Порекло презимена, село Личин Дол (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Личин Дол, Град Лесковац - Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милод Порекло становништва села Личин Дол, Град Лесковац - Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милод Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Личин Дол (Лесковац)

Порекло презимена, село Личин Дол (Лесковац)

Порекло становништва села Личин Дол, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Ličin-Dol

Положај села.

Село лежи десно од Јужне Мораве на земљишту високом око 700 метара. Околна насеља су: Крпејце са југа, Палојци са севера, Граово са запада и друга.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора. Скоро свака сеоска кућа има посебну „живу воду“.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара носе ове називе: Киселица, Крива Лука, Морава, Горуње, Брег, Тршевине, Пешин Рид, Гарине, Шљигерник, Белица, Мала Орница, Селиште, Градац, Манастир и Калуђерац.

Тип села.

Личин Дол је село разбијеног типа. У њему су четири махале које се зову:Самчекинска, Клисурска, Бозделија и Шоповска, Изван махала постоје две издвојене куће. То су Панџинци и Шљекорци. У Личном Долу 1960. године било је 40 домова.

Старине у селу.

Градац или Кале је „шиљо и високо брдо“ на граници између Личиног Дола и Новог Села. Тамо се познају слаби остаци од некадашње тврђаве. Зове се и Личиндолски Градац. Један локалитет на Градецу зове се Калуђерац. За узвишење Градац водио се судски спор око 10 године између становника Личин Дола и Новог Села а 1909. године ту је дошло и до оружаног сукоба између мештана ових села.
Локалитет звани Манастир је у близини махале Шопови. Мештани кажу да су им старији људи говорили да је ту некада постојао манастир. Остатака од манастира нема.
На потесу Пешин Рид постоји место Селиште. Тамо су сада њиве. Власници тих њива изоравали су „огњишта и старинске грнце“.
Локалитет Извор је извор, који избија у близини поменутог Градеца.

Постанака села.

Постоји легенда да је село Личин Дол основано крајем XVIII или почетком XIX века. Тада су однекуда дошли преци данашњег рода Бозделија. Приликом досељавања они су у Личином Долу затекли само једну кућу од неког рода који се звао Ћутуклици, који су касније изумрли и одсељени.
После насељавања рода Бозделија досељавали су се и преци других сеоских родова. Најпре су дошли преци данашњег рода Панџинци, затим Самчекинци, Клисурци и Шопови. Они су се досељавали из појединих насеља која леже источно од Грделичке Клисуре.
Сеоска слава је Други дан Духова. Раније се на поменути дан славе приређивао сабор око крста, који се налази на Пешином Риду.
Личин Дол има посебно гробље. Оно је на потсеу Тршевине.

Порекло становништва.

У Личин Долу су ови сеоски родови:
-Бозделије, Никољдан, су однекуда досељени. Куће су им у истоименој махали.
-Панџинци; Аранђеловдан и:
-Шљекорци, Никољдан, су непознатог порекла, не зна се одакле су досељени.
-Самечкинци, Никољдан, су како кажу из села Самечкинца у Бугарској – околина Трна. Из старине су пошли три гране једног рода; једна грана се населила у Личин Дол, друга у Ново Село – Завишићи и трећа у Црну Траву. Род Самечкинци у Личином Долу имају ову генеалогију: Владислав, 64 године-Ранђел-Стојмир-Игњат-Илија, оснивач рода, који се доселио са браћом Игњатом и Петром. Тада је основано село Личин Дол.
-Клисурци, Никољдан, досељени су из Клисуре близу бугарске границе. Њихове куће су близу Јужне Мораве.
-Шопови, Аранђеловдан су досељени 1876. године из Црне Траве у сливу Власине. Тамо имају рођаке. Зову се Степановци и живе у махали Мала Река. Род Шопови у Личин Долу потичу од претка Цветка. Цветко је купио од припадника рода Шљекорци њиву Криву Луку покрај Јужне Мораве. Тамо је саградио кућу и воденицу. После неколико година поменути Цветко није хтео да живи „поред пута“ и саградио кућу „високо у селу“. Та његова кућа, најпре покривена шиндром, и данас постоји. Пре неколико година два домаћинства од рода Шопови поново су се преместили „у Мораву“.

Исељеници и изумрли становници.

-Игњатовићи су се иселили у Кораћевац, лево од Јужне Мораве.
У новије време из личин Дола исељено је 17 домаћинстава. Она живе у селу Братинцу код Лесковца – 4 куће; Белој Цркви – Банат две куће; Буљкесу – Војводина 7 кућа и Книћанину – Војводина 4 куће.
Како је већ речено, изумрли су Ћутуклици а још и Крнџини. Ови први су били најстарији род у селу. Живели су у данашњој махали Бозделије. Касније се „то племе изгубило“, само једно домаћинство живи у Косанчићу код Лесковца.
Крџини су били однекуд досељени. Њихово имање данас поседује род Шљекорци.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top