Порекло презимена, село Оклаце (Зубин Поток)

11. новембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Оклаце, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у сливу Оклачког Потока, који долази од Језера на Мокрој и утиче у Брњачку Ријеку. По свом положају оно је слично Брњаку, од кога га дели пространа коса. Изнад села су Каменик, Каменичко Брдо и Мокра Планина, док је само село на странама рашчлањеним потоцима. Између тих потока се јављају мање заравни; које носе посебне топографске називе: Бабићко Брдо, Гувнице, Житнице, Алауша, Просина, Морача, Трњани, Глобареван Оранице, Калуђерска Ливада, Јагодњача, Црна Ријека (лцваде).

Због таквог рељефа насеље је разбијеног типа. Куће су груписане по махалма на братственичкој основи, Главне су махале: Станићи, Ковачевићи, Габићи, Радићи, Костовићи, (Станићи), Јанковићи, Добрићи и Трњанска. Кућа има много више на присојној страни. У овом делу села су и остаци старога насеља: Црквина код Ораха и гробље у Трњанској Махали.

Садашња братства у Оклацу досељена су у току последњих 200 година. Родови су: Станићи (20 к., Св. Арханђео и Велика госпођа), пореклом из Мораче. Дошли су пре 150 година три брата; један отишао у Суво Грло (Метохиски Подгор) од кога су данашњи Томашевићи; други у Рајетиће (Рогозна), а трећи, Стојадин, остао у Оклацу. Од три сина удовице Стане су оклачки Станићи; њих има исељених у Ђаке код Куршумлије и у Н. Пазару.

Коматовићи (10 к.), дошли су из Брњака и населили Бабиће, заселак Оклаца

Радићи (2 к., Св. краљ Дечански), род су са Соврлићима у Бурлатима, који су се одавде тамо иселили.

Добрићи (12 к.) такође су Коматовићи из Брњака.

Милићевићи (4 к., Св. Никола) не знају тачно своје порекло. Кажу да су из Црне Горе.

Јанковићи (7 к.) и Ковачевићи (4 к., Св. Ђорђе, род су са Дробњацима из Пресјеке). У селу се тврди да су се Јанковићи први од свих населили у Оклацу.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.