Poreklo stanovništva sela Leva Reka, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Krajište i Vlasina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1905 do 1909. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj i tip sela.
Leva Reka se nalazi u izvorištu Levorečke Reke, na trahitoidnome terenu. „Selo“ i mahale su poglavito oko tog terena a i po njemu, najvećim delom po stranama dolina. „Selo“ je u ravni doline, sa desne strane reke. U njemu su: Đurđinci, Vojinovci, Kovačanje, Vilibičanje, Šljakinci, Dubijinci, Kitinci i Milkovci. Njihove kuće su jedna do druge. Mahala Stubol je iznad „sela“, udaljeno četvrt sata hoda, sa desne strane reke prema dolini Lokve; to je grupa od nekoliko kuća, oko kojih su njive, livade i bašte. Mala Šikarinci su u dolini Valogu, koja je pod krupnom bukovom i dubovom gorom – Golema Korija.
U selu ima oko 100 kuća.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće sa kladenca koji se zove Brezovica pod Todorovom Čukom.
Zemlje i šume.
Njive, livade, paša i šume nalaze se na mestima zvanim: Vuči Dol, Vikalo, Cer, Borovica, Todorova Čuka, Jabukovica, Lokve, Kojino Dubje, Dragomenica, Kalimerica, Kurovica, Rašina Rovina, Kozarnik i Valog.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Ovo selo je starije naselje. U njemu je nekada bilo samo 4 kuća, pa 6 a danas ih ima oko 100. Najpre je selo bilo u Rajićevom Dolu, koji je sa desne strane Levorečke Reke, blizu starog bora na međi Leve Reke i Doćovca. Odatle se premestilo na Selište, koje je ispod današnjeg „sela“ Leve Reke, gde su danas livade, da bi se potom premestilo na današnje mesto, gde je „selo“, odakle se veliki deo stanovništva preselio na imanja formiravši mahale dok je jedan deo ostao u „selu“.
U doba Krdžalija meštani se nisu premeštali nikuda, ali su se krili u šumi oko sela, gde je Liji Dol, Raleva Padina i Košarnik. Na tim metima su kopali rupe i u njima se krili.
Najstariji rodovi u selu su dve porodice – Vaklijinci i Vojinovci.
-Vaklijinci su sa Vlasine, preci su im odavno došli; bili su u jednoj kući a sada ih je preko 30 kuća i međusobno se uzimaju. Od njih su:
-Zvezdini, Lazarevi (Miljkinci) i Šabanovci.
-Vojinovci su „od Naseljevci“, davno su se doselili, sada su se razrodili i uzimaju među sobom. Od njih su:
-Šljakinci i Vilibičanje.
-Đurinci su su takođe stara porodica, samo se ne zna odakle su doseljeni. To ne zna ni Sokol od 90 godina iz te porodice. Njih je spahija naselio. Od njih su:
-Đeličevci ili Đelčovci.
-Dubijanci su „Zeleni Grad“, stariji su doseljenici ali se ne zna odakle su. Od njih su:
-Bankovci, Suljinci i;
-Petrovci (D’nkovci, Milkovci i Kovačanje ili Kovačići).
-Kitinci su iz Jalovice, skoriji doseljenici. Doselio im se praded, koga je naselio spahija.
-Šikarinci su iz Dlge Luke, doselio im se praded.
-Šumanovci, od kada su ovde su u jednoj kući.
-Gospodinci su u 10 kuća – „Gospodinka imalo“(?).
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Krajište i Vlasina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1905 do 1909. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)