Стојковици се ископава старински бакарни новац. Поменуто старо село имало је и цркву на Црквеници – на граници са суседним Загужанем. Од те цркве виде се зидови, местимично високи од 1 до 3 метра – грађени од камена облепљеног блатом. Црква је постављена у правцу исток-запад. Дужина је износила 7 а ширина 4 метра. Код црквишта је гробље данашњих мештана.

Садашње Бацијевце је младо насеље. Њега су основали преци родова Црњановци и Пепеларци, досељени око средине XIX века. Иза тога досељавања долазили су и други родови. Приликом ослобађања 1878. године земља села Бацијевце затечена је као својина неког муслимана из Сурдулице. Срби су радили његову земљу као чифчије.

Сеоска слава је другог дана Духова – „пољска слава“. У последње време „зановетали су Петковдан – Св. Петку за стоку“.

Порекло становништва.

Родови су:

-Црњановци, Никољдан, су досељени из Големог Села у Пољаници. Отуда се доселио њихов предак Стојан. Он је дошао у пољско село Алакинце, где „није могао да остане, имао је стоку“ и због тога је прешао у планинско село Бацијевац. Генеалогија рода је: Милан, 45 година – Јеврем – Сава – Стојан, који се доселио.

-Пепеларци, Аранђеловдан, су, како кажу, досељени из Кијевца у време када и претходни род. У Кијевцу су изгледа били старинци.

-Ивановићи, Јовањдан, су досељени из села Божице – Крајиште.

-Јоцићи, Аранђеловдан, су досељени из Мачкатице у Грделичкој Клисури. Из Мачкатице су најпре отишли у пољско село Алакинце „где им није поднело“, па су прешли у Бацијевце.

-Танча се доселио из Мачкатице. Овде се „призетио“. Не каже се коју славу слави.

-Танчићи, Крстовдан, си досељени са Власине. Имају рођака у Загужану.

-Тодоровићи, Св. Тодор и Св. Пантелејмон,  не знају за своје порекло.

-Станковићи, Јовањдан, не знају за своје порекло.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.