Poreklo stanovništva sela Trnovac, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je na levoj obali istoimenog potoka ili reke. Trnovačka Reka izvire iz Viderice, u koju se iznad sela ulivaju Svrakar, Džerdžin Kladenac i Ćunac. Kuće su sve u prisoju, u podnožju kosa Krinčišta i Ploša. Na desnoj strani potoka, u osoju, su samo četiri kuće.
Vode.
Potok je vrlo bujan kad nadođe, ali ne čini nikakve štete selu. Potok preko leta presušuje a zimi ili kada padaju kiše ima toliko vode da i vodenice potočare mogu raditi. Ispod sela su, u reci Timoku, trnovačke bašte, kojima potok za vreme bujnih kiša nanosi štete zasipajući ih. U selu ima nekoliko omanjih izvora i dve česme. Najjača je česma u donjem kraju sela, sa dve lule. Sa tih česama i sa nekoliko omanjih izvora selo koristi vodu za piće, te da nije njih selo ne bi moglo opstati. Iznad sela ima tri oveća izvora, Džerdžin Kladenac, Mos i Poljača. U istočnom podnožju Krinčišta, pored Timoka, ima mnogo izvora. Zemljište je tu mnogo „rovito“, te se sve više osipa u Timok. To je najčešća pojava na levoj obali Timoka, osobito od Trnovca do sela Vrbica. Bunara u selu nema.
Zemlje i šume.
Zemlja za obrađivanje je sva oko sela. Selo je u sredini ziratnog zemljišta. Oko kuća nema zemlje, jer su kuće jako zbijene. Najviše zemlje za obrađivanje ima u Timoku, Krinčištu, Obrovici, Čuki i Bataji. Ravnice ima u Timoku i zapadno od sela na jednoj blagoj visoravni. Ostalo zemljište je brdovito i dosta nerodno. Utrine, ni privatne ni seoske nema uopšte te se sitna stoka ne uzgaja. Vrlo malo je seoske šume ima u Krinčištu i Čuki.Šuma je obično cer i granica.
Tip sela.
Selo je potpuno zbijenog tipa. Deli se na Gornji i Donji Kraj, ali između njih nema nikakvog razmaka. Kroz sredinu sela prolazi seoski put, te su kuće oko njega malo ušorene. U selu ima 178 kuća.
Starine u selu.
Južno od sela, u Manastirksom Potoku stoje zidine koje narod zove Manastir. Narod tvrdi da je tu bio neki manastir ili crkva. Crkvu su otkopali „crkvari“ na način kako se obično otkopavaju crkve crkve u istočnoj Srbije. Prilikom otkopavanja naišlo se na mnogo ugljevlja i eksera iz čega se zaključuje da je ona izgorela. Oko crkve su stari brestovi, koje narod smatra za sveta drveta. Oko crkve su bili izvori dobre vode. Bila je tu i česma. Crkva je bila posvećena Sv. Trojici.
Između sela i reke Timoka su Rusaliska Grobišta. To jebilo mnogo nadgrobnog kamenja, koje je razneseno. Tu se iskopaaju sitne kosti, novac, ženske grivne i dr.
Jugozapadno od sela nalazi se mesto Grnčarska Padina. Tu se iskopavaju komadi od crepova, lonaca i zemljanih panica, ekseri, sanovi, metalne alatke i dr. Priča se da su tu nekada živeli grnčari.
Severno od sela je tesnac, uski prolaz između dve stene koje narod zove Železna Vrata.
Kroz trnovački atar, desnom obalom Timoka, prolazio je stari, kaldrmisani put, zvani Mali Drum. Vodio je iz grada Ravne, na levoj obali Timoka.
Na Čuki ima jedno selište. Misli se da je tu bilo ovo isto selo i da se odatle odvojilo od sela Drenovac. To mesto se zove Mos. Na tom mestu se nalazi zgura i pepelište, a na jednom „trapiću“ Crkvište, na kome je još pod od cigala.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Trnovac je jedno od starijih sela. Od njega je postalo i selo Drenovac u Srezu timočkom.Pominje ga Pokorni u svom putopisu iz 1784. godine, piše ga kao Ternowac. Imao je, tvrdi, tada oko 20 hrišćanskih kuća i jedan han. Kod Trnovca je tada bio most na Timoku. Zabeleženo je i na karti Grčke od Rige iz Fere u 1797. godini.
-Belborovci, Nikoljdan, su najstariji rod u selu. Jak je i vrlo razgranat. Od njih su u Drenovcu Borojiči, u Malom Izvoru Borojinci. Između Trnovca i Debelice postoji jedno mesto koje se zove Belborovsko, nazvano po ovom rodu, koji je tu nekada stanovao. Neki od Belborovaca zovu se dukčijim prezimenima:
-Stanijiči, Kusurovci itd. Za Kusurovce se priča da su davno mnogi stradali od „čume“, pa je samo jedan ostao „za kusur“.
-Trčkovci, Sv. Joakim, preslavljaju Đurđevdan, su isto tako star rod.
-Petkovci, Sv. Petka, su, tvrde stariji ljudi, „zaselili“ sa Belborovcima i Tričkovcima Trnovac. Tvrdi se da su se oni vrlo davno doselili iz „Šumadije“ („ispreko Moravu“). Vrlo je verovatno da su se oni bili iselili „preko Morave“, pa se posle vratili na svoje ognjište, što je vrlo čest slučaj. Po slavi Petkovici su dobili prezime. Jedni od njih se zovu:
-Krstići.
-Popoviči, Lučindan, su doseljenici, ali se ne zna mesto i oblast odakle su se doselili. Bilo ih je tri brata: Jovan, Nikola i Simon. Od Jovana su su u Trnovcu današnji Popoviči; Nikola ode u Debelicu a Simon u Boljevac. Svi se zovu Popoviči.
-Lukiči, Sv. Đorđe, su se doselili po svoj prilici pre 150 godina iz Lepene u Srezu zaglavskom. Prvi se doselio Luka, po kome su dobili prezime.
-Zaglavci, Nikoljdan, su starinom iz Dejanovca u Zaglavku. Njihov je praded bio hajduk, lopov, te ga stoga „Turčin“ otera iz sela i on dođe u Trnovac svome zetu početkom prošlog veka. U Dejanovcima se, vele, zovu Vrđiči a to su nesumnjivo današnji Vrđiči.
-Brankoviči, Sv.Đorđe, su starinom od roda Peljiča u Jakovcu – Srezu timočkom. Zovu se i:
-Trusijiči. Doselili su e kada i Zaglavci.
-Velkovci, Alimpijevdan, su se doselili iz Drenovca, Sreza timočkog. Prvi se naselio deda Velko, po kome su dobili prezime.
-Sibinovci, Jovanjdan, su starinom od roda Gadžiča u Novom Koritu, Srezu timočkom. Zovu ih i:
-Došljinci.
-Mislarci, Sv.Đorđe, su od istoimenog roda u Manjincima, Srez timočki.
-Arnavuti ili Arnauti, Nikoljdan, su iz tetova u Južnoj Srbiji. Predak im je domazet.
-Velikiči, Aranđelovdan, su od Velikiča u Debelici.
-Milojinci, Mitrovdan, su od Milojinaca u Debelici.
-Krivišiči, Jovanjdan, su od istoimenog roda u Debelici.
Seoske su zavetine: Trnova Sv.Petka, Sv. Trojica, Spasovdan, Sirna Sreda i Sv. Arhanđeo Mihailo.
Groblje jena jednoj kosi istočno od sela, udaljeno jedan kilometar.
IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)