Порекло презимена Каурин

14. октобра 2016.

коментара: 1

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    КАУРИН, најприје да изнесемо шта кажу рјечници о значењу те ријечи. По Клаићу, каур (ар. gavur) значи невјерник; каурином су муслимани звали сваког хришћанина (стр. 678). Код Шкаљића срећемо исто тумачење: ђаур – ђаурин – ђавур < перс. немуслиман, невјерник, хришћанин; отуда и Ђаурска земља у којој живе немуслимани (50, 246-247).
    Каури су се доселили из Далмације. Владислав Скарић набраја чак 24 породице које су далматинског поријекла, међу њима и Кауре (4,253). Доста их се задржало успут, на примјер, у парохији Стекеровцима (4, 244).
    Сељакајући се са југа на сјевер, једни су остали у Пљеви и горњој Сани као пролазним областима, други допирали до Кнешпоља и Славоније друмом који је од римских времена водио од Солина до Саве код Бос. Градишке. Тим су путем и другим попречним друмовима ишле многобројне породице из Далмације и источне Босне ка сјеверозападу. Области у Славонији, Липик, Пакрац, Новска и друге, одавно зову Каурима, јер су насељене “невјерницима”, односно Србима православцима који нису хтјели да се исламизују. Насељавање Каура у ова подручја пада у почетак XVIII вијека.
    У Муратима још се увијек памти легенда како се Перо Каурин обогатио. Кад је турска власт пропала, а Босну запосјео Швабо, састао се Перо на Шиљатој главици са бегом да се договоре о подјели земље. Промијенила се времена, па колико је год Перо Каурин могао да заокружи руком и лулом са тога виса, то је постала граница његовог имања и села Мурата. Имање му је допирало и до Читлука и Стригове, гдје је овај Мураћанин имао своје трговине.
    Каурини славе Јовањдан. И мада им је, у прошлости, презиме звучало погрдним смислом, то су врло вриједни, честити и напредни људи.