Poreklo stanovništva sela Ćurkovica, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Pored ostalih kosa, koje se od Motine pružaju na sve strane, jedna se – noseći u početku imena: Banica, Šiljegarnik, Igrište, Palanački Stog, Ćurkovačka Čuka, Poljana, Lepčinačka Čuka itd – pruža se između Ponuševsko-Ćurkovačke ili Tetinske Reke i Ćurkovačke Reke, u pravcu sever-istok odnosno jugo-zapad i dalje, čini razvođe između Preobraženjske i Trebišinjske Reke. Na obema stranama te kose, od Šiljegarnika pa do Ćurkovačke Čuke, nalazi se selo Ćurkovica.
Prćinska Mala je na desnoj strani Tetinske Reke. Kuće su joj po kosanicama Leskovci i Babinom Rnju i na levoj strani Petrinog Dola.
Konjarska Mala je takođe na desnoj strani Tetinske Reke a ispod Prćinske Male. Kuće su joj na desnoj strani Petrinog Dola i to u početku ovog, u blizini Igrišta a na podnožju Belog Brega i na kosanici Dubju.
Lazarska Mala je na levoj strani Ćurkovačke Reke. Kuće su na obema stranama dola Kruškarnika, leve pritočice Ćurkovačke Reke, po Palanačkom Stogu i na levoj strani Grebenog Dola, leve pritočice Ćurkovačke Reke.
Vode i klima.
Meštani koriste vodu za piće iz izvora (kladenaca), od kojih su najjači: Trlište, Paraspur, Kitina Voda i Filipova Dolina. Vodu piju i sa reka i potoka, kako vele, „iz dolinu“.
U selu duvaju svi vetrovi.
Zemlje i šume.
Zemljište je, koliko se tiče površine kosa koju selo zauzima, ogolićeno, a obe strane su pod šumom. Selo ima zemlju za obrađivanje („oralije“) po malo oko kuća a većinom po kosi, na čijim je stranama selo a na pomenutim mestima: Banici, Šiljegarnik, Igrište, Palanačkom Stogu, Poljani, Leskovici, Babinom Rnju, Dubju, zatim na mestima: Preklečincu i Malim Virovima. Ta mesta su od sela udaljena od oko 5 minuta pa do na jedan sat hoda.
Paše imaju na po nekim od pomenutim mestima – Šiljegarniku, Palanačkom Stogu i Poljani.
Šume imaju po Grebenom Dolu, Palanačkom Stogu, Kruškarniku, Žižnici (dolu), Padinama i drugde.
Meštani imaju zajedničku pašu (utrinu) na Motini, baš pod njenim vrhom, koji se vidi iz Vranja. Utrinu zovu Motina, udaljena od kuća jedan sat hoda.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa, podeljeno na male: Prćinsku, Konjarsku i Lazarsku.
Stanovnici u malama imaju ova prezimena: Prćinska (6 kuća) – Prćinci i Ivanovci; Konjarska (8) – Konjarci, Glavčinci i Sorminci; Lazarska (6) – Lazarci, Đorđijanci i Simonovci.
Ime selu.
Ne zna se odakle je ime Ćurkovica. Meštani samo naglašavaju sličnost u imenima ovdašnje Ćurkovice i Surdula, koja su sela jedno do drugog i Surdulice i Ćurkovca u Masuričkom srezu. Pošto je Surdul ime crnovunsko, izgleda da će i ime Ćurkovica, može biti, poreklom od Crnovunaca.
Male su nazvane po rodovima koji u njima žive.
Starine u selu.
Prvo je selo današnjeg sela Ćurkovica bilo na desnoj strani dola Kruškarnika, na jednom zaravnjku, više kojeg ima vinograda. To mesto se zove Selište, što se češće i čuje, po tome što je tu nekada (pre današnjeg naselja) bilo selo, ne zna se kako je nestalo.
Od toga davnašnjeg sela zaostalo je i Staro Groblje, gde je i današnje, na kosanici između dola Kruškarnika i Žižnice, na kome nema nikakvih ostataka.
Blizu Igrišta postoji Neznano Groblje, gde je po pričanju, bilo neko groblje; blizu istog su bile mnogobrojne „duvarine“, nalažene su „starinske pare“, veliki ćupovi i dr.
Poreklos tanovništva.
-Konjarci, Nikoljdan. Za njih se priča da su najstariji rod u selu. Oni su se doselili iz okoline Leskovca, gde su pokrali konje pa su morali pobeći, najpre u selo Tibužde (pčinjski srez) pa potom ovde, u Ćurkovicu. Kažu da su se doselili pre 100 godina, kada je bila „pustelija“, te su krčili, „cepili ornice“ i zahvatili zemlje, koliko su hteli.
-Prćinci, Aranđelovdan, su drugi po starini. Njihovi preci su se doselili iz sela Zarbinca (u Staroj Srbiji, severoistočno od Gnjilana), zbog zuluma arnautskih.
-Sorminci, Nikoljdan, su došli posle prethodnih, koji su pobegli iz okoline Kratova zbog kuluka u tamošnjim majdanima. Bili su „medendžije“. Današnji njihovi potomci (dve kuće među Konjarcima) su po ženskoj liniji Sorminci; ostali su se iselili, većina u Jablanicu – selo Klajić i jedna kuća u Vladovcu – Stara Srbija.
-Lazarci, Aranđelovdan, su se doselili po naređenju spahije iz sela Crnog Vrha (Pčinjski srez) pre 80-90 godina.
Docnije se u selo niko nije doselio osim, što se pre 40 godina jedan iz sela Rusca prizetio u selu – došao ženi u kuću. Od njega su:
-Đorđijanci, koji slave Aranđelovdan..
Selo je uglavnom raslo priraštajem stanovnika i možda bi do sada imalo oko 40 kuća, da se mnogi nisu mnogi iselili.
Seoska slava je Bela Nedelja.
Doseljenici su sela crnog Vrha, Lazarci, razlikuju se od ostalih stanovnika po tome što su svi riđi – kosa im je riđa. Kod meštana a i ostalih stanovnika obližnjih naselja, poznati su kao „žuti“, što bi se reklo – riđi. Što se ide ka selima: Crnom Vrhu, Brezovici, Babinoj Poljani, od kojih dalje nastaju šopska sela, češće se viđaju riđi stanovnici.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)