Порекло презимена, село Рујиште (Бољевац)

Порекло становништва села Рујиште, општина Бољевац – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Рујиште се налази у депресији између Ртња и Слемена, северно од поменутог низа села, на северном ободу бањске области. Оно је у исто време и нејсеверније село у бањском басену. Село лежи у долини Рујишке Реке.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће поглавито са извора, међу којима су најважнији Видарица, Мучница и др. Најјачи ветар је северац.

Комуникације.

Село је везано за Сокобању поменутим путем, који иде преко Саселца. За Црну Реку води од Рујишта пут преко Рашиначког Седла.

Тип села.

Рујиште је по типу сличним осталим долинским селима бањске области. Куће су поред реке нешто збијеније, али ипак на одређеном одстојању једна од друге, јер свака кућа има воћњак са мањим двориштем. Село није подељено на мале, већ се поједини крајеви називају по већим фамилијама.

Занимање становника, земље и шуме.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Сточарство је у Рујишту јаче развијено. Имања су око села у Големом Рујишту, Стублини, Пећурки, Баба-Станином Врху, Церју, Треци, Кукуљашу, Топилишту и Облом Делу. Летње појате су на утрини у Облом Делу, Топилишту, Рудини и Скоку.

Старине у селу.

Од Сињег-Вира до Камена постоји стари пут-калдрма. Ти има и старих шанчева. Трагова од калдрме има и од Кукуљаша па све до Рујишке Реке. На месту званом Глог је старо гробље, за које се не зна чије је.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је раније село било на месту које се сада назива Големо Рујиште, па се отуда иселило на данашње место.
О имену села нема никаквих предања.
Сеоска заветина је Трећи дан Св. Тројица.

У селу су ове породице:

-Мишарци, Св. Јован Милостиви, су досељени од Бајине Баште.
-Гацићи и Николићи, Св. Јован Крститељ, су досељени из Опаљеника код Ивањице.
-Ђоковићи, Стевањдан, су досељени из Опаљеника код Ивањице.
-Перишићи, Ђурђевддан, су досељени из Опаљеника код Ивањице.
-Вујичинци (Миладиновци и Жикарци), Ђурђевдан, су досељени из Црвење – Књажевац.
-Макићи и Антићи, Св. Вартоломеј, су досељени из Мирова. Зову их „Латини“.
-Владисавци, Никољдан, су досељени из Кончуља – Морава.
-Пужарци и Матејевци, Никољдан. Марин Влах се пре 160 година доселио најпре у Равну, где се и оженио, па се отуда преселио у Рујиште.
-Голубовци, Св. Петка, су досељени из Бобовишта – Морава.
-Лукићи, Мратиндан, су досељени из Каравлашке.
-Миладиновићи, Никољдан, су досељени из Бучја – Књажевац.
-Миленковићи, Никољдан, су досељени из Бучја – Књажевац.
-Милетићи, Аранђеловдан, су досељени из Добрујевца – Црна Река.
-Марковићи, Никољдан, су досељени из Богдинца од фамилије Марковци а ова фамилија је иста са Владисавцима, који су, као што је већ речено, досељени из Кончуља („Арнаутско“).
-Милосављевићи, Св. Вартоломеј, су досељени из Врмџе. Славу је примио „на имање“.
-Вујичићи, Никољдан, су досељени из Саселаца.
-Стојановићи, Мратиндан, су досељени из Читлука. Фамилија у Читлуку је досељена из Балановца – Заглавак.
-Божиновићи, Аранђеловдан, су досељени из Милушинца. Фамилија у Милушинцу досељена од Књажевца.
-Вулићи и Дурмишовићи, Св. Василије, су Цигани-Роми, по занимању ковачи. Не каже се одакле су досељени.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.