Poreklo stanovništva sela Lopardince (po knjizi Laprdince), opština Bujanovac – Pčinjski okrug. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Vranjska Kotlina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1951. do 1955. godine. Priredio saradnika Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo leži na dodiru planinske padine na zapadu i kotlinske ravni na istoku. Povoljna privredna odlika gornjeg položaja je u tome što se na padini nalazi paša a u niziji su njive.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće iz bunara, dubokih od 6 do 18 metara.
Zemlje i šume.
Oko Lopardinaca su potesi pod pašom: Gola Glava,, Vršnik, Kozarnik i Bačevina; pod kulturama: Rosulje, Grdelj, Poprdljivica, Barica, Kučajina, Trnica, Selište, Presveta, Srednji Rid i Skok (vinogradi).
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa. Deli se na četiri mahale: Dželapska, Dogandžiska, Rajkovska i Aljačinska.
Lopardince je 1951. godine imalo 113 domova a pre 90 godina selo je imalo 50 kuća.
Postanak sela, starine i prošlost.
Lopardince je staro srpsko selo. To se vidi iz jednog istorijskog izvora u kome je naselje označeno kao Laprdinci. Njega je 28. maja 1380. godine Konstantin Dejanović proložio Hilendaru. U tradiciji se navodi da si Lopardince preseljavalo dva puta. Najpre je bilo na Selištu (sada potes na granici sa Rakovcem). Odatle se pomerilo „zbog čume“ na mesto Skok, koje je neposredno pod planinom, nedalleko od sadašnjeg sela.. Tamo se stanovnicima „gadina pravila pakost“ pa su se zbog toga „pretumbali“ na današnje mesto. Prelaz sa Skoka na današnje mesto izvršen je pre oko 150 godina. Sa Skoka u Lopardince su došle tri porodice od kojih potiču današnji rodovi; Garci, Dželepinci i Dogandžici.
Iznad Lopardinca je crkva posvećena Sv. Arhanđelu letnjem. To je „starovremski“ hram pokriven kamenim pločama. Na brdu iznad sela potok je otkopavao zemljane ćupove (svaki „vata oko 300 kila“) i crepove. Kod sadašnje crkve meštani su nalazili stari novac „sa likovima“.
Groblje je u sredini sela.
U Lopardincu je osnovan čiflik Husejin-paša iz Vranja. On je kupio nešto zemlje od meštana „za 60 para po šiniku“. Posle se čiflik postepeno povećavao; gladnih godina meštani su se zaduživali kod čiflik-sahibije i on im je zbog duga oduzimao najbolje njive. Ipak, veći deo atara ostao je kao „svojinska zemlja“. Meštani veruju da je Husejin-paša ostavio sinove Ramiz-bega, Ata-bega („od kuče bil beter“), Sulejman-bega i kćer Adilj-anamu. Čiflik u Lopardincu pripao je Anami. Ona je do 1878. godine živela u Vranju a onda se naselila u susedni Rakovac. Čiflik u Lopardincu postojao je do 1912. godine. Do tada su Srbi radili na čiflik-sahibijskoj i svojoj zemlji. Čiflijska kula i ambar bili su kod sadašnje osnovne škole. Ćaja u poljjaci na čifliku su bili Arbanasi.
Poreklo stanovništva.
U Lopardicnu su ovi srpski rodovi:
-Graci, Đurđic, su došli sa selišta Skok. Moguće je da su starinci.
-Dželepovci, Đurđic, su stari rod. I oni su došli iz selišta Skok. Moguće je da su starinci. Jedna grana poznata je pod prezimenom:
-Popčini.
-Dogandžici, Đurđic, su stari seoski rod. Moge će je da su starinci, Došli su iz selišta Skok. Dogandžici su do 1842. godine su bili povlašćeni u plaćanju danka i davanja desetka jer su bili „sokolari“.
-Masinci, Belinci, Kušinci i Leštarci – svi slave Đurđic, su ranije bili jedna rod („bili na jedan oganj“). Smatraju se da su starinci.
-Rajkovci, Nikoljdan, su doseljeni „negde sa Kosova“. Ovde su došli posle prethodnih rodova.
-Džolci, Aranđelovdan, su se doselili pre oko 80 godina iz Gornje Morave.
-Stamenkovići, Nikoljdan. Doselio se ded današnjih stanovnika iz Turije. Tamo si bili starinci.
-Mučini, Aranđelovdan, su se doselili za vreme Turaka iz susednog Gornjeg Vrtogoša. Tamo su pripadali rodu Mutavdžici, čije je dalje poreklo nepoznato.
Cigani-Romi:
-Zeka je došao pre četiri godine iz Muhovca – Novobrdska Kriva Reka. Ovde je kovač. Ranije su pokušavali da se nasele u Lopardince i neki drugi Cigani-Romi ali su ih meštani sprečavali paleći im noću kolibe.
Iseljenici.
-Rajkinci, Dogandžici, Leštarci i Dželepovci – po jedna porodcia se iselila u Bujanovac.
-Leštarci, ima ih iseljenih u Vranju i Dobroševu.
-Milići su se iselili u Mali Trnovac 1913. godine.
-Cvetkovići u se iselili u susedni Veliki Trnovac.
-Deda Musinci su se iselili u susedni Karadnik.
-Neknjorci su se iselili u vranjsko selo Stropsko.
-Mane je prešao u Sobino kod Vranja.
-Milenkovci su se iselili u susedni Rakovac.
-Prizetkovi su se iselili u Bogdanovac.
-Pročkovi, Manići i Tošići živeu Vranju.
-Jovinci su se iselili u Bilince kod Gnjilana. Tamo ih je odveo Kumbaradžija-beg.
IZVOR: Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Vranjska Kotlina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1951. do 1955. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)