Poreklo prezimena, selo Manjinac (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Manjinac (po knjizi Manjinci), opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je na istočnoj padini planine Tupižnice, pod samim visom Maglenom. Sa svih strana, osim istočne, opkoljeno je visovima i planinskim kosama. Na severnoj strani mu je sve sama vrlet: Ovčibaba, Glavičica i Rudina; sa južne stane: Vrba, Virovi i Dubrava a sa zapadne Maglen (Moglen).

Vode.

Kroz selo protiče rečica koja se zove Reka. Kuće su prilepljene sa obe strane Reke, čije su obale vrlo strme. Reke deli selo na dve polovine, na levoj strani, prisojnoj su 54 a na desnoj, osojnoj 55 kuća. Reka ne čini selu nikakve štete, posebno od kada je prostor oko Reke pošumljen, za razliku od ranijih vremena kada je štetila selo, noseći pokadkad i kuće.
Ispod sela oa reka prima plahovit Brzeći Potok. Teče na istok, protiče kroz Debelicu gde dobija naziv Debelička Reka.
U selu ima više izvora. Najvažniji su Plandište i Brzeći. Iznad sela je jedan jak izvor, koji nikada ne presušuje i zove se Sinokosje. On je pod samim Maglenom. Pored pomenutih većih izvora u selu im i mnogo kladenaca i izvorčića kao i desetak bunara.

Zemlje i šume.

Dobre zemlje za obrađivanje ima vrlo malo, jer je kraj brdovit i nerodan. Sva je zemlja oko sela i to na mestima: Ovčibaba, Glavičica, Vrba, Virovi, Dubrava, Padina i Jagnjilo. Najviše se seje ovas, pšenica i kukuruz – zbog čega se meštani dosta bavi stočarstvom. Za stočarstvo selo ima prilično utrine na ovim mestima: Rudina, Glavičica, Šipkovac, Sinokosje, Pljoški Deo i Preki Kamen. Šume ima malo tamo gde je utrina. Okolni ogoleli visovi se pošumljavaju. Najbolja je seoska, zajednička šuma u Glavičici.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa. Rekom je podeljeno na dva kraja, Osredak ili Sredorek na desnoj strani i Lice na levoj strani. Kuće u Osredku su zbijenije nego u Licu – gde su kuće pravilnije poređane oko puta, nego u Osredku. Selo se deli i na Gornji i Donji Kraj, bez ikakvog razmaka među njima.

Ime selu.

Službeni naziv sela je Manjinac a narodni Manjinci. Ime selu došlo je od Manjinskog Potoka, koji ispod sela, sa leve strane, utiče u Reku. Ovde u ovom potoku, u vreme Turaka, bilo je mnogo hajduka.

Starine u selu.

U mestu Karamancima ima dosta kovačke zgure i komada od zemljanog posuđa. Tu su iskopavane ljudske kosti, metalne alatke, „šavdani“, svećnjaci itd. Misli se da je ovde bilo neko naselje ili zbegovi za vreme turske vladavine. Jedno obližnje mesto se zove Bežanija. U mestu Glavičici su Rusalijska Grobišta ali se ne zna ko je tu sahranjivan. U mestu Poredniku bilo je neko selište. Misli se da je ovde bilo selo Lepena.
Tragova starih puteva u ataru ovog sela ima prilično. Jedan je vodio od bučjanskog gradišta u grad Koželj a drugi ide od Bučja preko Smrdana (iznad sela) na Karamance, Glavičicu, Trmčište u Govedarnik.

Postanak ela i poreklo stanovništva.

Na mestu današnjeg sela, u ranije doba, bili su mnogi vinogradi, pivnice i kazanici. Mesto se zvalo Brdo. Vlasnici vinograda i pivnica bili su meštani Donje Sokolovice, Bučja i Koželja. U blizini vinograda bile su im i njive. Njive i vinogradi bili su prilično udaljeni od pomenutih sela a pristup je bio vrlo težak zbog brdovitosti. Oni se obrate svome „Turčinu“ sa molbom da se nasele na ovom mestu i on im odobri. Tako oni zasele selo i nazovu ga Manjinci. Nastanak ovog sela pada posle 1815. godine. Vuk Karadžić ga ne pominje u spisku sela Nahije gurgusovačke u Danici za 1828. godinu.

Danas su u Manjincima ovi rodovi:

-Milovci-Milovojevci, Nikoljdan, su došli iz Donje Sokolovice u Srezu zaglavskom. Prvi od njih je došao Milutin, pa se po njemu zovu Milutinovci. Novija imena su im:
-Karapulovci, Magdalenci i Petrijinci.
-Čolinci, Nikoljdan, su iz Bučja, Sreza zaglavskog. Predak im je bio „čola“, tj. imao je na ruci šest prstiju, otuda Čolinci. Po jednom od svojih predaka zovu se i:
-Marinkovci, Mrežinci i Markovci.
-Cojinci, Sv. Petka, su iz Koželja, Sreza timočkog.
-Mislarci, Sv. Đorđe, su iz Donje Sokolovice, Sreza zaglavskog. Ima ih u Trnovcu, Srezu timočkom.
-Mašinci-Belinci, Nikoljdan, su iz Bučja, Sreza zaglavskog.
-Petrovci, Sv. Petka, preslava Nikoljdan, su iz Koželja timočkog. Zovu ih i:
-Drbinci. Uljezi su.
-Pavunovci, Jocinci i Pržarci, Nikoljdan, su jedan rod. Doselili su se iz Bučja zaglavskog.
-Žikinci-Robovci, Nikoljdan, su starinom iz Donje Sokolovice.
-Drenci-Džurinci, Nikoljdan, su iz Donje Sokolovice.
-Čučkinci, Sv. Petka, su se doselili iz Koželja, Sreza timočkog. Zbog niskog rasta predak im je imao nadimak Čučko.
-Krecinci, Nikoljdan, su iz Donje Sokolovice u Srezu zaglavskom.
-Kurtići, Nikoljdan, su iz Bučja zaglavskog.
-Mančinci, Sv. Petka, su starinom iz Vrbova u Bugarskoj. Predak im je ovde služio, pa se oženio, kao uljez.

Postoji predanje kako su se Sokolovčani najpre naselili u Koželj, pa odatle prešli u Manjince. U celom Timoku ovo selo je najmlađe po postanku.
Seoska slava je Prečista.
Groblje je udaljeno pola kilometra od sela.

IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.