Порекло презимена, село Мањинац (Књажевац)

29. новембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Мањинац (по књизи Мањинци), општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Manjinac

Положај села.

Село је на источној падини планине Тупижнице, под самим висом Магленом. Са свих страна, осим источне, опкољено је висовима и планинским косама. На северној страни му је све сама врлет: Овчибаба, Главичица и Рудина; са јужне стане: Врба, Вирови и Дубрава а са западне Маглен (Моглен).

Воде.

Кроз село протиче речица која се зове Река. Куће су прилепљене са обе стране Реке, чије су обале врло стрме. Реке дели село на две половине, на левој страни, присојној су 54 а на десној, осојној 55 кућа. Река не чини селу никакве штете, посебно од када је простор око Реке пошумљен, за разлику од ранијих времена када је штетила село, носећи покадкад и куће.
Испод села оа река прима плаховит Брзећи Поток. Тече на исток, протиче кроз Дебелицу где добија назив Дебеличка Река.
У селу има више извора. Најважнији су Пландиште и Брзећи. Изнад села је један јак извор, који никада не пресушује и зове се Синокосје. Он је под самим Магленом. Поред поменутих већих извора у селу им и много кладенаца и изворчића као и десетак бунара.

Земље и шуме.

Добре земље за обрађивање има врло мало, јер је крај брдовит и неродан. Сва је земља око села и то на местима: Овчибаба, Главичица, Врба, Вирови, Дубрава, Падина и Јагњило. Највише се сеје овас, пшеница и кукуруз – због чега се мештани доста бави сточарством. За сточарство село има прилично утрине на овим местима: Рудина, Главичица, Шипковац, Синокосје, Пљошки Део и Преки Камен. Шуме има мало тамо где је утрина. Околни оголели висови се пошумљавају. Најбоља је сеоска, заједничка шума у Главичици.

Тип села.

Село је збијеног типа. Реком је подељено на два краја, Осредак или Средорек на десној страни и Лице на левој страни. Куће у Осредку су збијеније него у Лицу – где су куће правилније поређане око пута, него у Осредку. Село се дели и на Горњи и Доњи Крај, без икаквог размака међу њима.

Име селу.

Службени назив села је Мањинац а народни Мањинци. Име селу дошло је од Мањинског Потока, који испод села, са леве стране, утиче у Реку. Овде у овом потоку, у време Турака, било је много хајдука.

Старине у селу.

У месту Караманцима има доста ковачке згуре и комада од земљаног посуђа. Ту су ископаване људске кости, металне алатке, „шавдани“, свећњаци итд. Мисли се да је овде било неко насеље или збегови за време турске владавине. Једно оближње место се зове Бежанија. У месту Главичици су Русалијска Гробишта али се не зна ко је ту сахрањиван. У месту Пореднику било је неко селиште. Мисли се да је овде било село Лепена.
Трагова старих путева у атару овог села има прилично. Један је водио од бучјанског градишта у град Кожељ а други иде од Бучја преко Смрдана (изнад села) на Караманце, Главичицу, Трмчиште у Говедарник.

Постанак ела и порекло становништва.

На месту данашњег села, у раније доба, били су многи виногради, пивнице и казаници. Место се звало Брдо. Власници винограда и пивница били су мештани Доње Соколовице, Бучја и Кожеља. У близини винограда биле су им и њиве. Њиве и виногради били су прилично удаљени од поменутих села а приступ је био врло тежак због брдовитости. Они се обрате своме „Турчину“ са молбом да се населе на овом месту и он им одобри. Тако они заселе село и назову га Мањинци. Настанак овог села пада после 1815. године. Вук Караџић га не помиње у списку села Нахије гургусовачке у Даници за 1828. годину.

Данас су у Мањинцима ови родови:

-Миловци-Миловојевци, Никољдан, су дошли из Доње Соколовице у Срезу заглавском. Први од њих је дошао Милутин, па се по њему зову Милутиновци. Новија имена су им:
-Карапуловци, Магдаленци и Петријинци.
-Чолинци, Никољдан, су из Бучја, Среза заглавског. Предак им је био „чола“, тј. имао је на руци шест прстију, отуда Чолинци. По једном од својих предака зову се и:
-Маринковци, Мрежинци и Марковци.
-Цојинци, Св. Петка, су из Кожеља, Среза тимочког.
-Мисларци, Св. Ђорђе, су из Доње Соколовице, Среза заглавског. Има их у Трновцу, Срезу тимочком.
-Машинци-Белинци, Никољдан, су из Бучја, Среза заглавског.
-Петровци, Св. Петка, преслава Никољдан, су из Кожеља тимочког. Зову их и:
-Дрбинци. Уљези су.
-Павуновци, Јоцинци и Пржарци, Никољдан, су један род. Доселили су се из Бучја заглавског.
-Жикинци-Робовци, Никољдан, су старином из Доње Соколовице.
-Дренци-Џуринци, Никољдан, су из Доње Соколовице.
-Чучкинци, Св. Петка, су се доселили из Кожеља, Среза тимочког. Због ниског раста предак им је имао надимак Чучко.
-Крецинци, Никољдан, су из Доње Соколовице у Срезу заглавском.
-Куртићи, Никољдан, су из Бучја заглавског.
-Манчинци, Св. Петка, су старином из Врбова у Бугарској. Предак им је овде служио, па се оженио, као уљез.

Постоји предање како су се Соколовчани најпре населили у Кожељ, па одатле прешли у Мањинце. У целом Тимоку ово село је најмлађе по постанку.
Сеоска слава је Пречиста.
Гробље је удаљено пола километра од села.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.