Порекло презимена, село Преображење (Врање)

Порекло становништва села Преображење (Прображење), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази у клисурастој долини, којом тече Преображењска (Прображењска) Река. Земљиште, на коме је село, већином је брдовито; по мало равнице има само поред реке. Са свих страна је затворено брдима, на којима се очувало по мало шуме. Највише тачке око села су: Стеванова Чука, Китаско Дрво и Вита Крушка.

Куће су на обема странама речне долине, у брду, а има их поред реке, у равници.

Река надолази за време великих киша, плави и односи баште и њиве, које су поред реке а и оближњим кућама наноси штете.

Воде.

Кладенаца, које река при свом надоласку односи, било је много раније, јер није било бунара, те их је сада мање и немају нарочитих имена. За време великих врућина многи од њих пресуше. Мештани се већином служе водом за пиће из бунара, којих у селу има доста, преко 20.

Земље и шуме.

Њива имају поред реке поглавито испод села, местимично по странама долина а највише их има по ридовима са обе стране села, на местима званим: Ћамин Рид, Јазвине, Вита Крушка, Китасто Дрво, Стеванова Чука и др.

На истим местима има и по мало паше, а и шуме, које у атару овога села у односу на околна села има сасвим довољно.

Тип села.

Село се дели на три мале: Горњу, Доњу и Краљевску Малу. Горњу од Доње Мале раздваја река а Краљевска Мала је на десној страни реке, у продужетку Горње Мале. У малама су куће збијене дуж сокака, који воде кроз њих.

У селу има преко 80 кућа; Доња Мала је највећа и има око 40 кућа док су остале у Горњој и Краљевској Мали.

У Доњој Мали су следећи родови: Ћаминци, Бучкини, Пајзитовци, Биљарци и Аличови.

У Горњој Мали су: Паликућинци, Каракуљци, Дучинци, Бицинци, Смиљанини, Чонтини, Маринчићи и Лунгинци.

У Краљевој Мали су Самарџици, Млаџинци и Калајџије.

Задруга у селу нема.

Име села.

По чему је село добило име, да ли због тога, што сеоска црква слави празник Преображење (6/19 августа), или не, нико не зна да каже, мада је, како изгледа, по томе названо село – Преображење. Тако се, по причању, звало и некадашње старо село, које је постојало у Слатини, равници, која је испод села – удаљена четврт сата хода.

Краљевска Мала добила је име по Краљевој Кући (близу данашње – ондашње српско-турске границе према Прешеву, сада – онда под Турцима, одакле су се доселили преци становника те мале.

Порекло становништва ипостанак села.

Први досељеници, који су основали данашње село Преображење, дошли су из околине Охрида. Доселили су се, како веле, пре 200 година – данашњи потомци су им пето колено. То беху Власи (Цинцари), како их данас зову – Власима – становници околних села, а под тим именом су познати и у вароши Врању. Од њих воде порекло ове породице („фисови“ како неки кажу):

-Биљарци (Јовањдан), Пајзитовци (Ђурђевдан), Паликућинци (славе Св. Атанаса), Лунгинци (Митровдан), Сирминци (Аличови), Бицинци (Митровдан), Ћаминци (Митровдан), Чонтини, Маринчићи, Баба-Алт’нини и Петрини (Смиљанци).

За Биљарце, Паликућинце и Пајзитовце се зна поуздано да су дошли из Доње Белице, села у околини Охрида. За Ћаминце се мисли да су досељени из околине Битоља, а остале – горе поменуте породице –су, по причању, из околине Охрида, само не знају из ког села су досељени. Биљарци и данас имају своје рођаке по Охриду а и у Влашкој знају за неке своје родове, који се тамо одсељени из околине Охрида. Тамо, у околини Охрида, кажу да су живели заједно са Арнаутима, али како су упалили гору арнаутску, заваде се са њима те су морали побећи, како веле, само „с’ душу“. Бежећи од Арнаута из околине Охрида дођу до Прешева, али као је и ту било Арнаута у околини, пођу они даље и дођу у околину Врања. Тадашњи врањски паша „Ћор Мемед“ давао им да се настане на земљи, где је данас Раистовце (Ристовац), па и где су Ратаје, али они, плашећи се царско друма који кроз та села пролазио, нису се хтели насељавати, већ пођу навише, уз Преображењску Реку и населе се у оном делу долине, где је данас село, где је тада била велика гора. Прича се да су у њој нашли јелена, па су се сви чудили, јер такву животињу до тада нису видели. Ту су били заклоњени и ван домашаја главног пута, који је водио долином (Јужне) Мораве. Уз то, тамо је био и згодан положај, нашта су они такође пазили.

Доцније је сало расло прираштајем ка и досељавањем.

-Дучинци, Аранђеловдан, су пореклом из села Црновца (Врањска Пчиња у сливу Вардара). Отуда је дошао њихов прадед, деда Иван, који је доцније добио надимак Чипан. Разлог досељавања није познат. Познато је, да је из Црновца пошао у Врање, да тамо ради и живи. Уз пут заостане у селу Преображењу и ту се ожени „Влаинком“. Потом оде са женом у Врање, где је радио за трговце из Корче и на тај начин живео. Кућу није имао, него је живео под чергом у доњем делу Врања, која се и данас зове Текија. Доцније Иван Чипан напусти Врање и поново се врати да живи у Преображењу. Тамо изроди деце, те је имао три кћери и око 11 синова, од којих неки остану у селу а остали се разиђу, куд који. Прича се да је један од њих отишао у Цариград, неки у Солун, док се неки враћао у село па поново отишао из села и то на Свету Гору. Од Николе, једног од оних што су остали у селу воде порекло Дучинци, која је једна од најјачих породица у Преображењу*. Сада их је мало у селу, већина их је прешло у Врање, Владичин Хан и Сурдулицу.

-Самарџици и Млаџинци су пореком из села Краљеве Куће, одакле се, како причају, доселио њихов прадед.

*Данило Донић, учитељ у Преображењу описао је ово село, само он мисли да су старији становнци Краљевске Мале, што је и вероватно. Њему је, вели, неки старац од 100 година причао, да су се први населили преци данашњих становника Краљевске Мале и да су после њих дошли поменути Власи (Цинцари). Још наводи отпор и мржњу Краљевчана спрам ових, јер ни славу нису славили, потом су били приморани да приме славу (један Св. Атанасије, други Митровдан) и остале обичаје, те су на тај начин могли доћи у додир са Краљевчанима и међу собом почну женити и удавати.

Писцу ове књиге је причао потомак тих Цинцара, старац Нача, који тврди, да су њихови стари први дошли и да су још онда славили славу, коју и данас славе; то га је (писац) нарочито питао, јер се до тада није знало да је већи део становништва у Преображењу цинцарског порекла.

Сеоска лсава је Преображење када се скупља велики сабор из свих околних села. О том сабору Милан Ракић пише ово:

-У  Преображење се збира велики сабор из целе Пчиње и из Криве Реке. Ту сам имао прилике да са милином гледам овај крепки сој људи, и да се дивим фином и грациозном игрању њиховом.

Становници овога села се разликују од мештана околних села у сваком погледу, што је сасвим разумљиво, када с узме у обзир њихово порекло. Већина их је црномањастих, носе се готово исто као у вароши Врању а и по начину живота па и по изгледу куће, више се приближавају варошанима него становницима околних села. Сви су духа трговачког, вредни  су и предузимљииви. Говор им је као и код околних становника, влашки (цинцарски) не говори нико, мада је до скора било стараца, који су знали валшки. Запажа се, да од ослобођења ово село слабо напредује; многи су се иселили или исељавају из села у Врање, Владичин Хан, Сурдулицу и другде, где се баве трговином, занатима и др.

Занимање становништва.

И по занимању, као и по осталоме, издвајају се мештани Преображења у односу на становнике околних села. Главно им је занимање трговина и занати, нарочито код становника који воде порекло од досељеника из охридске околине, којих је највише и који дају главно обележје становништва овога села. Њихови преци, када су се доселили, прича се, нису знали орати. Бавили су се поглавито трговином. Стајали су у трговачким везама са свима варошима, поглавито северне Македоније и Старе Србије. Из Неврокопа су доносили највише платно, гајтан и шамије; када су, веле, „по 70 товара“ еспапа истоваривали у Преобрежењу. У Кочане су нијвише носили клинце и ужад а отуд доносили пиринач. Њихови се потомци данас ради трговине крећу у сасвим другом смеру – допиру до Пеште.

Осим трговаца и занатлија има доста механџија, од занатлија је највише кујунџија, калајџија и самарџија, који као трговци и механџије раде у Врању и по осталим местима о округу врањском, а живе у Преображењу.

Земљорадња и сточарство им је споредно занимање и тиме се баве, колико да подмире своје потребе и то поглавито раде жене са укућанима, који остају код куће.

Село има своју школу, један дућан и једну механу.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.