Порекло презимена, село Дреновац (Књажевац)

22. новембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Дреновац, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Дреновац је у долини Дреновачког Потока, близу његовог ушћа у Тимок. Село се пружа уз поток скоро до кожељског атара. И са јужне и са северне стране је по једна планинска коса, те је село отворено истоку и западу. Са једне стране је Пударски Део, Болутина и Дубрава а да друге Бели Брег, Црвени Брег и Биглен. Највећи број кућа је у присоју, на левој обали потока а врло мали део у осоју – у доњем крају. Село се пружа у дужину на око пола часа хода.

Воде.

Дреновачки Поток истиче из кожељског атара. Постаје из два крака; један извире из Велигдена а други из села Кожеља. Никакве штете ненаноси селу и поред тога што је бујан, посебно када падају обилне кише или се топе снегови. У селу се користи за пиће бунарска и изворска вода. Извори су врло слаби, осим једног, у горњем делу села, који је нешто јачи.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање Дреновац има врло мало. Земља је доста неродна у западном делу атара, док у источном – долини Тимока је плодан. У Тимоку добро рађа кукуруз. Њива има највише у Тимоку, Болутину, Биглену, Реци, Српишту, Дубрави и Недељиснкој Падини. Сеоске утрине, као ни шуме, нема нигде. Отуда се сточарство, особито ситна стока, не узгаја. Нешто приватне шуме има у Дубрави и Биглену.

Тип села.

Куће су у доњем делу села збијене а према кожељском атару разбијеније, те тамо има кућа међусобно удаљених од 50 до 200 метара. Горњи део села се зове Држава и тамо има око 40 кућа. Раније су тамо биле „државне“ појате. Доњи део села се зове „Село“, у коме има око 60 кућа.

Име селу.

По предању, где је данас Трновац било је много трња, где је Врбица – врбе а где је Дреновац – било је дрења. Када су Турци надирали кроз Тимок и стали робити, палити и харати, народ се сакрије, и то један део у трње – отуда Трновац; други у Врбак – отуда Врбица а трећи у дрење – од кога постане Дреновац.

Постанак ела и порекло становништва.

Дреновац је млађе село. У харачком списку, штампаном у Вуковој Даници 1828. године га нема. Зна се када је Трновац био у Мосу, многи Трновчани су имали своја имања (појате, „државе“) на овоме месту, где је данас Дреновац. Када је настало засељавање Трновца наниже, многе породице се одвоје од Трновца и почну стално становати на својим “државама“ (појатама), разбацаним по атару данашњег Дреновца. Онда нису имали заједничког гробља, као што је случај скоро код већине села у раније доба, него су се сахрањивали на својим имањима. Отуда, например, у Дреновцу има три старија напуштена гробља: у Пољу, код Спасова Дне и у Недељиснкој Падини, где су становали и сахрањивали се Недељичани. Како су се много раније издвојили данашњи Дреновчани од Трновца, крајем 18. или почетком 19. века, ипак се све до ослобођења живели на својим појатама, растурени. По ослобођењу спусте се они на једно место и образују село Дреновац.
Дреновачко је становништво махом из 18. века а има га и из ранијег времена – Боројичи, Заглавци, Знепољци, Недељичи, Крушичи.. Незнатан број је из 19. века – „накаламци“. Знатан број породица је пореклом из Заглавка и Знепоља. „Накаламци“ су из околине.

-Боројичи, Никољдан. Када је Дреновац постао од Трновца, неки родови су е поделили. То је случај са Боројичима, који су од Белбороваца у Трновцу. И овде је овај род јак и разграната, као у Трновцу. Познати су као:
-Чокејци, Костадиновичи, Петканичи и Боројичи.
-Заглавци, Алимпијевдан, преслава Ђурђевдан, су врло стар и раширен род. Њихово порекло је негде у Заглавку, неки мисле у Штитарцима. Они су познати данас по разним именима:
-Бумбарци, Луличи, Крстичи, Селкичи,Ђоканци, Стљокурци или Шиљокурци, Белаџички, Калчинци и Цуљејци. Из ове породице је неки Петар, који је имао синове Велка (Вељка) и Миленка. Од Велка су Велковци у Трновоцу а од Миленка су Бумбарци.
-Знепољци, Аранђеловдан, су као и Заглавци стар род. Доселили су се из Знепоља у Бугарској у 18. веку. Зову се новијим именима:
-Гиличи, Таћарци или Тоћарци, Младеновичи и Чољинци. Од првог досељеника живи су данас праунуци.
-Недељичи, Никољдан, су, такође, стар род. Мисли се да су и они „доселци“ али се не зна одакле. По њима се зове место Недељинска Падина.
-Крушљичи или Крушичи, Јовањдан, су досељеници, али се не зна одкуда.
-Грци, Св. Антоније, су старином „из Грчко“. Доселили су се у првој половини 19. века.
-Моравци, Алимпијевдан, су досељени из Мораве кад и „Грци“.

Родови досељени као „накаламковци“ или „мирашчије“:

 -Савијанци, Јовањдан, су из Савије – Софије (Бугарска).
-Милојичи, Никољдан, су од Миливојеваца у Мањинцима.
-Петковци, Св.Петка, су из породице Петковаца у Трновцу.
-Великичи, Аранђеловдан, су од истоимене породице у Трновцу.

Општинска је слава Мали Спасовдан а заветине Огњена Марија и Св. Арханђео Гаврило.

Гробље је удаљено од села око 500 метара.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.