Порекло презимена, село Сува Морава (Владичин Хан)

26. новембра 2016.

коментара: 2

Порекло становништва села Сува Морава, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Сува Морава лежи око речице Суве Мораве, леве притоке Јужне Мораве. Куће се налазе у долини и на теменима појединих коса. Околна села су: Репинце, Лепеница, Полом и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе: Гложје, Марков Чукар, Дупарница, Стари Лаз, Петлова Чука, Јанково Трлиште, Растоке, Росуља, Падине, Слатине, Шопска Њива, Језеро, Пладниште, Голеш и Пужевина.

Тип села.

Сува Морава је село разбијеног типа. Махале се зову: Река, Росуља, Пауноска, Језеро и Нешинска. У махалама су куће издвојене у мање гупице.

Сува Морава је 1952. године имала укупно 84 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

На месту Гложје, покрај жлезничке пруге, постоји „векашно гробиште“. Мештани кажу да се на појединим гробовима налазе плоче, свака тешка преко 1000 килограма. Правац гробова је исток-запад.

У моравиној равни је место Милетинска Ливада. По причању, ту је „много старо“ црквиште. Из земље се ископавају ћерамиде и поједине цигле. Наводи се да је цркву на Милетинским Ливадама „зидао цар Лазар“. По народном предању поменуте старине припадају једном старом српском становништву. Оно је имало око 300 домова, па је његова земља тада лежала и на десној страни Јужне Мораве. Касније, „када се ратовало једно време“, то село су уништили Турци.

Данашња Сува Морава сматра се као доста старо насеље. У њему постоје и очувани су малобројни старинци. Старији је онај део села који лежи високо на планинској падини, док је данашњи главни сеоски крај у долини основан касније. Приликом ослобађања од Турака село је имало 20 до 30 српских кућа. Садашњи мештани имају гробље у Језеро Махали. Слава свих је Св. Марко.

Потес Јанково Трло добио је име по неким Ашанима – Цинцарима. Ту су они пре око сто година имали сточарске штале.

Порекло становништва.

У селу су родови:

-Језерци или Цветковци, Аранђеловдан. За њих се каже да су „староседелци“. Куће су им у махали Језеро.

-Моравци, Аранђеловдан, су грана рода Језерци. Њихове куће су „сишле“ крај главног пута поред Јужне Мораве.

-Фарничани, Митровдан. И за њих се мисли да су старинци. Најпре су имали куће на висији – место Дубрава, да би касније прешли у Река Махалу.

Остали родови:

-Клинчарци, Св. Петка, не знају за своје порекло. Живе у махали Језеро. Постоје истоимени стариначки родови у суседном Доњем Јабукову а има и пресељеника и у Горњем Јабукову. Могуће је да су са њима били некада рођаци.

-Нешинци, Аранђеловдан, су пореклом из села Оруглице у Пољаници. Овде живе од турског доба. Куће су им у Нешинској Махали.

-Шопови или Бесници, Аранђеловдан, су се доселили из неког шопског села у Крајишту. Куће су им у Река Махали. У овом роду некада је живело осморо браће. Јеном су они хтели да ору њиву „преко Мораве“ – са десне стране Јужне Мораве, али им Турци нису дали. У борби, која је због тога настала, браћа убију неколико Турака (можда Арбанаса) и седморица од њих одмах су побегли у село Сејанци код Ћуприје. Тамо су основали род Сувоморавци.

-Карадичани или Павуковци и Марчини, Аранђеловдан и Никољдан, су раније чинили једна род. Пореклом су из Равне Реке. Куће су им у Паунској Махали.

-Росуљци или Удовичинци, Стевањдан, су пореклом из Сејанице у Грделичкој Клисури. Овде живе од турског доба. Куће су им у махали Росуља.

-Пејковчани, Аранђеловдан, су досељени за време Турака из суседног Доњег или Горњег Јабукова. Куће су им у махали Орница.

-Пајшини, Јовањдан, су досељљени из Репинца. Куће су им у махали Дубрава.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Da li ima Drzmanaca u okolini Vranja ?

    • Милодан

      Јелена!

      У књизи “Врањска Пчиња” нема Држманаца. У осталим књигама, које обрађују ову област, нема пописа – именика презимена.

      Поздрав!