Mnogi stradalnici Drugog svetskog rata na tlu bivše Jugoslavije, među kojima je najviše Srba, i dalje čekaju da im se makar ime pomene. U periodu posle rata, u duhu bratstva i jedinstva, nastojalo se ove brojne žrtve potisnuti u zaborav, a jedini pokušaj da se oni ipak popišu neslavno je propao šezdesetih godina, kada je tadašnja vlast tokom novembra 1964. sprovela popis žrtava rata 1941-1945. godine.
Ovim popisom sabrana su imena 597.323 žrtve, što je i objavljeno u posebnoj publikaciji 1966. godine. Međutim, Savezna komisija nadležna za ovaj slučaj konstatovala je odmah da je ovaj popis nepotpun, da je njime obuhvaćeno od 56 do 59 odsto od procenjenog broja stradalih, kao i da nije obuhvaćeno oko 50.000 stradalih “kvislinga” (koji nisu bili ni predviđeni za popisivanje). Pod izgovorom da “nema potreban nivo kvaliteta” stavljena je zabrana na korišćenje tog popisa.
Međutim, 1992. godine Savezno izvršno veće skinulo je oznaku zabrane sa ovog popisa i naložilo Saveznom zavodu za statistiku da se materijal “uredi i obradi”. Rezultat toga su su popisi po republikama i pokrajinama, koje možete preuzeti sa dole objavljenih veza.
Kad “skinete” pojedinačni popis moguće ga je pretraživati po prezimenu (koristite opciju ctrl+f), a spisak je razvrstan po abecednom (na latinici) redosledu, po svim obrađenim naseljima.
Žrtve rata 1941-1945 (uža Srbija)
Žrtve rata 1941-1945 (Vojvodina)
Žrtve rata 1941-1945 (Kosovo i Metohija)
Žrtve rata 1941-1945 (Bosna i Hercegovina)
Žrtve rata 1941-1945 (Hrvatska)
Žrtve rata 1941-1945 (Crna Gora)
Žrtve rata 1941-1945 (Makedonija)
Žrtve rata 1941-1945 (Slovenija)
Spiskove objavljujemo u dobroj veri da ćete u njima naći svoje najbliže pretke, kao i da ćete određene informacije dopuniti, ispraviti ili naznačiti eventualne greške. Takođe, upućujemo vas i na Muzej žrtava genocida u Beogradu, kojem možete dostaviti podatke o nedostajućim i nepopisanim žrtvama u odnosu na ovaj popis.
11. maj 2016. u 14:57
Miroslav Mrkonjić
Poštovani,
prvo da Vam se zahvalim na ovim spiskovima. Tu sam uspio doći do dragocjenih podataka o mojim precima.
Međutim, nakon Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji su napravljena tri popisa žrtava rata: 1947., 1950. i 1964. godine.
Prvi popis žrtava (1947. – 1948.) je radila Zemaljska komisija za ratne zločine, poslije nazvana Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača.
Drugi popis žrtava obavljen je 1950. u organizaciji Glavnog odbora Saveza udruženja boraca NOR Jugoslavije.
I treći popis je ovaj iz 1964. godine.
Svakako bi bilo zanimljivo i korisno imati uvid i u ove ranije popise, jer vjerujem da su oni mnogo realniji s obzirom na vremensku distancu.
Srdačan pozdrav.
24. mart 2017. u 22:13
vlade belavić
poštovani
na stranici1443 Rapajin Klanac krivo ste na veli Belović Stipe (ivan).
U okolici R.K nema Belovića nego Belavića te isti Stipe nije ubijen u Jasenovcu nego je umro u R.K od posljedica četničkog terora.Belavić Ivica (Marko)nije poginuo prilikom borbi ili bombardiranja nego je našao neeksplodirano MES te ga je ono usmrtilo.
Molim da ispravite ove podatke pogotovo za Belavić Stipu
unaprijed hvala
26. januar 2020. u 20:14
branislav
Molio bih vas da mi pomognetu u traženju moga ujaka Kurtović Radomir Hvala unaprijed
11. jun 2026. u 17:06
ILIJA
Konkretno, radi se za naselja opštine Cazin (BiH). Veoma je mnogo grešaka za sela Bukovica, Krndija, Donja Gata, Gornja Gata i druga bliža naselja. Krndija mi je rodno selo. Iz sela Krndije preko 70 imena upisano je u selo Bukovica. Isti je slučaj sa Donjom Gatom, čiji je dobar broj stradalnika popisan u Gornjoj Gati itd. Mnoga imena su popisana dva pa i više puta samo zbog različite godine rođenja, mesta pogibije, da li je ime ili nadimak. Mesto pogibije je upisano kao rodno mesto. Moja baba po majci, njen rođeni brat i brat od strica nisu popisani kao žrtve. Popisivačima verovatno nisu bila prisutna razgarničenja naselja, veliki broj stradalih nije popisan.Naprimer, za sam Cazin je upisan veliki broj stradalih kao da su oni bili stanovnici Cazina, a najveći broj njih je iz okolinih naselja. Jednom rečju, iako je jasno da spiskovi nisu potpuni, što se može i razumeti da je od rata do popisa prošlo skoro 20 godina, sećanja su izbledela. Za mnoge stradale nije imao ko da da podatke. Matična evidencija je uništena, mnogi potomci su kolonizovani pa je pitanje da li su popisivači i bili kod njih. Jednostavno, ne može se osloniti na postojeće spiskove jer je velika razlika broja stradalih po spiskovima u odnosu na stvaran broj stradalih.