Порекло презимена, село Космовац (Бела Паланка)

16. априла 2016.

коментара: 2

Порекло становништва насеља и села Космовац, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Kosmovac

Географско топографске прилике.

Село лежи у највишем делу великог изворишног облука Црвене Реке у непосредној суподини Големог Камена, најистакнутијег врха Суве Планине (1808 м), на висини од 680-720 метара. Највише куће заселица пењу се готово у врх Облука, до чувених северних и до 900 метара вискох литица Трема и Тромке. Главни насељски крајеви су у међуречју левих саставница Топоничке Реке: Потока и Радашевца. Од села су измештене две више заселице; једна од њих, удаљена око 3 километра, је на месту Влашка Пољана, а друга, удаљљена око 500 метара, на месту Студен Дол.

Воде.

Космовоац се водом служи се Сеоске Чесме и извора. Главни извори су: Црвена Стена, Дојманица, Бела Вода, Врело и Стоушица. Стока се напаја водом са крашких врела: Космовачко Врело и Космовачке Корубе, бројних извора и токова, који постају од врела и извора.

Границе сеоског атара, земље и шуме.

Границе сеоског атара повучене су су на местима; Каменита Струга, Шебет, Бели Камен, Чавча Провалија – са Калетинце; Вирови, Три Басамака, Репушаница, Мала Чкрвена и Пропас – са селом Вртопом; Велика Чкрвена, Кале, Голема Коњска и Мала Коњска – са Великим Крчимиром; Мала Коњска (тромеђа) – са Дивљаном; Висока Чука, Длга Локва, Јевишина Локва, Локва на Падину под Преслап и Новоселска Лова (тромеђа – са Мокром; Новоселска Локва је граничка Међа и са Новим Селом; Вргудиначки Врх, Стожер Камен – са Вргудинцем; Вовидњак, грло, Ненчин Трап, Чешкова Чука, Орци, Цацаревац, Горње Ливађе, Крнова Падина, Петрида, Зечја Струга и Мали Трем – са Топоницом.

Топографска имена за обрадиве површине су: Мучибаба, Пасарело, Честоракике, Голема Њива, Стоушица, Беглик, Трстиковац, Домјаница,Остри Дел и Липовица. Утрина је на местима: Широко Лице, Крстата Провалија, Гувниште, Чавча Провалија, Коњарник и Џамија. Шуме обухватају: Крнову Падину, Клађе, Пажар, Ђурђин Камен, Дојманицу, Голубановац, Тумбачи Трап, Младенову Падину, Бару, Лсни Рт, Самовирски Рид, Зелену Падину и Водице. Селу пипадају на Сувој Планини планинске ливаде и  утрине на: Смрдану, Рогу, Голубовиој Ливади, Вртолошкој Валози, Пасарелу, Цветкову Гробу, Падици и Репушаници.

Тип села.

Главни део Космовца је збијен са разређеним крајевима. Како има две заселице, знатно удаљене од „села“, насеље је у целини разбијеног типа. Разликује се неколико крајева: Ђоринска Мала, Млађенска, Малишинска, Пижинска, Бежанска, Пасјачка и Тодоровска Мала.

Старине у селу.

Над селом на месту Дојманица има остатака од неког црквишта, које становништво зове „Латинско Црквиште“. На црквишту је подигнут оброк Крст Св. Пресвете око кога су се обавијале литије на Св. Пресвету. У селу има руина од неке старе воденице, коју становништво назива „Латинска Воденица“. Најзначајније су развалине једног римског кастела на Градишту, Ту су видно очувани темљи са нешто остатака од зидова; то негдашње утврђење у становништву је познато као „Латинско Кале“. Старац (90 година) Цветан Стојановић тврди да је ту нашао: „два дуката,  пар мамуза и 6 српова изрецкана на ножу“. Уз то, у Градишту су нађене и друге разноврсне: „тугле“ (римске опеке), ћупови, крчази, легени и други остаци негдашње материјалне културе. У становништву живи предање, да су утврђење разорили Турци: „Турци разбили Кале од Влашке Појате“.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Ђоринци (Ђорђевићи, Дамњановићи, Јовановићи и Живковићи), Алимпијевдан. Дамњановића има одсељених у Белу Паланку.

-Тодоровци (Пејчићи,Митићи, Панчићи, Стојановићи) и Малишинци (Пејчићи, Стојановићи и Илићи), Св. Врачи. Панчићи славе Јовањдан и пореклом су из Мокре (приводњак). Од Малишинаца има одсељених у Белу Паланку.

-Мланџинци-Јуруци (Стојковићи и Марковићи), Св. Врачи. Стојковића има одсељених у село Јашуњу код Лесковца и Панчево.

Досељеници су:

-Бежанци (Ћирићи и Ристићи), Аранђеловдан, су из Сурачева, досељени у турско доба. Ћирића има одсељених у Пасјачи код Прокупља.

-Пасјачани (Живићи), Св. Мина, су из Пасјаче код Сврљишке Грамаде у нишкој котлини, одакле су досељени пре 86 година. Оба досељеничка рода су дошла „на пусту земљу“ где се „изгубио“ неки стариначки род.

Село има своје засебно гробље. На месту Долња Бара наилази се на остатке гробља, које становништво зове „Латинско Гробље“.

Сеокска преслава је Св. Пресвета. Раније је насеље као заветину празновало Св. Петку: „ради стоке која се тикала стари заорали,  око села и заветовали се на Св. Петку. Није се работило ни у један петак и чинила се молитва између Пресвете и Св. Тројицу“.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Марко

    Хм, ствар је у томе што је мој деда из Космовца, Ђорђевић, али мис славимо Св. Враче…