Порекло презимена, село Саселац (Сокобања)

27. децембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Саселац, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Саселац се налази у поменутом низу села на северном ободу источног дела бањског басена. Село лежи у долини Саселачке Реке, са леве стране, а испод језерске обале од 600 метара, која је овде добро изражена на Лому и Рту на северној и Јелдишту, на западној страни. Куће су са обе стране реке у долинској равни, али се пењу и на леву долинску страну.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће поглавито из бунара, има само неколико мањих извора. Изнад села је место Бањица. Ту је топла вода у којој се мештани купају и зими.
Село је окренуто према југу а најјачи ветрови су северац и кошава.

Комуникације.

Од села води низ долину Саселачке Реке сеоски друм, који га везује за Богдиднац и главни друм Сокобања-Књажевац. Овај пут се продужује до Рујишта. Према западу село је везано за Николинац раније поменутим путем; на исток исто тако постоји сеоски пут, који води за Милушинац.

Тип села.

Село је збијеног типа. Куће су примакнутије у средини села, на долинској равни и поред главног пута. У средини села је општина и школа. Идући уз долински страну куће су све ређе. Село није подељено на мале, већ се поједини крајеви називају по старијим и већим фамилијама.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Имања су око села у Павитници, Лому, Вардишту, Осовачи, Радовом Делу, Подбаби, Клисури, Ливађу, Липовом Трапу, Караконџи, Сливници, Трновачи, Високом Делу, Бануру, Дечином Гробу и Селишту. Њиве испод села су плодније. Имају летње и зимске појате. Летње су на утрини у Просишту, Облом Делу, Мечјем Бору и на Тумби. Зимске су у синорима.

Старине у селу.

Код Бањице постоји неко старо гробље, не зна се чије је. Код Орловог Камена има некаквих старијих ровова.

Постанак села.

Прича се да је село било раније у Селишту, између данашњег села и Милушинца, али тамо данас нема никаквих трагова о томе. Село је расло множењем и досељавањем.
О имену села не постоје никаква предања.
Заветина у селу је Русаница.

У селу су ове породице:

-Кашмерци, Св.Ђорђе, су досељени из Трговишта од фамилије Кашмероваца, које зову „Јерци“. Њихов прадед је дошао у Саселац као слуга код Ламинаца, па се у тој фамилији и оженио. Кажу да су кратког века, јер болују од груди.
-Јогринци, Никољдан, не знају одакле су досељени. Старо кумство им је у Врбовцу – Бољевац.
-Чефтелинци и Стојковци, Никољдан, су досељени из Врмџе. Од старине им кумује фамилија Дулци у Врмџи. Зову их Чефтелинци кажу због тога, што је њихов прадед носио воће у Бању да прода, па кад му Турци нису дали ону цену коју је он тражио, он то воће баци. Због тога га Турци назову Чефтелија, па му то име и остане.
-Лалинци (Живадиновићи). Никољдан, су старинци. Кумују им од старине Дулци из Врмџе.
-Ламинци, Св.Ђорђе, су такође старинци. Кумују им од старине Пужарци из Рујишта.
-Реџинци, Јовањдан, су досељени из Каменице.
-Симићи, Никољдан, су старинци. Старо им је кумство из Бање – Радосављевићи.
-Пантићи, Никољдан, Не знају одакле су досељени. Старо им је кумство из Вукашиновца – Ражањ.
-Новаковићи, Никољдан, не знају одакле су досељени. Стари су им кумови Јогринци.
-Вукосављевићи, Никољдан, су досељени из села Рокце – Ивањица.
-Димитријевићи, Св.Ђорђе, су досељени од Ивањице. Зову их „Јерци“.
-Аврамовићи, Никољдан, су досељени из Сивчине – Ужице.
-Нинићи, Никољдан, су досељени из Бучја – Књажевац.
-Ранђеловићи, Никољдан, су досељени из Бучја – Књажевац.
-Станисављевићи, Никољдан, су досељени из Гаре – Лесковац.
-Ковачевићи, Јовњдан, досељени из Јелашнице – Црна Река.
-Живковићи, Св.Ђорђе, су досељени из Кожеља – Књажевац.
-Марковићи, Св.Ђорђе, су досељени из Дугог Поља од фамилије Јанковци, који су тамо досељени из Скробнице.
-Калићи, Св. Василије, су Цигани-Роми, по занимању ковачи.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.