Многи страдалници Другог светског рата на тлу бивше Југославије, међу којима је највише Срба, и даље чекају да им се макар име помене. У периоду после рата, у духу братства и јединства, настојало се ове бројне жртве потиснути у заборав, а једини покушај да се они ипак попишу неславно је пропао шездесетих година, када је тадашња власт током новембра 1964. спровела попис жртава рата 1941-1945. године.
Овим пописом сабрана су имена 597.323 жртве, што је и објављено у посебној публикацији 1966. године. Међутим, Савезна комисија надлежна за овај случај констатовала је одмах да је овај попис непотпун, да је њиме обухваћено од 56 до 59 одсто од процењеног броја страдалих, као и да није обухваћено око 50.000 страдалих “квислинга” (који нису били ни предвиђени за пописивање). Под изговором да “нема потребан ниво квалитета” стављена је забрана на коришћење тог пописа.
Међутим, 1992. године Савезно извршно веће скинуло је ознаку забране са овог пописа и наложило Савезном заводу за статистику да се материјал “уреди и обради”. Резултат тога су су пописи по републикама и покрајинама, које можете преузети са доле објављених веза.
Кад “скинете” појединачни попис могуће га је претраживати по презимену (користите опцију ctrl+f), а списак је разврстан по абецедном (на латиници) редоследу, по свим обрађеним насељима.
Жртве рата 1941-1945 (ужа Србија)
Жртве рата 1941-1945 (Војводина)
Жртве рата 1941-1945 (Косово и Метохија)
Жртве рата 1941-1945 (Босна и Херцеговина)
Жртве рата 1941-1945 (Хрватска)
Жртве рата 1941-1945 (Црна Гора)
Жртве рата 1941-1945 (Македонија)
Жртве рата 1941-1945 (Словенија)
Спискове објављујемо у доброј вери да ћете у њима наћи своје најближе претке, као и да ћете одређене информације допунити, исправити или назначити евентуалне грешке. Такође, упућујемо вас и на Музеј жртава геноцида у Београду, којем можете доставити податке о недостајућим и непописаним жртвама у односу на овај попис.
11. мај 2016. у 14:57
Мирослав Мркоњић
Поштовани,
прво да Вам се захвалим на овим списковима. Ту сам успио доћи до драгоцјених података о мојим прецима.
Међутим, након Другог свјетског рата у Југославији су направљена три пописа жртава рата: 1947., 1950. и 1964. године.
Први попис жртава (1947. – 1948.) је радила Земаљска комисија за ратне злочине, послије названа Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача.
Други попис жртава обављен је 1950. у организацији Главног одбора Савеза удружења бораца НОР Југославије.
И трећи попис је овај из 1964. године.
Свакако би било занимљиво и корисно имати увид и у ове раније пописе, јер вјерујем да су они много реалнији с обзиром на временску дистанцу.
Срдачан поздрав.
24. март 2017. у 22:13
vlade belavić
poštovani
na stranici1443 Rapajin Klanac krivo ste na veli Belović Stipe (ivan).
U okolici R.K nema Belovića nego Belavića te isti Stipe nije ubijen u Jasenovcu nego je umro u R.K od posljedica četničkog terora.Belavić Ivica (Marko)nije poginuo prilikom borbi ili bombardiranja nego je našao neeksplodirano MES te ga je ono usmrtilo.
Molim da ispravite ove podatke pogotovo za Belavić Stipu
unaprijed hvala
26. јануар 2020. у 20:14
branislav
Molio bih vas da mi pomognetu u traženju moga ujaka Kurtović Radomir Hvala unaprijed
11. јун 2026. у 17:06
ILIJA
Konkretno, radi se za naselja opštine Cazin (BiH). Veoma je mnogo grešaka za sela Bukovica, Krndija, Donja Gata, Gornja Gata i druga bliža naselja. Krndija mi je rodno selo. Iz sela Krndije preko 70 imena upisano je u selo Bukovica. Isti je slučaj sa Donjom Gatom, čiji je dobar broj stradalnika popisan u Gornjoj Gati itd. Mnoga imena su popisana dva pa i više puta samo zbog različite godine rođenja, mesta pogibije, da li je ime ili nadimak. Mesto pogibije je upisano kao rodno mesto. Moja baba po majci, njen rođeni brat i brat od strica nisu popisani kao žrtve. Popisivačima verovatno nisu bila prisutna razgarničenja naselja, veliki broj stradalih nije popisan.Naprimer, za sam Cazin je upisan veliki broj stradalih kao da su oni bili stanovnici Cazina, a najveći broj njih je iz okolinih naselja. Jednom rečju, iako je jasno da spiskovi nisu potpuni, što se može i razumeti da je od rata do popisa prošlo skoro 20 godina, sećanja su izbledela. Za mnoge stradale nije imao ko da da podatke. Matična evidencija je uništena, mnogi potomci su kolonizovani pa je pitanje da li su popisivači i bili kod njih. Jednostavno, ne može se osloniti na postojeće spiskove jer je velika razlika broja stradalih po spiskovima u odnosu na stvaran broj stradalih.