Poreklo stanovništva sela Dragobužde, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Glavni deo ovoga sela je po Dragobuškome Ridu, koji je između Trstenske i Senske Reke. Kuće si po Ridu sa obe strane puta, koji njime vodi, kao i njegovim stranama, gde je dolina Bela Voda i dr. Ima kuća a sa desne strane Trstenske Reke na mestu zvanom Krivi Deja.
Zemljište je brdsko, ali je očuvano; ili je pod šumom ili su po njemu njive i livade.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće sa kaldenaca od kojih su poznati: Anđelinkov Kladenac, Vetrenjača i dr.
Zemlje i šume.
Njive su poglavito oko kuća a na mestima zvanim: Bela Voda, Krivi Deja, Kalina Dolina, Jabuka, Sliva, Rasoljica, Markovo Klište, Drenje, Leska, Žuti Kamen, Zećirova Dolina, Gabrike, Gusta Trnica i dr. Na tim mestima ima livada, paša i šume.
Šume ima i na mestima zvanim: Šinderski Deja, Kitke, Drenova Glava, Zećirovo, Maljokovo, Veselovo, Šabanovo i dr. Gora je poglavito cerova i blagunova, dok je roždačka (Roždace) poglavito blagun, a vlaški (Vlase) cer, a to je zbog toga što je mesto takvo.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa. Mala nema, jer je selo skorijeg postanka i nisu se mogle razviti. Kuće su udaljene jedne od druge, ali su mahom raspoređene po grupama, koje čine kuće izdeljenih zadrugara a i različitih doseljenika što se dešava samo u novim selima.
U selu ima oko 20 kuća. Ono se danas smatra kao ma(ha)la sela Vlasa.
Starine u selu.
U Dragobuždu nema selišta. Ima ostataka od arnautskog groblja.
Jedno brdo u ataru ovog sela zove se Kula. Tako su ga i Arnauti zvali, ali se ne zna da li je tu nekada nekada bila kakva kula.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Ništa se ne zna o prvome postanku ovoga sela. Jamačno je ono najpre bilo srpsko selo, jer se u selu Gradnji priča, kako je pop Gmitar iz poroedice Šikoparaca (predak današnjim Šikoparcima) imao sinnđeliju pored ostalih sela (Dobrejanca, Golemog Sela, Vlasa, Roždanaca i Stanca) i na Dragobužde, koje je onda moglo biti samo srpsko selo. Do 1878. godine u njemu su živeli Arnauti, a pre njih držali su ga stanovnici obližnjeg sela Vlasa. Ovi su imali svoje kolibe i trla u Dragobuždu, gde im je stoka obitavala. Docnije, pre oko 100-120 godina, njih rsateruju Arnauti iz obližnjega sela Ravnoga Dela i Orulice. Ove je, kažu, pozvao gospodar sela Vlasa, da bi uz njihovu pomoć, pritesnio Vlašane, koji mu nisu bili odani. Oni su u Dragobuždu počeli najpre stoku čuvati, tu su bačevali a potom se stalno nastanili, zauzevši od meštana Vlasa i svu zemlju dragobušku. Neki od njih su bili Maljoci, neke su zvali Sveto Nikolci, a poznata su i ova prezimena: Memetovci, Adžinci, Rustemovci, Išljamovci, Redžinci i dr. Neki su bili istog fisa sa Arnautima u Dobrejancu a svima je bila starina iz Ravnoga Dela i Orulice. Do 1878. godine u Dragobuždu je bilo oko 35 arnautskih kuća.
Posle 1878. godine svu Arnauti su pobegli iz Dragobužda da bi potom bilo naseljeno Srbima, kojih je najviše iz sela Vlasa a ima ih i iz obližnjih oblasti:
-Stevanović (Jova), Nikoljdan, je od Đurakovih u Vlasu.
-Milisavljević (Stajko), Aranđelovdan, sa sinovima Mikom i Jovanom je došao iz Vlasa od Aladžokavaca.
-Đorđević (Ivko – „Ciganin“), Sv. Đorđe je sa sinovima (Ivkovići) su iz Gnjilana.
–Stajkovići (Jova, Janča i Stanoje), Nikoljdan i Ilindan, su iz Vlasa od Đorgazovih.
-Marinković (Stanko), Nikoljdan i Ilindan, su iz Vlasa od Đorgazovih.
-Disin (Stanko), Aranđelovdan, je iz Vlasa od Desivojskih.
Stanojković (Sava), Aranđelovdan, je iz Vlasa od Baba-Ivaninske familije.
-Stoilkovići ili Marčini (Stanko i Stojan), Aranđelovdanm su iz Vlasa od roda Kartavelci.
-Jovin (Stevan), Nikoljdan, je iz Vlasa od roda Đurakovi.
-Stanković (Stevan), Nikoljdan, su iz Vlasa od Aladžokavaca.
-Marinković (Gavril), Nikoljdan i Ilindan, je iz Vlasa od Đorgazovih.
-Vidošljev (Stanko), Aranđelovdan, je iz Vlasa od roda Desivojci.
-Stojković (Đorđija i sin mu Jovan), Aranđelovdan, su iz Vlasa od Desivojaca.
-Trajković *(Krsta) je iz Pčinje.
-Zdravkin ili Jovin (Stevan), Nikoljdan, je iz Vlasa od Aladžakovaca.
-Rašin* (Stamenko) je iz Vlasa a starinom iz Ravne Reke.
*Ne kaže se koju slavu slave.
Soska slava je u Belu Nedelju (treći dan Trojica)
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)