Poreklo stanovništva sela Drenovac, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Drenovac je u dolini Drenovačkog Potoka, blizu njegovog ušća u Timok. Selo se pruža uz potok skoro do koželjskog atara. I sa južne i sa severne strane je po jedna planinska kosa, te je selo otvoreno istoku i zapadu. Sa jedne strane je Pudarski Deo, Bolutina i Dubrava a da druge Beli Breg, Crveni Breg i Biglen. Najveći broj kuća je u prisoju, na levoj obali potoka a vrlo mali deo u osoju – u donjem kraju. Selo se pruža u dužinu na oko pola časa hoda.
Vode.
Drenovački Potok ističe iz koželjskog atara. Postaje iz dva kraka; jedan izvire iz Veligdena a drugi iz sela Koželja. Nikakve štete nenanosi selu i pored toga što je bujan, posebno kada padaju obilne kiše ili se tope snegovi. U selu se koristi za piće bunarska i izvorska voda. Izvori su vrlo slabi, osim jednog, u gornjem delu sela, koji je nešto jači.
Zemlje i šume.
Zemlje za obrađivanje Drenovac ima vrlo malo. Zemlja je dosta nerodna u zapadnom delu atara, dok u istočnom – dolini Timoka je plodan. U Timoku dobro rađa kukuruz. Njiva ima najviše u Timoku, Bolutinu, Biglenu, Reci, Srpištu, Dubravi i Nedeljisnkoj Padini. Seoske utrine, kao ni šume, nema nigde. Otuda se stočarstvo, osobito sitna stoka, ne uzgaja. Nešto privatne šume ima u Dubravi i Biglenu.
Tip sela.
Kuće su u donjem delu sela zbijene a prema koželjskom ataru razbijenije, te tamo ima kuća međusobno udaljenih od 50 do 200 metara. Gornji deo sela se zove Država i tamo ima oko 40 kuća. Ranije su tamo bile „državne“ pojate. Donji deo sela se zove „Selo“, u kome ima oko 60 kuća.
Ime selu.
Po predanju, gde je danas Trnovac bilo je mnogo trnja, gde je Vrbica – vrbe a gde je Drenovac – bilo je drenja. Kada su Turci nadirali kroz Timok i stali robiti, paliti i harati, narod se sakrije, i to jedan deo u trnje – otuda Trnovac; drugi u Vrbak – otuda Vrbica a treći u drenje – od koga postane Drenovac.
Postanak ela i poreklo stanovništva.
Drenovac je mlađe selo. U haračkom spisku, štampanom u Vukovoj Danici 1828. godine ga nema. Zna se kada je Trnovac bio u Mosu, mnogi Trnovčani su imali svoja imanja (pojate, „države“) na ovome mestu, gde je danas Drenovac. Kada je nastalo zaseljavanje Trnovca naniže, mnoge porodice se odvoje od Trnovca i počnu stalno stanovati na svojim “državama“ (pojatama), razbacanim po ataru današnjeg Drenovca. Onda nisu imali zajedničkog groblja, kao što je slučaj skoro kod većine sela u ranije doba, nego su se sahranjivali na svojim imanjima. Otuda, naprimer, u Drenovcu ima tri starija napuštena groblja: u Polju, kod Spasova Dne i u Nedeljisnkoj Padini, gde su stanovali i sahranjivali se Nedeljičani. Kako su se mnogo ranije izdvojili današnji Drenovčani od Trnovca, krajem 18. ili početkom 19. veka, ipak se sve do oslobođenja živeli na svojim pojatama, rastureni. Po oslobođenju spuste se oni na jedno mesto i obrazuju selo Drenovac.
Drenovačko je stanovništvo mahom iz 18. veka a ima ga i iz ranijeg vremena – Borojiči, Zaglavci, Znepoljci, Nedeljiči, Krušiči.. Neznatan broj je iz 19. veka – „nakalamci“. Znatan broj porodica je poreklom iz Zaglavka i Znepolja. „Nakalamci“ su iz okoline.
-Borojiči, Nikoljdan. Kada je Drenovac postao od Trnovca, neki rodovi su e podelili. To je slučaj sa Borojičima, koji su od Belborovaca u Trnovcu. I ovde je ovaj rod jak i razgranata, kao u Trnovcu. Poznati su kao:
-Čokejci, Kostadinoviči, Petkaniči i Borojiči.
-Zaglavci, Alimpijevdan, preslava Đurđevdan, su vrlo star i raširen rod. Njihovo poreklo je negde u Zaglavku, neki misle u Štitarcima. Oni su poznati danas po raznim imenima:
-Bumbarci, Luliči, Krstiči, Selkiči,Đokanci, Stljokurci ili Šiljokurci, Beladžički, Kalčinci i Culjejci. Iz ove porodice je neki Petar, koji je imao sinove Velka (Veljka) i Milenka. Od Velka su Velkovci u Trnovocu a od Milenka su Bumbarci.
-Znepoljci, Aranđelovdan, su kao i Zaglavci star rod. Doselili su se iz Znepolja u Bugarskoj u 18. veku. Zovu se novijim imenima:
-Giliči, Taćarci ili Toćarci, Mladenoviči i Čoljinci. Od prvog doseljenika živi su danas praunuci.
-Nedeljiči, Nikoljdan, su, takođe, star rod. Misli se da su i oni „doselci“ ali se ne zna odakle. Po njima se zove mesto Nedeljinska Padina.
-Krušljiči ili Krušiči, Jovanjdan, su doseljenici, ali se ne zna odkuda.
-Grci, Sv. Antonije, su starinom „iz Grčko“. Doselili su se u prvoj polovini 19. veka.
-Moravci, Alimpijevdan, su doseljeni iz Morave kad i „Grci“.
Rodovi doseljeni kao „nakalamkovci“ ili „miraščije“:
-Savijanci, Jovanjdan, su iz Savije – Sofije (Bugarska).
-Milojiči, Nikoljdan, su od Milivojevaca u Manjincima.
-Petkovci, Sv.Petka, su iz porodice Petkovaca u Trnovcu.
-Velikiči, Aranđelovdan, su od istoimene porodice u Trnovcu.
Opštinska je slava Mali Spasovdan a zavetine Ognjena Marija i Sv. Arhanđeo Gavrilo.
Groblje je udaljeno od sela oko 500 metara.
IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)