Порекло презимена, село Трновац (Књажевац)

11. децембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Трновац, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Trnovac

Положај села.

Село је на левој обали истоименог потока или реке. Трновачка Река извире из Видерице, у коју се изнад села уливају Свракар, Џерџин Кладенац и Ћунац. Куће су све у присоју, у подножју коса Кринчишта и Плоша. На десној страни потока, у осоју, су само четири куће.

Воде.

Поток је врло бујан кад надође, али не чини никакве штете селу. Поток преко лета пресушује а зими или када падају кише има толико воде да и воденице поточаре могу радити. Испод села су, у реци Тимоку, трновачке баште, којима поток за време бујних киша наноси штете засипајући их. У селу има неколико омањих извора и две чесме. Најјача је чесма у доњем крају села, са две луле. Са тих чесама и са неколико омањих извора село користи воду за пиће, те да није њих село не би могло опстати. Изнад села има три овећа извора, Џерџин Кладенац, Мос и Пољача. У источном подножју Кринчишта, поред Тимока, има много извора. Земљиште је ту много „ровито“, те се све више осипа у Тимок. То је најчешћа појава на левој обали Тимока, особито од Трновца до села Врбица. Бунара у селу нема.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је сва око села. Село је у средини зиратног земљишта. Око кућа нема земље, јер су куће јако збијене. Највише земље за обрађивање има у Тимоку, Кринчишту, Обровици, Чуки и Батаји. Равнице има у Тимоку и западно од села на једној благој висоравни. Остало земљиште је брдовито и доста неродно. Утрине, ни приватне ни сеоске нема уопште те се ситна стока не узгаја. Врло мало је сеоске шуме има у Кринчишту и Чуки.Шума је обично цер и граница.

Тип села.

Село је потпуно збијеног типа. Дели се на Горњи и Доњи Крај, али између њих нема никаквог размака. Кроз средину села пролази сеоски пут, те су куће око њега мало ушорене. У селу има 178 кућа.

Старине у селу.

Јужно од села, у Манастирксом Потоку стоје зидине које народ зове Манастир. Народ тврди да је ту био неки манастир или црква. Цркву су откопали „црквари“ на начин како се обично откопавају цркве цркве у источној Србије. Приликом откопавања наишло се на много угљевља и ексера из чега се закључује да је она изгорела. Око цркве су стари брестови, које народ сматра за света дрвета. Око цркве су били извори добре воде. Била је ту и чесма. Црква је била посвећена Св. Тројици.
Између села и реке Тимока су Русалиска Гробишта. То јебило много надгробног камења, које је разнесено. Ту се ископаају ситне кости, новац, женске гривне и др.
Југозападно од села налази се место Грнчарска Падина. Ту се ископавају комади од црепова, лонаца и земљаних паница, ексери, санови, металне алатке и др. Прича се да су ту некада живели грнчари.
Северно од села је теснац, уски пролаз између две стене које народ зове Железна Врата.
Кроз трновачки атар, десном обалом Тимока, пролазио је стари, калдрмисани пут, звани Мали Друм. Водио је из града Равне, на левој обали Тимока.
На Чуки има једно селиште. Мисли се да је ту било ово исто село и да се одатле одвојило од села Дреновац. То место се зове Мос. На том месту се налази згура и пепелиште, а на једном „трапићу“ Црквиште, на коме је још под од цигала.

Постанак села и порекло становништва.

Трновац је једно од старијих села. Од њега је постало и село Дреновац у Срезу тимочком.Помиње га Покорни у свом путопису из 1784. године, пише га као Ternowac. Имао је, тврди, тада око 20 хришћанских кућа и један хан. Код Трновца је тада био мост на Тимоку. Забележено је и на карти Грчке од Риге из Фере у 1797. години.

-Белборовци, Никољдан, су најстарији род у селу. Јак је и врло разгранат. Од њих су у Дреновцу Боројичи, у Малом Извору Боројинци. Између Трновца и Дебелице постоји једно место које се зове Белборовско, названо по овом роду, који је ту некада становао. Неки од Белбороваца зову се дукчијим презименима:
-Станијичи, Кусуровци итд. За Кусуровце се прича да су давно многи страдали од „чуме“, па је само један остао „за кусур“.
-Трчковци, Св. Јоаким, преслављају Ђурђевдан, су исто тако стар род.
-Петковци, Св. Петка, су, тврде старији људи, „заселили“ са Белборовцима и Тричковцима Трновац. Тврди се да су се они врло давно доселили из „Шумадије“ („испреко Мораву“). Врло је вероватно да су се они били иселили „преко Мораве“, па се после вратили на своје огњиште, што је врло чест случај. По слави Петковици су добили презиме. Једни од њих се зову:
-Крстићи.
-Поповичи, Лучиндан, су досељеници, али се не зна место и област одакле су се доселили. Било их је три брата: Јован, Никола и Симон. Од Јована су су у Трновцу данашњи Поповичи; Никола оде у Дебелицу а Симон у Бољевац. Сви се зову Поповичи.
-Лукичи, Св. Ђорђе, су се доселили по свој прилици пре 150 година из Лепене у Срезу заглавском. Први се доселио Лука, по коме су добили презиме.
-Заглавци, Никољдан, су старином из Дејановца у Заглавку. Њихов је прадед био хајдук, лопов, те га стога „Турчин“ отера из села и он дође у Трновац своме зету почетком прошлог века. У Дејановцима се, веле, зову  Врђичи а то су несумњиво данашњи Врђичи.
-Бранковичи, Св.Ђорђе, су старином од рода Пељича у Јаковцу – Срезу тимочком. Зову се и:
-Трусијичи. Доселили су е када и Заглавци.
-Велковци, Алимпијевдан, су се доселили из Дреновца, Среза тимочког. Први се населио деда Велко, по коме су добили презиме.
-Сибиновци, Јовањдан, су старином од рода Гаџича у Новом Кориту, Срезу тимочком. Зову их и:
-Дошљинци.
-Мисларци, Св.Ђорђе, су од истоименог рода у Мањинцима, Срез тимочки.
-Арнавути или Арнаути, Никољдан, су из тетова у Јужној Србији. Предак им је домазет.
-Великичи, Аранђеловдан, су од Великича у Дебелици.
-Милојинци, Митровдан, су од Милојинаца у Дебелици.
-Кривишичи, Јовањдан, су од истоименог рода у Дебелици.

Сеоске су заветине: Трнова Св.Петка, Св. Тројица, Спасовдан, Сирна Среда и Св. Арханђео Михаило.
Гробље јена једној коси источно од села, удаљено један километар.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.