Порекло презимена, село Лепеница (Владичин Хан)

Порекло становништва села Лепеница, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Лепеница већим делом лежи у долини и то у доњем крају Лепеничке Реке, леве притоке Јужне Мораве.Околна села су: Кацапун, Бачвиште, Грамађа и Сува Морава.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара и неколико слабијих извора.

Земље и шуме.

Називи потеса су: Морава, Николчин Дол, Побијен Камен, Суво Поље, Орашје, Гађано Дрво, Голи Рид, Бел Камен, Циганска Падина, Текија, Меаниште, Церје, Кошарница, Дубрава, Мала Тршевина, Бели Брег, Ћајинска Орница (сада шума) и Црвени Брег.

Тип села.

Лепеница је село јако разбијеног типа. Састоји се од три махале и од већег броја појединачних кућа. Махале се зову: Средња или Куса Гра, Горња и Дреново. Прве две махале су поред пута Врање – Владичин Хан.

Лепеница је 1952. године имала укупно 106 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Лепеница је старо село. То се види по малобројним старинцима и по црквици посвећеној Св. Петки, која се налази у Средњој Махали. Ова црквица је „у камен ископана“ и у њу могу стати око 20 људи. По општем предању, поменута црквица „је много стара“. Зато што је у стени и окренута ка западу народ је од неко време зове Латинском Црквом.

Приликом ослобађања од Турака Лепеница је била затечена као мало село са мешовитим становништвом; више је било Арбанаса – око 25 кућа а мање Цигана и Срба. Арбанаси су били досељени преко Масурице, Трстене (Пољаница) и Биљанице – суседно пусто селиште, са Голака, из ВеликогТрновца близу Бујановца и Прешевске Моравице. За Србе су били најгори Арбанаси досељени из Трстене. Они су „притисли бадава“ земљу и неке Србе су нагонили да буду чифчије. Године 1878. Арбанаси су се иселили из Лепенице. За потребе Арбанаса у садашњој Средњој Махали постојала је текија, покрај ње је лежало „турско гробље“. Остатака од поменутих старина сада нема,  јер је земља изорана. Поред текије за време Турака налазила се и једна механа- сада место Меаниште.

Пред крај турске управе у Лепеници је постојао Анамски Чифлик. Земље овог чифлика припадала је ћерки врањског Хусејин-паше – у народу звана Анама. Њен брат Абдула-бег имао је чифлик у суседној Грамађи.

Црквена слава је и сеоска. Тада се код црквице прикупљају гости из око 20 околних села; том приликом је у Лепеници велики сабор.

Сеоска „заветина за поље“ је Спасовдан.

У Лепеници постоји једно српско гробље, али не за све мештане; становници из махале Дреново сахрањују се у гробљу села Стубал, док поједини родови из других махала своје умрле сахрањују у гробљима околних села – Бачвишта, Кацапуна и Суве Мораве. То су углавном досељеници из оближњих насеља.

Порекло становништва.

У Лепеници данас живе Срби (82 куће) и Цигани, који се деле на православне (11) и муслимаске (13).

Српски родови:

–Парамуљци, Никољдан;

-Недељковићи, Никољдан и:

-Карапанџини, Св. Петка. За њих се прича да су старинци.

-Дреновчани, Савиндан, потичу од предака Ранђела и Митра. Њихово порекло је из Радибужде код Криве Паланке. Они су око средине XIX века дошли да граде чифлик-сахибијску кулу у суседној Грамађи. Тада су упознали Лепеницу и ту се населили: Миливоје, 47 година – Спаса – Стеван – Ранђел.

-Деда Илинци, Никољдан се деле на:

-Стошине, Јовиће, Андрејевиће и Младеновиће. Доселили су се из суседног планинског села Бачвишта. Тамо имају истоимене рођаке, који су у Бачвишту  старинци.

-Јовановићи и Панџини, Аранђеловдан. Доселили су се из Јовца где су чинили један род.

-Котерци су се доселили из Кацапуна. Тамо су били старинци.

-Кржичани и Цветковићи, Лучиндан. Доселили су се из Кржинца у Грделичкој Клисури.

-Јовићи, Стевањан, су досељени пре 12 година из Стубла. Тамо су били досељени из Пепељевца код Крушевца.

-Вучковићи, Аранђелован, су досељени из Стубле.

-Ђорђевићи први, Аранђеловдан, су досељени из Ржане код Босилеграда.

-Ђорђевићи други и Јаглинкини, Св.Петка и Никољдан,  су досељени из Суве Мораве..

-Марковићи, Св.Петка, су из Зебинца у Грделичкој Клисури. Најпре су дошли у Кацапун па одатле у Лепеницу.

-Коњарци, Заре и Танчо – славе Никољдан, Доселили су се из Бачвишта. Заре је у Бачвишту је припадао роду Грујинци, који су старинци а Тончо и Коњарци припадали су роду Пашалици, пореклом из Црвеног Града у Горњој Пчињи.

-Станојчићи, Аранђеловдан, су досељени из Белановца. Даље порекло им је из Ћустендила у Бугарској.

-Цигарци, Аранђеловдан, су се доселили из Бигле.

-Биновци, Савиндан, су се доселили из Биновца. Тамо су припадали роду Клисурци а они су досељени из Клисурице близу Врањске Бање.

-Китарци, Никољдан, су се доселили из Великог Буштрања.

-Чукурци, Никољдан, су досељени из Горње Пчиње.

-Терзиче, Св. Петка , су досељени из Горње Пчиње.

– Пешанови, Савиндан, су досељени из Радибужде код Криве Паланке.

Православни Цигани:

-Крстићи, Стошићи и Стојан – славе Никољдан. Прва два рода живе овде од турског доба. Трећи род потиче од „призетка“, скоро досељеног из Јовца. Сви они говоре српски и са Србима имају заједничко гробље. Брачне везе ови Цигани склапају међу собом и са православним Циганима из других села.

Муслимански („турски“) Цигани:

-Камберовићи, Ибраимовићи, Мамутовићи, Рамиз и Маљо. Први род овде живи од турског доба, док су остали касније досељени из Кацапуна. Све ове Цигане Срби зову Гурбетима. Њихов број је променљив, јер лако прелазе у друга села па се после враћају. Гробље им је на месту Побијен Камен. Говоре цигански и српски.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.