Порекло презимена, село Теговиште (Владичин Хан)

25. јануар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Теговиште, општина Владичин Хан, Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

-Село лежи непосредно изнад Јужне Мораве, на њеној левој страни. Као и поменута река оно је издужено од југозапада преме североистоку у дужини од 3 километра. Источно од села на десној страни лежи велики и добро познати каменолом Девојкин Камен.

Воде.

-Становници се снабдевају водом из бунара и из кладенаца.

Земље и шуме.

-Потеси у атару овог села зову се: Цвећа Лука, Бандилова Шума, Бунар, Селиште, Бањина Ливада, Орао Лука, Ливаде, Мусина Долина, Голема Падина, Царево Гумно, Шаруља, Обешеник, Голема Страна, Вирови и Орнавица. Потеси Царево Гумно и Мусина Ливада су већином под шумом. У народу нема никаквог објашњења о постанку ових имена.

Тип села.

-Насеље у целини има јако разбијен тип. Подељено је на махале, по именима: Бунар, Кућиште, Лешје, Јазина, Горуња, Кана Бара и Рид. Постоје и сасвим издвојене куће. Махале су међу собом оштро издвојене. У Теговишту је било 66 домова – 1959. године.

Старине у селу.

-На падини изнад Јужне Мораве је локалитет Црквиште. Ту се налази црква у рушевинама са положајем исток-запад. Јасно се и данас види да се црква састојала из два дела, предњег – дугог 5 и задњег – дугог 4 метра и ширине 5 метара. Дебљина зидова је 80 сантиметара. Они су од камена лепљени блатом. Северни зид висок је 2 метра а остали делови су знатно виши. Покрај ове цркве било је и гробова.
Око поменутог Црквишта налази се пространо и обрађено земљиште звано Селиште. Тамо има по једну или више њива „готово цело село“. По народној традицији Црквиште и Селиште припадали су оном старом српском становништву, који је овде живео пре данашњег насеља.

Постанак села.

-Становници причају да је најстарији род у Теговишту Фртунци – за које се не зна одакле су досељени. После њих доселили су се Дедаа Јовинци а иза њих и остали родови. Прве две фамилије имају највише добре земље на поменутом Селишту.
Сеоска слава је Митровдан.
Сеоски крст је на месту Забел покрај школе.
Преци данашњих становника понекад су посећивали цркву у Горњем Јабуковцу. Сада се о већим празницима иде у цркву села Мртвице.
У Другом светском рату, 23. марта 1943. године, бугарски окупатори су запалили једну трећину Теговишта. Том приликом ухватили су 25 мушкараца и стрељали на Јеловој Гори, у планини изнад села Јастребца.

Порекло становништва.

У Теговишту живе ови родови:
-Фртунци, Аранђеловдан, су оснивачи данашњег Теговишта.
-Деда Јовинци, Аранђеловдан, су досељени из села Загужана код Сурдулице. Од њих су:
-Анђелковци, Петровићи, Бунарци, Илићи и Савићи. Данашњи родови потичу од петоро браће. За Савиће се прича да су увек имало само једно домаћинство.
-Стањинци, Никољдан. Не зна се одакле су досељени. Изгледа да су њихова грана Ковачевци, који живе у Дупљану.
-Качаревци, Јовањдан, су се доселили из Јабукова код Владичиног Хана. Тамо имају истоимених рођака. Из Јабукова се доселио Стојан, прадед данашњих становника. Стојан је имао три сина, два су остала у Теговишту а један је био качер и одселио се у Џеп. Од њега у Џепу има Качаревића од којих су неки одсељени у Сурдулицу.
-Стојилковићи, Лучиндан. Оснивач рода се „призетио“. Дошао је из Кржинца.
-Стојановићи, Св. Ђорђе Алимпије. Оснивач рода дошао је као „призетко“ 1925. године из Мртвице. Тамо је припадао роду Ћосинци. Даље порекло не знају.

Исељеници.

Из Теговишта има доста исељеника по селима Врањске Котлине, Грделичке Клисуре и другим областима. То су:
-Теговиштани живе у сурдулчком селу Житорађи. Тамо су се иселили 1878. године.
-Митићи и Величковићи су се иселили у Полом код Владичиног Хана.
-Миленковићи су из Теговишта одсељени у Доњи Балиновац.
-Петровци у Малој Копашници су дошли оз Теговишта. Припадали су роду Стањинци.
-Милосављевићи су из Теговишта отишли у Слатину.
-Кокини су се иселили у Дупљане. Они су грана од рода Фртунци.
-Станојини су се одселили у Дикаву.
-Качаревци и Станојини су се иселилии у Џеп. Качаревци су грана данашњег истоименог рода.
-Митинци су се иселили у Сушевје.
После Првог светског рата 3-4 породице из Теговишта прешле су у Летовицу код Прешева и исто толико породица населило се у гњиланским селима Рибнику и Гушици.
После Другог светског рата само је једна породица из Теговишта колонизована у Банату.
Од рода Фртунци једна породица скоро се одселила у Дупљане.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.