Порекло презимена, село Ореовац (Бела Паланка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ореовац, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕ Порекло становништва села Ореовац, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕ Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Ореовац (Бела Паланка)

Порекло презимена, село Ореовац (Бела Паланка)

Порекло становништва села Ореовац, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕОГРАД, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Oreovac

 

Положај и тип.

Село лежи у суподини Поповог Врха. Опкољавају га истакнути врхови: Церова Глава, Дел м Черенац. Постало је на месту где на пут Ореовац—Стрижевац излазе сеоски путеви из Коритнице и околних области. У селу се осећа оскудица у води. Становништво пије воду са извора: Буковац и Горњи Кладенац. Вода из Доњег Кладенца спроведена је у сеоску Чесму. Извори у атару су: Тошин Кладенац, Брес, Тртин Кладенац, Шопа, Сеоска Чесма.

Граница атара на ЈИ-у повучена је на местима: Руденица, Ројно Гариње, Локва и др. (све под шумом), са Шљивовиком; на ЈЗ-у: Орлово Гњездало, Лужје, Врбица, (оранице котлинске равни), са Дивљаном:; на Ј-у: Врбица, Савинске Појате, Голема Њива и Ребрена Чука (оранице), Стојарница и Руденица (шуме), са Д. Коритницом; на ИСИ-у: Остри Врх;, Милкин Врх, Данчуловица (претежно под шумом), са Клисуром; на ССИ-у: Данчуловица, Превод, Падиње (шуме и оранице), Јакова Чука (њиве и шуме), Головршина Чесма (шуме), са Кременицом; на СЗ-у: Шумски расадник и В. Курило, са Б. Паланком. Шуме захватају: Водни Дол, Граориште, и Попов Врх. Топографска имена за обрадиве површине су: Лужје и Дуденица.

Село је збијеног типа. Разликују се: Горња Мала, Доња Мала и Средсело. Најстарија је Горња Мала, под којом су се развили остали крајеви.

Порекло становништва.

Старинци су:

Белиновци и

– Кумачинци (Павловићи, Манићи, Поповићи, Живковићи, Петровићи; Здравковићи, Мишићи) 26 к., св. Арханђео. У Кумачинце приводњак је Бошко Ћирић из Дивљане од Борчиних, док су у Белиновце преводњаци: Вукашин Митић од Штипћинаца из Клисуре и Тихомир Костић из Братешевца. Усињени су од Белиноваца: Јован Петровић од Кулинаца из Клисуре и Душан Поповић од Петковаца из Трешњанаца. Има их отсељених у Б. Паланци, Црвеној Реци и Старом Бечеју.

– Веселиновци,

– Поповци,

– Каламковци (Веселиновићи, Крстићи),

Ћосинци (Павловићи, Стојановићи),

Џурџинци (Јовановићи Пејчићи, Живковићи) 17 к., св. Сава.

Приводњаци су:

Бранко Живковић од Белиноваца у Каламковце и Влајко Живковић од Тарлинаца из Д. Коритнице у Џурџинце. У овом роду усињен је Милован Веселиновић из истог села. Поповаца и Веселиноваца има отсељених у Румунији.

– Ђуринци (Ђурићи, Николићи, Ранђеловићи; 13 к., св. Јован). Раније имали прекор Мишинци. Од њих су Ђуринци у Дивљани.

– Домшинци и Оборинци (Живковићи, Тричковићи; 7 к., св. Ђорђе). Раније славили две славе: св. Николу и св. Ђрођа и имали посебно гробље.

Приводњаци у Домшинце су: Сава Мијалковић од Карчинаца из Стрижевца и Душан Стојановић од Треинаца из Г. Коритнице. У Оборинце приводњак је Тодор Живић од Гаждароваца из Тјеловца.

Досељеници су:

– Машићи (1 к., Нова Година): Цигани из Доброг Дола,. Срез нишавски.

Село има два гробља. У једном, код црквишта св. Јеремије, сахрањују се само Белиновци. О сеоској слави види Општи део стр. 50.

ИЗВОР :  СРПСКИ  ЕТНОГРАФСКИ  ЗБОРНИК, КЊИГА  LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД,  1954.  Одабрао   и  приредио  сарадник портала   Порекло  Војислав  Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top