Poreklo prezimena, selo Orljevo (Petrovac na Mlavi)

12. marta 2016.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Orljevo, opština Petrovac na Mlavi – Braničevski okrug. Prema knjizi Mihaila J. Miladinovića „Požarevačka Morava“, prvo izdanje 1928. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Orljevo je na jednoj visoravni.

Vode.

U selu ima četiri izvora: Vasiljev Kladenac i tri u brdu Toporovcu kroz koji prolazi Svinjarevski Potok koji se uliva u Čokordin. Južno od sela nalazi se slab izvor Vrkan, koji je nekada bio jak, pa je za vreme Turaka, po pričanju, „zatrpan slaninom“. Ovo narodno pričanje o zatrpavanja izvora slaninom može se čuti u više sela ove oblasti.

Zemlje i šume.

Obradivi delovi seoskog atara nose ove nazive: Vakarec, Toporovac, Stara Utrina, Bresnica, Bukova Bara, Krstače i Veliko Polje.

Tip sela.

Selo je podeljeno na dve male: Donju i Gornju, odvojene putem a po veličini su približno jednake. U selu ima 143 kuće i 758 stanovnika.

Postanak sela, starine i istorijat.

Kod današnje škole pronađeno je staro seosko groblje. Misli se da je ispod sela, na istoku, bio nekada zbeg. Izgleda da je Orljevo postojalo i za vreme kneza Lazara, sa stanovništvom koje se kasnije rasturilo a selo opustelo, a samo se ime sačuvalo. Ova pretpostavka se potvrđuje otuda što je među selima ovoga kraja, koja je knez Lazar dao Ravanici, nalaze i Orljani a drugog sela nema u ovom kraju sa sličnim imenom, te se verovatno na njega odnosilo. Verovatno se ovo selo u staro vreme zvalo Orlane i da su to ime preneli kosovski iseljenici, jer i danas postoji na Kosovu, u lapskom srezu, selo sa tim imenom.

Poreklo stanovništva.

Rodovi su:

-Udrovci (Radulješće), Sv. Petka i Alimpijevdan, su doseljeni iz Krajine. Kuće su im u Donjoj Mali.
-Fufuljevi (Šušnjari), Alimpijevdan su iz Šarbanovca – Crna Reka. Ima ih i u obližnjem Svinjarevu.
-Pratoronji (Pratorovci), Đurđic, su iz Zlota – Crna Reka. Kuće su im u Gornjoj i Donjoj Mali. Ima ih i u obližnjem Svinjarevu.
-Dosani („došljaci“), Stevanjdan, su iz Lukova – Crna Reka. Kuće su im u obema malama.
-Velojonji, Nikoljdan, su iz Krajine. Zna se da im je praded, po kome nose ime, bio Srbin i zvao se Velja, povlašili su se nalazeći se u vlaškom okruženju. Kuće su im u obema malama.
-Milicani, Nikoljdan, su iz Crne Reke. Kuće su im između Donje i Gornje Male.
-Gerganci, Nikoljdan, su iz Jasikova – Krajina.

Iz Crne Reke su:

-Matejevci, Sv. Petka;
-Matkovci (Mataci), Nikoljdan;
-Gogojanji, Alimpijevdan i;
-Lunganci, Sv. Petka.
-Kočonji, Sv.Petka su iz Zlota – Crna Reka.
-Visilonji, Sv. Petka, su iz Lubnice, koji Vlasi nazivaju Lugnica, u Crnoj Reci.
-Lapadatonji, Mitrovdan, su doseljeni iz Crne Reke. Nadimak „lapadat“ (znači „bačen“) dobili su zbog toga što je predak, kao novorođenče, namerno bačen na ulicu, a onaj što ga je našao – tako ga je tako krstio. Ova promena kuma izvršena je da bi se održala deca u životu pošto su dotle umirala.
-Kaldarašonji („Kalajdžići“), Mitrovdan, su iz Dobrog Polja – Crna Reka.
-Frondzonji, Sv. Petka, su iz Crne reke. Nadimak „fromdza“, što znači „list“, dobio je njihov predak zbog sviranja u list.
-Svetonji, Sv. Petka, su iz Crne Reke.
-Bekonji, Jovanjdan, su iz Krajine.

U selu nema Cigana-Roma.

Seoska slava je Spasovdan a preslava Pantelijevdan.

IZVOR: Prema knjizi Mihaila J. Miladinovića „Požarevačka Morava“, prvo izdanje 1928. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.