Порекло презимена, село Ристовац (Врање)

29. маја 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Ристовац* (по књизи Горњи Ристовац), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мало село лежи 3 км југоисточно од познатијег насеља Доњег Ристовца. Око села је равно земљиште покривено плодним наносима Буштрањске и Клениче Реке, десних притока Јужне Мораве.

Горњи Ристовац је 1951. године имао укупно 51 домаћинство.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара, чија дубина износи до 10 метара.

Постанак села.

Горњи Ристовац је постао на исти начин и у исто време као суседно главно село Доњи Ристовац.Ова насеља су од 1878. до 1912. године лежеле на најјужнијем делу тадашње српске државне територије. У њиховој непосредно близини водила је српско-турска граница.

Петог маја 1917. године Бугари су запалили Горњи и Доњи Ристовац и тада у њему стрељали 36 мушкараца и жена.

Горњи и Доњи Ристовац имају заједничко гробље; налази се на средини пута између ова два насеља. Код гробља је сеоски крст. Око крста се приређује сабор сваке године на Духове.

Порекло становништва.

Српско становништво Горњег Ристовца дели се на ове родове:

-Лишковци, Никољдан, су досељени из суседног Жбевца. Тамо имају истоимених рођака. Даље порекло им је „од Битољ“.

-Нешини, Никољдан, су се доселили из Кршевице. Тамо имају истоимених рођака, који не знају за своје даље порекло.

-Добросинци, Аранђеловдан, су пореклом из Добросина, сада арбанашког насеља код Гњилана. Из Добросина су прешли у Жбевац – где имају рођаке – па се одатле преселили у Горњи Ристовац.

-Ћашини, Ђурђиц, су досељени из Кршевице. Тамо имају рођеке.

-Маџурци, Аранђеловдан, су досељени из Жбевца. Тамо су припадали роду Милошевци. Даље порекло име је из Вртогоша код Врања.

-Герзини, Никољдан, су досељени из Кршевице где имају рођаке.

-Љубићи, Никољдан, су досељени из Кршевице.

-Нака, Никољдан, је овде призећен из суседне Кршевице. Тамоје припадао роду Рубејци.

Исељеници.

-Лишковци,  једна породица се иселила у Кршевицу.

-Маџурци, две породице живе у Скопљу.

-Ћашини, једна породица се иселила у Доње Жапско.

-Љубићи, једна породица прешла у Доњу Отуљу.

-Ристовци живе у Содерцу код Врања. Род је основао предак Стоилко, досељен из Горњег Ристовца, где је припадао роду Лишковци.

-Калажуња је род у Мустапићу – Звижд. За тај род А. Лазић наводи да су досељени из Ристовца код Врања.

Порекло становништва села Ристовац* (по књизи Доњи Ристовац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи десно од Јужне Мораве, у непосредној близини железничке станице Ристовац. По положају Доњи Ристовац спада у изразито пољска насеља.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара чија дубина износи до 5 метара.

Земље и шуме.

Села Доњи и Горњи Ристовац имају заједнички атар. На овом атару налазе се потеси: Аниште, Топола, Орлов Брест, Трница, Коштаница, Росуље, Смолнице, Стајковац и Зидине.

Тип села.

Доњи Ристовац је село збијеног типа. Дели се на три краја која су се развила око три пута-друма.

Доњи Ристовац је 1951. године умао укупно 43 домаћинства.

Постанак села и старине.

На земљишту где се налази Доњи Ристовац местимично се изоравају широке танке цигле и остаци од кућа. По тим странама једно место је добило име Зидине. Неки мештани приликом копања бунара проналазили су велике земљане ћупове. Они мисле да су поменуте старине римске. Из Ристовца потиче један римски жижак. Он се може датирати у II веку наше ере.

Данашњи Доњи Ристовац основан је 1878. године од досељеника који су прелазили из околних јужних српских села, тада осталих на територији Турске. Пре тога земљиште Доњег Ристовца припадало је беговима; Сулејман-бегу са седиштем у Ратају, Алији-бегу итд. Беговску земљу обрађивали су Срби чифчије из околних села: Љиљанца, Жбевца и Кршевице.

Порекло становништва.

Српско становништво Доњег Ристовца припада родовима:

-Каинци, Св. Јован Крститељ, су досељени из Љиљанаца.

-Свиларци, Аранђеловдан, су досељени из Жбевца где имају истоимених рођака. Даље порекло је „од куд Битољ“.

-Парлапанци, Митровдан, су досељени из Кршевице. Тамо имају рођаке који не знају за своје даље порекло.

-Лукинци, Ђурђиц, су из неког села у Горњој Пчињи.

-Дебоњци, Аранђеловдан, су досељени из Жбевца. Тамо имају рођаке.

-Гочобици и Гаџеја су раније чинили један род. Досељени су из Доњег Вртогоша. Не каже се који славу славе.

-Цуцини, Аранђеловдан, су досељени из неког села у близини Жбевца.

-Борозанци, Ђурђиц, су досељени из Жбевца где имају рођаке.

-Дудинци, Никољдан, су досељени из Кршевице где имају истоимене рођаке.

-Леснички, Никољдан, су досељени из Доње Леснице у Горњој Пчињи.

-Јовчићи, Аранђеловдан, су досељени као пекари из Шапранца у Горњој Пчињи.

-Татарци, Аранђеловдан,  су досељени из Жбевца. Тамо имају рођаке.

-Јовановићи, Аранђеловдан, су досељени из Жбевца. Тамо су припадали роду Милошевци. Даље порекло им је из Вртогоша код Врања.

-Рашкови, Ђурђиц. Дошао деда Рашко из неког околног села.

-Меџанци, Аранђеловдан, су досељени из Жбевца где имају рођаке.

-Јовини, Аранђеловдан, су досељени из Жбевца.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

*

Порекло становништва села Горње Раистовце (данас Горњи Ристовац – махала насеља Ристовац), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села-махале.

Насеље је на левој страни Коштаничке Реке.

Куће су делом у равници и омањој заравни.

Воде.

У насељу воде нема. Мештани користе воду за пиће из два стара бунара; један је у Горњој а други у Доњој Мали.

Земље и шуме.

Све њиве су у равници око села између Коштаничке Реке и границе.

Паше и шуме немају а ни заједничку земљу (утрину). Сваки домаћин за својих 10-15 оваца, које чува, оставља једну њиву необрађену ради њиховог напасања.

Тип насеља.

Насеље је разбијеног типа, подељено је на две мале; Горњу и Доњу Малу, које су међусобно удаљене око 250-300 корака а кроз обе постоји сеоски пут.

Куће у малама су распоређене у групицама, по 2-3 заједно. Обично су у групи куће једног рода. Неке су групице међусобно удаљене као и мале док су неке близу једна другој, само их пут раздваја или су на одстојању 40-50 корака.

У Горњој Мали (у којој има 6 кућа) живе: Ћашини, Нешини, Станојкини и Љубини или Петришевци.

У Доњој Мали (8 кућа) су: Пешанци, Прћанци, Цинцарци, Добросињци, Пауновци и Лишковци.

Задруга у овом насељау дана нема а раније су Лишковци живели у задрузи од 70 чељади.

Име насељу.

Данашње село (насеље-махала) Горње Раистовце до ослобођења, 1878. године, је било део села Кршевице. Од ослобођења, пошто је Кршевица остала под Турцима, би њен део у Србији додат селу Ристовцу, које је на десној страни (Јужне) Мораве и за разлику од од истог био назван Горње Раистовце а оно поред Мораве Доње Раистовце („Ристовац“). Ристовцем је село названо, по причању, по некоме Ристи, чија је била сва земља данашњег села Доњег Раистовца. Он је имао брата Карафиља, који је такође имао имања, али је данас у Турској око једног великог дуба („трепетлика“); те се њиве и данас зову Карафиљке или Карафиљове Њиве.

Старине у насељу.

Само Доње Раистовце има своје Старо Селиште, које је данас преко границе (у време настанка овог текста); ту су по причању ископавали „зидине“.

У селу Кршевици, на левој страни Кршевачке Реке постоји Градиште (кале), које је на једном омањем узвишењу. Ту је, по причању, био град Тролово, испод којег је било много дућана, по којима се и данас једно место зове „Дућаниште“; кад је тај град радио кажу да Врање није ни постојало.

Постанак села и порекло становништва.

На месту данашњег Горњег Раистовца најпре су била трла мештана села Кршевице, од којих су неки били прешли на трла да тамо живе и звали су их Трларцима. Њих је бег Зада пре 80 година растерао и начинио чифлик, прибравши око себе момке и чивчије, претке данашњих становника у овом насељу. До ослобођења је у селу било два чифлука.

Родови по редоследу досељавања:

-Ћашини, Св.Ђорђе, су, по причању, најастарија породица у селу, чији се предак Станко пре 90-100 година доселио у Кршевицу из села Одановца (село у Горњој Морави, северно од Црне Горе – Кара Дага). Тамо су живели у задрузи од 40 душа и кумовали једној арнаутској породици из неког оближњег села. Кад је један од њих ишао ка њима да крсти, при повратку га убију млађи из те арнаутске породице ради пушке, коју је собом носио и коју су му тражили Арнаучићи да им је да, што он није хтео учинити: кад су ови чули за то, пођу сви мушкарци из задруге ноћу наоружани и побију све Арнауте, своје кумове, па дошавши кући разбегну се куд који. Свако је при бекству понео што је могао; деда Станко, казније названи Ћаша, добегао је у село Кршевицу са једним котлом (бакрачем). Тада су у Кршевици биле три породице у три куће; Мурџинци, Булумачовци и Узун-Станимирци, за које кажу да су старинци у селу. Станко Ћаша, дошавши у село, призети се код Узун-Станимира, пошто је преходно био овчар. Из села доцније због турског зулума пређе на имање бег-Заде, који је онда основао чифлук на месту, где је данас Горње Раистовце и где су до тада била трла становника Кршевице. Потомци Ћаше се данас зову Ћашини.

-Петришевци или Љубини, Никољдан. Њихов предак је дошао из села Коћуре (Врањска Пчиња у сливу Вардара) када и претходни и призетио се и Кршевици. Сви су они, као и претходни, Петришевци или Љубини, пре ослобођења били момци и чивчије турске.

-Николинци. Њихови преци су се доселили из Горње Мораве. Сви они данас живе у селу Кршевици. Не каже се коју славу славе.

-Пашанци или Станојкини, Никољдан. Њихов предак је добегао из околине Ниша, узевши за жену своју куму.

-Прћанци (Цинцарци), Аранђеловдан. Њихови преци су се доселили пре 70 година из Шумадије, где су убили Турчина; били су чивчије и момци турски. Од њих воде порекло Прћанци и Цинцарци.

-Нешинци, Никољдан, су се доселили из Новог Села (Врањска Пчиња у сливу Вардара), одакле су доведени да буду момци турски.

-Лишковци, Никољдан, су се доселили после ослобођења, 1878. године, из села Жбевца а по пореклу су са Кара Дага – Црне Горе према Моравици. Дошли су на имање, где и данас станују.

-Добросињци, Аранђеловдан, су досељени из села Жбевца а даљим пореклом су из Црне Горе (Кара Дага).

-Пауновци, Аранђеловдан, су се доселили из Жбевца, који су као и Добросињци дошли да живе у слободи.

Сеоска слава је Св. Тројица, Духови.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.