Poreklo stanovništva sela Kriva Feja (po knjizi Kriva Veja), Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Krajište i Vlasina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1905 do 1909. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Glavni deo ovog sela je na terenu jednolike visine, koji je između duboke doline Soborštice i Kravarničke Reke. Pojedine mahale su na ivici toga terena prema dolinama, koje ga ograđuju.
Središnji deo sela, gde su crkva, škola i nešto kuća, koje čine malu Staro Selo (gde su Todorovi i Mijini) je do mesta zvano Jezero; Staro Selo je sa leve strane doline Stojičine Bare, čiji potok teče ka Lisinskom Ridu.
Ma(ha)la Čikina Bara ili Petrovska Mala prostire se od Stojičine Bare i doline potoka Risinog Rida, gde je Jastrebova Čuka, do Soborštice. Kuće prema Risovom Ridu su iznad doline po ridu Kitine Košare. Deo ove male prema Sorboštici je po stranama Orašačke Doline. U dolini pod Preštipom su Petrovci.
Palanačka ili Gornja Mala nalazi se ispod Vetrine Vodenice, iznad koje je Kadijina Čuka. Kuće su ispod nasipa a u izvorištu Gornje Reke ili Soborštice, koje je pod Kameniticom i Dubokim Preslapom.
Zemlje i šume.
Njive, livade, paša i šuma je ranije zahvatale veći prostor, pa su meštani okolnih sela Crnog Vrha i Novog Sela prisvojili znatan deo krivofejskog zemljišta.
Tip sela.
Ovo selo je razbijenog tipa, podeljeno na male:
Staro Selo ili Čakinu Baru u kojoj su – Petrovci, Bankovići, Mišorci, Stanimirovci, Kovelinci, Deda-Stamenkovi ili Kalenci.
Gornju Malu – „Palančanje“ ili Boškovići, Ivkovići, Kovelinci, Čauševci i Zarzevci.
Ajmaničku Malu – „Ajmaničanje“, kojih ima i u drugim malama.
Čauševski Malu – Čauševci i Kovelinci.
Gnojište – Čauševci, Stanimirovci i Šuglevci.
U selu je 180 kuća.
Starine u selu.
U selu postoji Crkvište, gde je za vreme Turaka podignuta današnja crkva. Postoji predanje, da je bila latinska, kao i obližnje staro groblje a da je hram bio Sv. Petar i Pavle. „Baština“ tih Latina bilo je Tatarište u Soborštici.
Selište je do crkve, gde je Staro Groblje; na njemu su se nalazile cigle, ćeramide, sudovi, ploče a raspoznaju i rupe.
O Gradištu postoji predanje, kako je tu postojao zbeg i kako se narod ti krio od Turaka.
U bliskome selu Klisurici vele, kako je tu „kale“ (grad) postojalo „pred boj na Kosovu“.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
O starome naseljeu Krive Feje postoji verovanje da su stanovnici bliskog sela Klisurice, „Klisurčani“, bili „Krivovejci“, što se potvrđuje predanjem u Klisurici, da su je zaselili doseljenici iz Krive Feje.
-Ajmaničani su najstariji rod u selu, koji su doseljeni iz Kiselice. Starcu Marku Radoičiću (preko 100 godina) došao je praded, koji se zvao Stojan, koji je ostavio Bogdana, ovaj Radoicu a Radoica – Marka. Još se na uzimaju.
-Petrovci su iz Ujna, gde im je porodica bila stara i velika („staro popovsko kabile“), od nje je bilo 77 popova. Ali su se zatrli, jer i je, vele „stasala krv“ (sazrela krva, kako narod veruje). Jednoga im popa na bačevini obesili i „od toga svi izbegli i zatrli se“. Onda je „deda Petrt prešao u Krivu Feju i usinili ga deda Janičkot“ (Janko).
-Palančani su iz Palanke. Došao predak im, deda Jovan pre 110 godina – živeo oko 100 odina, umro pre 30 godina, kao bećar, pa se ovde oženio i doveo majku i braću.
-Zarzevci su iz Musulja.
-Čavuševci, čiji je predak – deda Dživa – došao iz Šipkovice.
-Kovelinci su starinom iz Novog Brda. Najpre su zbog bede dobegli u Prvonek, odakle su prešli u Ljubatu. U Ljubati imali lepo sestru, koju im otmu Arnauti. U Ljubati se zvali Adžijinci, kako se i danas zovu u Ljubati – gde slave Nikoljdan; preci im išli u hadžiluk. Tamo su u početku bili slabi. Predak, koji se doselio u Krivu Feju, je bio kovač.
-Mišarci su „od palanačko“ (iz okoline Palanke, po pričanju nekih iz Dukata). Od njih je po ocu starac Ivan (kuća u Selištu) a po majci od Čauševaca.
-Dimitrijević (Sotirko), mehandžija u Krivoj Feji, je rodom iz Musulja a majka mu je je od Čauševaca u Krivoj Feji. Bio je momak u selu i tako se nastanio.
-Stanimirovci su iz Ujna. Došao im praded, starcu od 80 godina, Stanimir. Danas su u VI stepenu srodstva i ne uzimaju se. Slave Nikoljdan i Aranđelovdan.
-Mijini su iz Dukata, odakle su im preci doseljeni pre 200 godina. Do njih stanuju:
-Todorovi, koji su već prešli 4 pojasa; Todor – Stoilko – Stanko – Dimitrije.
-Šuglevci su iz Ljubate, slave Aranđelovdan i Ilindan.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Krajište i Vlasina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1905 do 1909. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)