Порекло презимена, село Весениће (Тутин) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Весениће, општина Тутин. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио Порекло становништва села Весениће, општина Тутин. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Весениће (Тутин)

Порекло презимена, село Весениће (Тутин)

Порекло становништва села Весениће, општина Тутин. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Veseniće

 

Село је на падинама брда Заврша, које се најпре блаже а после стрмије спушта у Паљевску Ријеку. Кроз село протиче поток Зарожак. Сем овога има доста извора са којих пију воду и на којима поје стоку: Чесма Циганка, Кривача, Прелевска и Становачка вода, Студенац у Сувом Бучу и Дугањача.

Називи појединих места и крајева у селу су: Камењаче, Шипча, Селиште, Ракиће (ливаде), Улице (њиве), Дурмитор, Крље (њиве), Чивор, Пријештап (ливаде), Падалице, Луков До, Барице, Пландиште, Ђелије и Дреновац (шуме). У Ћелијама је била црква у којој су живели калуђери.

Име села, старо братственичко име, остало је од старијег становништва, које се презивало Весенићи. Сем тога на раније становништво потсећају и други трагови, селишта и стара гробља. На брду које дели Весениће од Врапча је велико „Влашко гробље“; плоче на њему претстављају по народном веровању „окамењене сватове“. У селу је и друго „Грчко гробље“, са кога су однете плоче; на том; гробљу цвета и сада јоргован који је засадио „стари народ“. Још: једно „Грчко гробље“ је било у месту Баштици, које је разорено; ту се из њива сваке године изоравају људске лубање.

Данашњи становници су муслимани:

Прелевићи — Хоти (16 к.), који су најраније досељени. Одавде су неки од њихових отсељени у Клину (Дреница).

– Дрековићи — Кучи (24 к.) дошли су овамо из рожајског села Црнокрпа пре 200 година. Имају рођаке у селу Нишу (Рогозна).

– Чоловићи (5 к.), доселили су се пре 50 година из Бишева код Рожаја. Сви становници овога села су муслимани који говоре чистим српским језиком. Они одржавају рођачке везе са свима Кучима, односно Хотима, било да су православни или муслимани.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милисав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top