Poreklo stanovništva sela Strešak, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je u izvorištu potoka Stančića i to sa leve strane Đuršine Doline od koje nastaje potok Stančić, leva pritočica Kruševo-glavske Reke. Ta je dolina duboka, sa leve strane od nje ima dubica. Kuće su po jednoj zaklonjenoj zaravni, oko nekadašnjeg Selišta, u blizini seoskih puteva. Kuće Gornje Male su na mestima zvanim: Stejine Njive, Civin Rid, Preklade, Jančine Buke i dr. Donja Mala je ispod Gornje i po Lugu, koji se smatra kao zasebna mala. Kuće Ilijinaca ili Coninaca su ispod Vlaške Kruške.
Vode i klima.
Meštani koriste vodu za piće sa kladenaca, od kojih su poznati: Zmijevac, Vlaški Kladenac, Sredorek, Gadžura, Bana Livada, Tupan, Bogdanovce, Studeni Kladenac i dr. Bunara u ovom selu nema.
U ovom selu je hladnije u odnosu na okolna sela, jer je izloženo vetrovima („vetrovito mesto“). Jug i sever najčešće duvaju.
Zemlje i šume.
Njive meštani imaju oko kuća, kao i dalje od njih, na mestima zvanima: Lug, Ložište, Jazvina, Bina Livada, Sredorek, Tupan, Padina, Bogdanovce, Božićeva Bara, Šareni Kamen, Vlajkov Breg, Deja, Lisac, Rupje i dr.
Paše i šume meštani imaju na mestima zvanima: Nakova Šuma, Rudinje, Lisačko Ramnište, Ramnjak, Mečja Čuka, Golemi Zanovet, Korutina, Gornje Trle, Čuka, Žežnica, Košteljivica i dr.
Najviše paše ima po Liscu, koji je sav strešački i podeljen je među meštanima. Samo je Čuka seoska.
Tip sela.
I ovo selo je u početku bilo zbijenog tipa. Kuće su bile na današnjem Selištu, gde su „bile olive, bače, bija i spaija“. Kada je bilo oko 12-13 kuća, a to je bilo pre 90 do 100 godina meštani su izbegli „po krajevi“, gde su im danas kuće. Zbog toga je selo danas razbijenog tipa, podeljeno na Gornji u Donju Malu, koje su samim svojim položajem izdvojene. Između njih su njive i livade, sve skupa udaljljene oko 80 koraka. Lug je izdvojen od Donje Male njivama, daleko oko 500 koraka.
Kuće u malama su međusobno udaljene, kako gde; 90-150, negde 150-250 ili više koraka. Ima i grupa kuća.
U selu ima 42 kuće dok je pre 60-70 godina bilo oko 25 kuća.
U selu postoji pokoja omanja zadruga sa oko 15 ukućana u njoj. Tako Milisav Stojanović iz porodice Prodanovaca živi u zadruzi sa bratom i sinovcima umrlog brata – svega 15 ukućana
Starine u selu.
U seli postoji Crkvište, koje je u Lugu više kuće Riste Paunovića. Na tom mestu se iskopavaju cigle.
Iznad sela Streška, kao i iznad Kruševe Glave, postoje vrtačasta udubljenja, koje stanovnici zovu Rupe ili Vrtočine a za neke kažu Rupje. Postoji predanje da se tu vadilo zlato i srebro i da je tu bio rupnik (majdan). Zbog toga seu e i Strečani zvali „rupnici“.
Sa leve strane Stejinih Njiva, blizu mesta gde se drži zavetina, postoji Selište. Tu su danas njive i livade a blizu je i Stojin Kladenac. To Selište je najpre bilo selo (matica) današnjeg sela, odakle su se meštani raselili na imanja, gde su ima danas kuće.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Stanovnici ovog sela kao i ostalih u Poljanici pričaju da je Strešak najstarije selo u ovoj oblasti i Kostomlatica u Vinogošu. Da je staro potvrđuje se i tome, što danas ima porodica u selu, za čije se poreklo ne zna, te se smatraju za starince. Pa i za one za koje se priča da su doseljene – ne zna se poreklo To su:
-Keserci, slave Nikoljdan a neki Aranđelovdan. Oni su od svih najstariji – „zatečeni“ u selu. Zovu se:
-Gmitrovci, Stanojci.
Stare porodice su:
-Prodanovci, Aranđelovdan, su poreklom iz Gornje Morave, iz sela Prodanovaca. Tamo ih je živelo u zadruzi od 70 ukućana. Kad je u selo udarila čima, pobije sve njih, a spasla sa samo jedna žena, koja je dobegla ovde, u Strešak u Keserce, gde rodi muško dete, kome nadenu ime Prodan. Okumila je bila Keserce a po tome se Prodan orodi sa Solivodicama i Ercima (u Nakrivnju) i dr. Od njega su Prodanovci, čija je „k’išla“ bila u Ravnoj reci (Vinogoš), gde su se neki od njih odselili, te i danas tamo žive.
-Solivodici su po pričanju porekom iz Gradnje, od Grnčaraca. Ne kaže se koju slavu slave.
-Ranutovčani, Margitinci, Stankovići, Petkovci, Šavakovci – Aranđelovdan. Njihovi preci su pre 100 godina dobegli u Strešak iz sela Ranutovca – okolina Vranja. Pričaju da su pobegli od čume, koja je bila u Ranutovcu. Ovde ih je gospodar zadržao, ali su morali plaćati domninu u Ranutovcu.
-Coninci, Nikoljdan, su iz Gradnje,od porodice Šikoparaca. Neki vele da su Coninci;
-Stanimirci i Kalčinci od jednog ognjišta. Svi se sahranjuju u jednom groblju.
Posle njih se niko više nije doslio u Strešak. Selo je raslo isključivo priraštajem.
Seoska slava je Spasovdan.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)