Poreklo stanovništva sela Tumba, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Tumbanska Reka postaje id Garinske i Šumanske Reke, koje se sastaju ispod čuke Divje Leske. Ispod sastava tih izvornih krakova Tumbanske Reke, utiče u ovu reku potok Slepe Doline, koja se u početku zove Zarbinska Dolina ili Zarbine.
Izvorište Tumbanske Reke je gotovo sve pod šumom. Selo Tumba je u njenom izvorištu. Kuće su na imanjima, oko kojih je šuma. Kuće male Kosoga Rida su sa leve strane Slepe Doline po površini Kusoga Rida. Kuće male Prisađe su sa leve strane Tumbanske Reke, prema stancima Garinske i Šumanske Reke. Mala Selo ili Goloma Livada („među reke“) je po kosi između Šumanske i Garinske Reke. Kuće male Goleme Ornice su na desnoj strani Zarbinske Doline.
Tombanska reka je prava planinska reka, njena dolina je duboka a strane pod gustom šumom.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće sa reke, potoka i kladenaca, kojih ima blizu svake kuće. Van sela su poznati kladenci: Kladenac u Garini, Jankovo Kladenče, Kladenac pod Orlovom Čukom i dr.
Zemlje i šume.
Njive meštani imaju većinom oko svojih kuća na mestima zvanim: Golema Ornica, Kusi Rid, Prisađe, Zajednica, Cremašnica, Suševje, Golema Padina, Golemi Lom, Bara i dr. Na tim mestima imaju paše i livade a oko njih je svuda šuma. Paše i šume ima na mestima zvanim: Divja Leska, Orlova Čuka, Duboka Preslap, Južin Kamen i dr. Uopšte, ovo selo je bogato šumom. Od ušća potoka Sokolice u Tumbasku Reku, pa prema njenom izvorištu strane dolina i kose su poglavito pod gustom šumom, ponegde se samo vidi po neka livada ili njiva.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa, kakvog su samo sela u Klisuri. Podeljeno je na male: Kusi Rid, Prisađe, Selo i Golemu Ornicu. Te male su ispredvajane dubokim dolinama ili kosama. Neke su međusobno udaljene i po jedan sat hoda. Kuće u malama su raspoređene ili u grupama po porodicama ili su pojedinačno rasturene na različitim odstojanjima, obično 250-300 koraka ili više.
U selu ima 26 kuća.
Starine u selu.
Na mestima zvanim Cremašnica, Peć i drugima, raspoznaju se gramade, slogovi i stara gumna, što je danas uraslo u šumu a zaostalo je od stanovništva pre današnjeg naselja.
Kod današnjeg groblja postoji Crkvište, gde su zaostale zidine od nekdašnje crkve.
Ispo male Goleme Ornice postoji Selište, koje je sa obe strane potoka Zarbinske Doline. Tu je bio zbeg a ne selo. Kada su jednom prilikom Kostadinovce napali Arnauti, oni su se tu sklonili i živeli neko vreme.
Selom se zove mesto na kosi između Garinske u Šumanske Reke, gde je najpre bilo selo današnjeg sela Tumbe.
Na po nekim stenama ima šara („šarotine“) kao vagan i dr. Meštani misle da su te šare iz vremena kada čekić nije radio.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Kada je prvi put zaseljeno ovo selo – ne zna se.
-Kostadinovci, Aranđelovdan* i Nikoljdan, su najstariji rod u selu. Doselili su se iz sela Rupja u Grdeličkoj Klisuri, gde se „vadilo železo“. Otuda je, zbog teškog rada, dobegao njihov predak Iskrit, koji je današnjim potomcima stariji predak od čukundede**. Kada se on doselio u Tumbi je bio spahija, koji ga nastani u selu. Iz Rupja su ga Turci tražili, ali ga je spahija krio, jer mu se Iskrit zakleo, da nikada neće napustiti njegovo selo. I danas, zbog te „prokletije“ od spahije slabo ko od Kostadinovaca napušta Tumbe.
*Starija im je slava Nikoljdan a docnije su počeli slaviti i Aranđelovdan. Izgubile im se ovce, pa ih našli na Sv. Arhanđela i od tada počeli slaviti i tu slavu.
**Iskrat je imao sina Stojicu, ovaj Kostadina a Kostadinov unuk je Stojko Kostadinović, Nikolić, starac od preko 90 godina, koji je pričao piscu ove knjige i poreklu svome i svojih meštana.
-Šarkovci ili Ilijinci,čiji su se dedovi u početku XIX veka, u doba Karađorđa, doselili iz Ramne Reke. Kada su se doselili u Tumbi, u „među reke“, bile su samo dve kuće Kostadinovaca. Ne kaže se koju slavu slave.
-Vučkovci ili Bežanci, po starom Simonovci – Aranđelovdan. Njihovi preci su dobegli iz sela Jabukova. Tamo im je Turčin ubio psa, te im deda gađao Turčina i pobegao se porodicom u selo Mijakovce. Pre 60-70 godina kupe zemlju u Tumbi od Turčina i dosele se u ovo selo.
-Mladenovci, Nikoljdan, su se doselili pre 60 godina iz sela Zebnice kod Vladičinog Hana zbog siromaštine.
-Novoselci (Stevanovići, Stajići, Stošići i Veličkovići), Nikoljdan a neki su počeli da slave Aranđelovdan*, su poreklom iz sela Koćure u Pčinji. Najpre su živeli u Novom Selu, pa tamo „navalili lopovi“ i oni pre 50-60 godina pređu u Tumbu, gde su kupili imanje od Turčina.
*Slava se u to vreme menjala zbog sna ili su im to gatare preporučivale.
-Kaluđerčanin (Ante), Aranđelovdan, se doselio pre 15 godina iz Golemog Sela, od porodice kaluđerske. Došao je na kupljeno imanje.
-Đorđević (Stevan), Nikoljdan, je iz Kruševe Glave od Stajinske porodice. Došao je pre 10 godina na kupljeno imanje.
-Milošević (Jovan) je iz Mijakovca, od porodice Jovanovića (Rečperci), došao kao dovodac pre 5-6 godina. Ne kaže se koju slavu slavi.
Seoska slava („krste“) je Car Konstantin i Carica Jelena.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)