Порекло презимена, село Ореовац (Бела Паланка)

1. јануара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Ореовац, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕОГРАД, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Oreovac

 

Положај и тип.

Село лежи у суподини Поповог Врха. Опкољавају га истакнути врхови: Церова Глава, Дел м Черенац. Постало је на месту где на пут Ореовац—Стрижевац излазе сеоски путеви из Коритнице и околних области. У селу се осећа оскудица у води. Становништво пије воду са извора: Буковац и Горњи Кладенац. Вода из Доњег Кладенца спроведена је у сеоску Чесму. Извори у атару су: Тошин Кладенац, Брес, Тртин Кладенац, Шопа, Сеоска Чесма.

Граница атара на ЈИ-у повучена је на местима: Руденица, Ројно Гариње, Локва и др. (све под шумом), са Шљивовиком; на ЈЗ-у: Орлово Гњездало, Лужје, Врбица, (оранице котлинске равни), са Дивљаном:; на Ј-у: Врбица, Савинске Појате, Голема Њива и Ребрена Чука (оранице), Стојарница и Руденица (шуме), са Д. Коритницом; на ИСИ-у: Остри Врх;, Милкин Врх, Данчуловица (претежно под шумом), са Клисуром; на ССИ-у: Данчуловица, Превод, Падиње (шуме и оранице), Јакова Чука (њиве и шуме), Головршина Чесма (шуме), са Кременицом; на СЗ-у: Шумски расадник и В. Курило, са Б. Паланком. Шуме захватају: Водни Дол, Граориште, и Попов Врх. Топографска имена за обрадиве површине су: Лужје и Дуденица.

Село је збијеног типа. Разликују се: Горња Мала, Доња Мала и Средсело. Најстарија је Горња Мала, под којом су се развили остали крајеви.

Порекло становништва.

Старинци су:

Белиновци и

– Кумачинци (Павловићи, Манићи, Поповићи, Живковићи, Петровићи; Здравковићи, Мишићи) 26 к., св. Арханђео. У Кумачинце приводњак је Бошко Ћирић из Дивљане од Борчиних, док су у Белиновце преводњаци: Вукашин Митић од Штипћинаца из Клисуре и Тихомир Костић из Братешевца. Усињени су од Белиноваца: Јован Петровић од Кулинаца из Клисуре и Душан Поповић од Петковаца из Трешњанаца. Има их отсељених у Б. Паланци, Црвеној Реци и Старом Бечеју.

– Веселиновци,

– Поповци,

– Каламковци (Веселиновићи, Крстићи),

Ћосинци (Павловићи, Стојановићи),

Џурџинци (Јовановићи Пејчићи, Живковићи) 17 к., св. Сава.

Приводњаци су:

Бранко Живковић од Белиноваца у Каламковце и Влајко Живковић од Тарлинаца из Д. Коритнице у Џурџинце. У овом роду усињен је Милован Веселиновић из истог села. Поповаца и Веселиноваца има отсељених у Румунији.

– Ђуринци (Ђурићи, Николићи, Ранђеловићи; 13 к., св. Јован). Раније имали прекор Мишинци. Од њих су Ђуринци у Дивљани.

– Домшинци и Оборинци (Живковићи, Тричковићи; 7 к., св. Ђорђе). Раније славили две славе: св. Николу и св. Ђрођа и имали посебно гробље.

Приводњаци у Домшинце су: Сава Мијалковић од Карчинаца из Стрижевца и Душан Стојановић од Треинаца из Г. Коритнице. У Оборинце приводњак је Тодор Живић од Гаждароваца из Тјеловца.

Досељеници су:

– Машићи (1 к., Нова Година): Цигани из Доброг Дола,. Срез нишавски.

Село има два гробља. У једном, код црквишта св. Јеремије, сахрањују се само Белиновци. О сеоској слави види Општи део стр. 50.

ИЗВОР :  СРПСКИ  ЕТНОГРАФСКИ  ЗБОРНИК, КЊИГА  LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД,  1954.  Одабрао   и  приредио  сарадник портала   Порекло  Војислав  Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.