Братства племена Добрско Село

16. фебруар 2016.

коментара: 33

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић

Преглед братстава Добрског Села прављен је према раду Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) и показује стање с почетка 20. столећа, али су у текст унета и другачија мишљења о пореклу добрских братстава из доле наведених извора.

Положај

mapa stara CG

Добрско Село је племе Ријечке нахије. Састоји се из два међусобно неповезана дела: Добрског Села и Добрске Жупе.

Добрско Село је изворни део племена. Налази се у западном делу Нахије. Западном страном граничи се са Цетињским племеном, а са свих осталих страна окружено је подручјем племена Цеклин. Насеље је засновано на висоравни у подножју врха Доброштак, а између врхова Плијевор и Вртијељка[1]. У Селу је клима блага и повољна за живот. Село је збијеног типа и састоји се од делова (условно речено – заселака): Плијевор, Филиповићи, Јаблани, Пејановићи, Продо, Сјеклоће, Папрати, Липа, Дуги До и Поткун.

Добрска Жупа је источно од Села, и ова два подручја немају географског додира. Добрска Жупа је у састав племена ушла средином 18. столећа, о чему ће више речи бити касније. Подручје Жупе са свих страна окружено је Цеклином. Жупа се састоји од заселака: Горњи и Доњи Пелеши[2], Бијела Гомила, Царев Лаз[3], Пипери и Моштроколова Гомила.

Назив

У време Црнојевића, Добрско Село назива се – Добро. Такође и у турским пореским дефтерима са почетка 16. столећа, а тако и код Маријана Болице у његовом Извештају о Скадарском санџаку из 1614. године.

Јовићевић тумачи назив „Добро“ према добром положају и плодности насеља. Могло би се тумачити и као посед, нечије добро. У 18. столећу већ налазимо назив Добрско. Да ли је језички могуће од назива Добро извести Добрско, за дискусију је. Постоји и варијанта да придев „добрско“ долази од „до-брдско“, оно што је уз брда. Племеници Добрског Села називају се – Добрљани.

Добрска Жупа је тако названа с обзиром да је половином 18. столећа постала жупа – зимовник сточарима Добрског Села.

Помени кроз повесна документа

Први помен Добрског Села, под називом Добро, је из 1459. године у једном которском документу. 1485. године, Иван Црнојевић повељом дарује Цетињски манастир поседима у Горњем Добру. Тада је Горњим Добром сматрано подручје каснијег Добрског Села, док је Доње Добро био каснији Доњи Цеклин. Исто налазимо и у турским дефтерима из 1521. и 1523. године, где се Добрско Село назива – Горње Добро (са 33-36 кућа и 9-10 баштина). Код Болице, 1614. године, Добрско Село назива се – Добро (са 47 кућа), док у подручју касније Добрске Жупе наводи село Пелеши (18 кућа).

Кратка повесница племена Добрско Село

Добрско Село (Добро) било је насељено од давнине, а стално насеље је ту сигурно постојало у 14. столећу. Преко овог подручја ишао је стари главни пут Котор – Рибница (Подгорица) и укрштао се с њим пут Скадар – Оногошт – Дубровник. Логично је да је на раскрсници тако важних путева у великој давнини настало насеље. Половином 15. столећа, овде се досељавају нови становници из Његуша и насеље се увећава.

Након што је Иван Црнојевић засновао Цетињски манастир и дао му посед у Добром, овде се заснива манастирски скит, данас познат под називом Манастир Добрска Ћелија. Манастирски храм Свете Госпође посвећен је празнику Богородичиног Успења (15/28. августа). Према неким предањима, на месту данашњег манастира, постојала је стара црква из времена пре Ивана Црнојевића, посвећена Светој Петки[4]. Једно време, у манастиру је живео црногорски владика Сава Очинић, ту је и сахрањен испред манастирске цркве, где се и данас налази његова гробница. Манастир је значајан и по школи коју је ту отворио владика Петар II Петровић, 1842. године. Била је то друга народна школа отворена у Црној Гори.

 

IMG_20151204_085948
Храм Свете Госпође

Добрска Жупа је у састав племена ушла касније. Током турских похода на Црну Гору крајем 17. и почетком 18. столећа, ранија насеља Пелеши и Пипери у овој области су запустела. У првој половини 18. столећа, овај за сточарство плодан крај постао је предмет сукоба експанзивних Бјелица и Цеклињана. Бјелице су заузели све запустеле крајеве од Ставора до Жабљака, те је уследио обрачун са Цеклињанима. Сукоби су трајали између 1730. и 1750. године. Коначно, Бјелице су протеране из ове области заједничком акцијом Цеклињана, Добрљана и Косијера. Победници су поделили заузету област, тако да су Добрљанима припала села Пелеши и Пипери. Ово подручје им је једно време служило као зимовник за испашу стада, а у другој половини 18. столећа, почело је и стално насељавање из Добрског Села. Овај крај касније је назван Добрска Жупа.

 

горњи пелеши
Пелеши

Данас, према попису у Црној Гори из 2003. године, у подручју племена Добрско Село (са Добрском Жупом) живи 180 становника (132 у Селу и 48 у Жупи), док је после Другог светског рата у племену живело око 540 становника.

Братства у Племену

Од изумрлих и исељених родова, у Добрском Селу се памте Јелићи, Скромути, Кривокуће, Пипери[5].

„Горевуци“ (постоји и варијанта Горњевуци):

Према предању Горевука, они су пореклом из Херцеговине, из старог града Клобука западно од Грахова[6], и били су властела у средњевековној Босни. По пропасти Херцегове државе, склонили су се код Ивана Црнојевића на Његуше, 1482. године, а предводио их је Валац Радков Горевук с два брата.

Ковијанић сматра да су се Горевуци у Његуше населили око пола столећа раније, за шта потврду налази у которској документацији, где се током 1450-их помињу Горевуци Добријевићи и Милосалићи. У Добрско Село (Добро) Горевуци се селе око 1460. године.

Од једног Валчевог брата, према Јовићевићу, потичу Кустудије у Мајсторима, у Његушима. Међутим, према ономе што је Ердељановић забележио у Његушима Кустудије су старином из Пјешиваца, потомци чувеног војводе Марка Петрова Бритвића (17. столеће).

Од другог Валчевог брата су, према предању, Газиводе у Цеклину. Међутим, за њих и Јовићевић и Ердељановић бележе другачије предање: да су Газиводе огранак староњегушког братства Друговића – Вујошевића.

Од Валца Горевука потичу данашњи добрљански родови: Јаблани (Добрско Село) и њихов огранак Моштроколи[7] у Жупи, Сјеклоће (Добрско Село) и њихов огранак Раслапчевићи[8] у Жупи[9].

На Цетињу живе Ђикановићи, Вукосавовићи и Крцетићи, који су, према Ердељановићу, огранци Горевука. Сјеклоћа има исељених у Црмници (Лимљани).

Сви добрски Горевуци славе Светог Агатона[10] (22. августа / 4. септембра), док је ранија слава овог братства била Света Петка.

„Добриловићи“

Братство Добриловића потиче од Шћепана Добриловића, који се из Зете[11] (даљом старином из Старе Србије) у Добрско Село доселио нешто касније од Горевука. Од двојице синова Шћепанових су сви добрски Добриловићи.

Од једног сина су: Милановићи и Поповићи – заједничким именом „Софрани“, и Вујовићи. Од ове гране су били и Живановићи и Грујићи, који су изумрли.

Од другог сина су: Ђурановићи, Средановићи, Вукићи и Рајовићи.

Према Јовићевићу, од добриловићких Софрана су Софрани у Грбљу. У Грбљу, у Шишићима, постоје Шофрани (или Шоврани), међутим, према ономе што је Саво Накићеновић о њима забележио, они су грбаљски староседеоци[12].

Према Јовићевићу, од добрских Добриловића су у Полимљу: Ђуричани, Поповићи, Пајковићи и Томашевићи. А у Зети (Курило) Јањетићи, Кулићи, Ђурановићи, Давидовићи и Оташевићи (који су изумрли). Међутим, исти аутор, у свом раду о Зети и Љешкопољу, ове родове тамо не наводи (осим Ђурановића, који су се ту доселили после ослобођења Зете, 1879. године)[13].

Сви добрски Добриловићи славе Никољ-дан.

Крушчићи (још и као: Крушкићи или Крушке) су потомци једног Ћеклића који је био у служби код Шћепана Добриловића. Славе Никољ-дан.

Филиповићи (Никољ-дан) су од Никца Филипова из Цеклина, досељеног крајем 15. столећа у Добрско Село. Према Јовићевићу, он је од Ражнатовића. Међутим, ако је време досељења тачно, у то време није постојало братство Ражнатовића[14].

Од ових добрских Филиповића има исељеника у Лици са истим презименом.

Пејановићи (Никољ-дан) су потомци Пејана из Херцеговине (Клобук) који је добегао почетком 17. столећа. Према предању, даљом старином су Зећани.

Од њих су Пејановићи у Црмници (Лимљани).

Ови Пејановићи су могући носиоци хаплогрупе J2b1 М205, о чему је писано на:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg16236#msg16236

Радишићи и Каваје (Никољ-дан) су од претка који се доселио из Љешанске нахије (Градац) у 17. столећу. За своју даљу старину наводе Стару Србију. Због неког убиства, неки Радишићи побегну у Албанију и настане се у граду Каваја. После неког времена се врате, те их прозову Кавајама.

Од ових Каваја био је чувени југословенски дисидент Никола Каваја, о коме се може наћи много текстова на мрежи, нпр:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0

 

kavaja1
Никола Каваја

Касоми (Никољ-дан) су од претка који је дошао у Добрско Село из Каваје заједно са прецима Каваја, кад су се они вратили у Црну Гору.

Ковачевићи (Никољ-дан) су потомци неког Курте, који је добегао из Херцеговине због убиства неког Турчина. Он је био ковач и његови потомци су били ковачи у Добрском Селу и Цеклину (тамо им је презиме Николић).

_______________________________________________

ИЗВОРИ: 

Ријечка нахија у Црној Гори – Андрија Јовићевић

Стара Црна Гора – Јован Ердељановић

Два дефтера Црне Горе из времена Скендер-бега Црнојевића – Бранислав Ђурђев и Ламија Хаџиосмановић

Помени црногорских племена у которским споменицима (14-16. вијек) – Ристо Ковијанић

Презиме Добриловић – Ненад Стевовић

„Вијести“, фељтон „Енигме“ (http://www.vijesti.me/vijesti/sta-se-krije-u-starom-selu-gornji-pelesi-197455)

________________________________________________

[1] Вртијељка је позната по бици 1685. године, када су се Херцеговци, Бокељи и Црногорци сукобили са надмоћном турском војском. На том месту је погинуо чувени Бајо Пивљанин.

[2] Занимљиво је да постоји топоним Пелеши у Русији, у Петроградској области: http://photos.wikimapia.org/p/00/04/84/84/25_big.jpg

[3] На Цареву Лазу се одиграла позната битка у лето 1712. године, у којој су Црногорци успели, барем привремено, зауставити далеко надмоћнију турску војску која је кренула да освоји Цетиње, и нанели им велике губитке.

[4] Што се подудара са старом славом Горевука, о чему ће више речи бити касније.

[5] У време Ивана Црнојевића, у Добру се помиње Михаило Пипер, кога је Црнојевић протерао због „невјере“, како се наводи у његовој повељи из 1485. године. Пипери су засновали истоимено село у Доњем Добру, које је касније ушло у састав племена као Добрска Жупа.

[6] Према другој верзији, ради се о Клобуку код Мостара у Неретви.

[7] Презиме, по једној верзији, потиче од талијанског maestro di scuola – школски учитељ. Ковијанић корен овог презимена види у презимену Маштрокоњ, које се помиње у которским документима 15. и 16. столећа.

[8] За порекло Раслапчевича постоји и друга верзија. Према бјеличком предању, чувени Вук Раслапчевић, опеван у „Горском вијенцу“, је од бјеличког братства Попивода, те је узео презиме по имену очуха (за кога се Вукова мајка удала након смрти његовог оца), Раслапа Јанковића из Цеклина. Касније се његово потомство населило у Добрској Жупи, назвало Раслапчевићима и сродило са Сјеклоћама. О томе детаљно на: http://www.popivoda.net/Popivoda/06%20-%2001%20O%20Vuku%20Raskap%2004.html

[9] Према једном родослову Горевука, Раслапчевићи су главно братство, а Сјеклоће њихов огранак, мада је ово мало вероватно.

[10] Свети мученик Агатоник

[11] Ковијанић, судећи према неким которским документима, сматра да су се Добриловићи у Дорбо доселили из Његуша, који су им били успутна станица, након доласка из Зете.

[12] Грбаљски Шофрани славе Мратин-дан.

[13] Додуше, Јовићевић је рад о Зети и Љешкопољу писао 15 година након рада о Ријечкој нахији, те је могуће да су се ови родови у међувремену иселили из Курила, а нарочито јер су подаци о исељеним Добриловићима предање добрских Добриловића, који могу бити и непрецизни.

[14] Родоначелник Ражнатовића, Ражнат Вуличев, живео је у 17. столећу.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (33)

Одговорите

33 коментара

  1. Небојша Бабић

    Марко, јесте ли и ви Сјеклоћа?

  2. U tekstu “Родови словенског и германског порекла у Црној Гори” ,Gorevuci pripadaju R1a-Z282.To je vjerovatno rezultat tog Sjekloce.

  3. Небојша Бабић

    Питам за порекло због евентуалног тестирања, ако сте расположени.

  4. m.

    Господине Бабићу!
    Све што је написано о Пајковићима (Ђурашковићима) овдје и у многим књигама наших истраживача и научника, који су за мишљење и податке понајвише питали понеку баку коју би срели за овцама и козама на својим ријетким путовањима кроз Црну Гору, далеко је од истине! Познати мрзитељ Ђурашковића, једног од најјачих братстава Црне Горе свих времена, који су и поставили на трон Петровиће и били орођени са њима, књаз Данило, Зеко Мали, учинио је све не би ли се умањила та слава Ђурашковића ( Пајковића). Ја од дјетињства обилазим Црну Гору, што бициклом, што пјешке, испео сам се на сваки планински врх и знам одлично колико је тешко прикупити стварне податке о поријеклу црногорских породица, братстава и племена. А знам да од Ђурашковића, који везе немају никакве са Климентима и Леком из Климената ( јер би били Лекићи), него са властелином са двора Ивана Црнојевића Ђурашем Брајковим, није могло бити толико потомака у беранској и плавско-гусињској долини. У већини случајева ради се о домородачком ( стариначком) становништву, који се никада нијесу помјерали отуд.У вријеме ширења Црне Горе никла је наметнута тврдња да су они сви из старе Црне Горе. Ми смо за Пајковиће обишли архиве у Београду, Цариграду и Скопљу и, за сада, смо сигурни да смо од Пајка Ђурашковића са Цетиња, Цеклина..

  5. kavaja

    Dobrsko po brdu “dobrstik” koje natkriva selo sa severne strane. Taman posla da smo neki dobri ljudi, a zemlja je jos manje dobra 😉

  6. kavaja

    Dragi nebojsa ja bih bio raspolozen za testiranje, ja sam od kavaja a prababa mi je sjekloca. Mozda bih uspeo da dovedem i dva tri brata od striceva da uradimo taj test ako ste vi u mogucnosti da to sprovedete. Imate moj mejl pa me kontaktirajte molim vas

  7. Ana

    Pravo ime Vaclav cesko ime ne Valac Gornjevuk. A sveta Petka je rumunska ko i mnoga prezimena prema porijeklu zapravo mnoga slovenizirana i pravoslavizirana a popovi pisali predanja pa po dva predanja…sve odnekud kao dolazili samo tako pazi da bi sad mogli tako doci…Crnogorci su svi starosjedioci prema izradi haplogrupe 93 procenta starosjedioci i pustite se Srbije daj svi u Srbiji su iseljenici kad nakon 500 godina nije ostalo zivlja. Ali Srbija velikim dijelom Srbi to su koji na vizantijska krsna imena imaju vic i ic, onda rumuni, te 10 nacija okolnih i onda da pricamo o istom porijeklu i porijeklima. Nek ne avetaju Crnogorci svi su starosjedioci Crne Gore od Helade Prevalisa Duklje Zete do Crne Gore i samo od njih mogu biti sa tim prezimenom po svijetu sa tim ili promjenjenim prezimenom po ocu a ne obratno.

  8. Небојша Бабић

    Поштована Ана, јако је тешко испратити све ово што сте написали.
    Али, мислим да сам ухватио главну нит.

    Генетика показује да је један део данашњег становништва Црне Горе на Балкану из далеко веће давнине од времена досељења Словена. Но, то не значи по аутоматизму да су они одувек живели на подручју Превалитане / Дукље / Зете / Црне Горе. Напротив, за већину ових старих балканских родова многе чињенице указују да су се и они негде крајем средњег века доселили, са других страна полуострва.

    Што се Горевука тиче, мислим да резултат Сјеклоћа управо указује на словенско порекло.
    А за овај навод о имену Вацлав, имате ли неко поткрепљење за такву тврдњу?

    О 93% староседелачке генетике: мислим да сте читали неке тенденциозне чланке на интернету. Мислим да је то нереално, с обзиром да је словенска хаплогрупа I2a појединачно најзаступљенија у Црној Гори. Не знам тачан проценат, али се креће око 35%. Осим ако заиста нисте насели на којекакве испразне приче о наводном влашком пореклу ове хаплогрупе…

  9. Petar

    Nebojsa. Moji preci su iz crne gore inace, zvani dobrljani , dosli u istocnu srbiju sredinom 1850 godine i tu je osnovano petrovo selo. Lazic Grujica je bio moj cukun deda po muskoj liniji a pop Djoko Lompar po zenskoj. Lazic Gruica je svom prvom sinu dao ime Lazar i on je dobio prezime Gruicic jer su se tada prezimena davala po imenu oca. Lazar je dobio sina , mog dedu Petra, i trebao je vratiti prezime Lazic po imenu oca Lazar ali su tada uveli zakon u srbiji da se to vise ne moze tako da smo ostalu Gruicic po imenu Lazic Gruice. Kazu da smo inace od Pejanovica. Da li imate neke podatke od Familije Lazic i Lompar iz Dobrskog sela. Posaljite mi na email [email protected]
    Hvala unapred

  10. Djoko Jablan

    Moja haplogrupa je R1a,YM458.Test uradjen prije mjesec dana…