Порекло презимена, село Мужинац (Сокобања)

15. децембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Мужинац, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Мужинац је испод кречњачког раседног одсека Ртњеве планинске масе између Руја и Големог Дела. Село лежи поглавито у изворној челенци Железница, леве притоке Трговишке Реке и на језерској тераси уздигнутој на 600 метара.

Воде.

Мештани користе воду искључиво из бунара. Извора има врло мало. То је због тога, што се овде неогени вододржљиви терен пење високо уз кречњачки одсек, те је карсна издан загађена и карсни извори се јављају високо на кречњачкој површи од 720 метара.

Клима и комуникације.

Најјачи ветрови су северац и кошава, који силазе низ одсек. Кишу доноси кошава. Село је окренуто према југу.
Мужинац је везан са Бањом сеоским путем, који пролази кроз Бели Поток. Исто тако везано је за Врмџу и Шарбановац путем који води поред поменутог одсека. За Лукавицу и Црну Реку води добар пут долином Кештице.Поред ових постоји још један пут, који везује село за Ртањ. Он се пење уз одсек и прелази преко Голе Главице и Чукара.

Тип села.

Село је доста груписано. Најгушће су куће око потока Железница. Ипак, куће нису веома збијене, јер свака кућа има повећи воћњак. Обично су куће поређане око поменутих путева. Село није подељене на крајеве и мале, већ се поједини крајеви села називају по већим фамилијама.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Њиве су поглавито испод села, али их има и изнад, на одсеку терасе од 600 метара, испод Неновице и на кречњачким површима, у плитким и широким увалама. Њиве испод села су доста плодне; исто тако и на одсеку јер су на земљишту састављеном од језерских растреситих седимената. Међутим, на вишим површима су нешто слабије, нарочито оне које су изван увала. Стоку лети држе на сеоској утрини под Ртњем, где су и летње појате. Шуме имају мало и то су углавном приватни забрани.

Име селу.

О имену села нема прецизнијег објашњења. Прича се да су на том месту, пре него што је село насељено, музли стоку и због тога га назвали Мужинац.

Постанак села и порекло становништва.

Село се доста померало. Најпре је било у Селишту па у Селини. Из Селине се преместило у Кештицу а одавде се тек населило на данашње место. Село је, прича се, засновао неки „Јоца папуџија“, али се о њему не зна ништа детаљније.
Село је расло множењем становништва и досељавањем.
На местима где је раније било село има трагова од насеља. У Селишту се одржало и старо гробље.
Заветина у селу је Аранђеловдан.

У селу су ове породице:

-Лазаровци (Нешићи), Лазаревдан и Аранђеловдан. То је део фамилије „Драгутинци“, која је побегла из Сјенице због убиства неког Турчина. Старо им је кумство „у Смоловце“.
-Поповци (Дидићи), Св. Ђорђе, су досељени из Трговишта од фамилије Кашмероваца – „Јерци“. Стари Дида се под старост замонашио. Од ове фамилије су Дидићи у Сокобањи, од којих је и Љуба Дидић.
-Ристићи, Никољдан, су досељени из Бучја – Заглавак.
-Миленковћи (Грчкићи), Ђурђевдан, су досељени из Планинице – Црна Река. Зову их Грчкићи, због тога што је њихов дед ишао са неким Грком бавећи се кројењем и шивењем а није волео да ради земљу.
-Пауновићи,Ђурђевдан, су досељени из Витошевца –Ражањ.
-Матејићи, Никољдан, су досељени из Шарбановца од фамилије Радојковци.
-Марковићи, Никољдан, су досељени из Шарбановца од фамилије Маринковци.
-Алићи, Св. Василије, су Цигани-Роми и ковачи, досељени из Кривог Вира.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.