Poreklo stanovništva sela Vrbnica, opština Malo Crniće – Braničevski okrug. Prema knjizi Mihaila J. Miladinovića „Požarevačka Morava“, prvo izdanje 1928. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela i vode.
Vrbnica se nalazi ispod Starog Brda, na levoj strani rečice Čokordina u koju se uliva seoski potok Vrelo. Izvora u selu nema.
Zemlje i šume.
Mesta gde su njive nose ove nazive: Padina, Vrelo, Stig, Dizluci, Rit, Sabare, Mala Vrbnica, Mlava, Selište, Batići, Ispod Sela, Vazdurin, Drnarić, Prložac, Staro Brdo i Beli Potok.
Tip sela.
Selo je timočkog tipa. Podeljeno je na šest mala: Preko Potoka (Vlasi zovu Prsta Sorta), Ciganska, Bugarska, Gornja, Rajkovska i Srednja Mala. U selu je 184 kuće i 334 stanovnika.
Postanak sela, istorijat i starine.
Selištem se zove mesto na kome je selo bilo pre 200 godina, odakle se premestilo na današnje mesto. Do selišta je mesto Batići. Na ovom mestu sada njive i prilikom kopanja i oranja nalaze se tragovi starog naselja. Izgleda da je Vrbnica postala pod ovim imenom (Batići) za vreme kneza Lazara. U povelji kneza Lazara pored ostalih sela koja je dao Ravanici nalazi se i selo Batići. Pošto u celom okrugu sada nema sela sa takvim nazivom, to je najverovatnije da je to selo bilo na ovom starom selištu.
Meštani misle da je najstarije vrbničko naeselje bilo u Maloj Vrbnici, kilometar istočno od današnjeg sela. Odatle su se pre 200 godina preselili u sadašnje Selište, zbog Turaka, a ubrzo su se naselili na današnje mesto. Najstariji rodovi koji su došli u Selište, i odatle u današnje selo, bila su dva srpska roda, Milosavljevići i Vojinovići. Zbog toga što su bili usamljeni vremenom su se porumunili. I sada se dobro zna za mnoge vlaške rodove „da su nekada bili Srbi“. Poslednjih godina su se opet posrbili, tako da danas u selu ima Srba u većini.
Poreklo stanovništva.
U selu su ovi rodovi:
-Slavuji, Sv, Petka, su nepoznatog porekla. Kuće su im u Bugarskoj Mali, Znaju da su nekada bili Srbi, ali govore u kući vlaški i tek njihova deca govore srpski i posrbljuju se.
-Georgonji (mladež nosi posrbljeno prezime Đorđevići), Sv. Petka, su nepoznatog porekla; ubrajaju ih u najstarije rodove. Kuće su im u sredini sela.
-Rajkovci, Andrijevdan, znaju da su nekada bili Srbi pa se porumunili. Poreklo im nije poznato.
-Lackonji, Nikoljdan, ne znaju za svoje poreklo. Kuće su im u Sredini Sela.
-Trenconji, Aranđelovdan, su iz Osanice – Homolje. Kuće su im u Gornjoj Mali.
-Radulješće, Nikoljdan, su iz Krepoljina – Homolje. Kuće su im u Gornjoj Mali.
-Novakonje, Nikoljdan, su iz Krepoljina. Kuće su im u Donjoj Mali*.
-Mirkonje, Aranđelovdan, su iz Krepoljina. Kuće su im u Gornjoj Mali.
-Nisteronji, Mala Gospojina, su iz Homolja. Kuće su im u Bugarskoj Mali.
-Radovanješće, Đurđic, su iz Gornje Mlave. Kuće su im u Donjoj Mali*.
-Radonji, Sv.Petka, su iz Homolja. Kuće su im u Donjoj Mali*.
-Dragonji, Nikoljdan, su iz okoline Zaječara. Kuće su im u Srednjoj Mali.
-Širepanji, Nikoljdan, su poreklom iz Homolja. Kuće su im u mali „Preko Potoka“. Njihov predak je nekada izgubio čarapu, koje se na vlaškom zove „širepanj“, pa su otuda dobili ovaj nadimak-prezime.
-Dobromirešće, Nikoljdan, ne znaju za svoje poreklo. Kuće su im u Ciganskoj Mali.
-Stanješće (ili Gogojenji), Nikoljdan, su iz Lubnice u okolini Zaječarra. Kuće su im u Gornjoj Mali.
-Frajkoronji, Sv. Petka, su „iz preka“. Kuće su im preko potoka Vrela.
-Kaldarašonje („bakračari“), Nikoljdan, si iz okoline Niša. Kuće su im u mali „Preko Potoka“.
-Šutonje („bez kose“), Nikoljdan. Ne zna se odakle su doseljeni. Kuće su im u Bugarskoj Mali.
-Serafinješće, Sv.Petka, su iz Homolja. Kuće su im u Srednjoj Mali.
-Marinješće, Nikoljdan, su iz Krepoljina – Homolje. Kuće su im u Gornjoj Mali.
Cigana-Roma ima dva roda u 6 kuća.
Seoska slava (zavetina) je Sv.Nikola letnji a preslava Sv. Vartolomej.
*Donja Mala se ne pominje kao deo sela u delu „Tip sela“, op. Milodan.
IZVOR: Prema knjizi Mihaila J. Miladinovića „Požarevačka Morava“, prvo izdanje 1928. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)