Порекло становништва села Врбница, општина Мало Црниће – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Врбница се налази испод Старог Брда, на левој страни речице Чокордина у коју се улива сеоски поток Врело. Извора у селу нема.
Земље и шуме.
Места где су њиве носе ове називе: Падина, Врело, Стиг, Дизлуци, Рит, Сабаре, Мала Врбница, Млава, Селиште, Батићи, Испод Села, Ваздурин, Дрнарић, Прложац, Старо Брдо и Бели Поток.
Тип села.
Село је тимочког типа. Подељено је на шест мала: Преко Потока (Власи зову Прста Сорта), Циганска, Бугарска, Горња, Рајковска и Средња Мала. У селу је 184 куће и 334 становника.
Постанак села, историјат и старине.
Селиштем се зове место на коме је село било пре 200 година, одакле се преместило на данашње место. До селишта је место Батићи. На овом месту сада њиве и приликом копања и орања налазе се трагови старог насеља. Изгледа да је Врбница постала под овим именом (Батићи) за време кнеза Лазара. У повељи кнеза Лазара поред осталих села која је дао Раваници налази се и село Батићи. Пошто у целом округу сада нема села са таквим називом, то је највероватније да је то село било на овом старом селишту.
Мештани мисле да је најстарије врбничко наесеље било у Малој Врбници, километар источно од данашњег села. Одатле су се пре 200 година преселили у садашње Селиште, због Турака, а убрзо су се населили на данашње место. Најстарији родови који су дошли у Селиште, и одатле у данашње село, била су два српска рода, Милосављевићи и Војиновићи. Због тога што су били усамљени временом су се порумунили. И сада се добро зна за многе влашке родове „да су некада били Срби“. Последњих година су се опет посрбили, тако да данас у селу има Срба у већини.
Порекло становништва.
У селу су ови родови:
-Славуји, Св, Петка, су непознатог порекла. Куће су им у Бугарској Мали, Знају да су некада били Срби, али говоре у кући влашки и тек њихова деца говоре српски и посрбљују се.
-Георгоњи (младеж носи посрбљено презиме Ђорђевићи), Св. Петка, су непознатог порекла; убрајају их у најстарије родове. Куће су им у средини села.
-Рајковци, Андријевдан, знају да су некада били Срби па се порумунили. Порекло им није познато.
-Лацкоњи, Никољдан, не знају за своје порекло. Куће су им у Средини Села.
-Тренцоњи, Аранђеловдан, су из Осанице – Хомоље. Куће су им у Горњој Мали.
-Радуљешће, Никољдан, су из Крепољина – Хомоље. Куће су им у Горњој Мали.
-Новакоње, Никољдан, су из Крепољина. Куће су им у Доњој Мали*.
-Миркоње, Аранђеловдан, су из Крепољина. Куће су им у Горњој Мали.
-Нистероњи, Мала Госпојина, су из Хомоља. Куће су им у Бугарској Мали.
-Радовањешће, Ђурђиц, су из Горње Млаве. Куће су им у Доњој Мали*.
-Радоњи, Св.Петка, су из Хомоља. Куће су им у Доњој Мали*.
-Драгоњи, Никољдан, су из околине Зајечара. Куће су им у Средњој Мали.
-Ширепањи, Никољдан, су пореклом из Хомоља. Куће су им у мали „Преко Потока“. Њихов предак је некада изгубио чарапу, које се на влашком зове „ширепањ“, па су отуда добили овај надимак-презиме.
-Добромирешће, Никољдан, не знају за своје порекло. Куће су им у Циганској Мали.
-Стањешће (или Гогојењи), Никољдан, су из Лубнице у околини Зајечарра. Куће су им у Горњој Мали.
-Фрајкороњи, Св. Петка, су „из прека“. Куће су им преко потока Врела.
-Калдарашоње („бакрачари“), Никољдан, си из околине Ниша. Куће су им у мали „Преко Потока“.
-Шутоње („без косе“), Никољдан. Не зна се одакле су досељени. Куће су им у Бугарској Мали.
-Серафињешће, Св.Петка, су из Хомоља. Куће су им у Средњој Мали.
-Марињешће, Никољдан, су из Крепољина – Хомоље. Куће су им у Горњој Мали.
Цигана-Рома има два рода у 6 кућа.
Сеоска слава (заветина) је Св.Никола летњи а преслава Св. Вартоломеј.
*Доња Мала се не помиње као део села у делу „Тип села“, оп. Милодан.
ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)