Порекло презимена, село Чечево (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Чечево, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Прир Порекло становништва села Чечево, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Прир Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Чечево (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Чечево (Зубин Поток)

Порекло становништва села Чечево, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је испод планине у сливу Чечевске Ријеке, која истиче јаким врелима испод Мокре. Над Чечевом се уздиже оштри планински врх Берим (1738 м) са огранцима Мокре који су врло шумовити. Простор на којему је Чечево рашчлањен је многобројним потоцима у заравни и косе које носе посебна имена: Роглића Брдо, Селиште, Орнице, Жареви око Долова, Штит, Роглића Крај, Милово Селиште (ливаде), Ковиљаче (шума), Лука, Славовац, Требљевина, Ханске ливаде. Село се дели на крајеве: Роглића Крај, Леповиће, Андриће, Продановиће и Ђукиће.

Трагова негдашњих насеља има по целом атару села. Они су двојаке старости: једни припадају негдашњем становништву као „Селиште“ и „Црквина“, коју су Чечевци обновили пре Другог светског рата. Код ове црквине су се окупљани Колашинци све док није било слободно у долини Ибра. Око цркве је старо и ново гробље. У оном првом су очувани споменици од мрамора на којима су претстављене људске фигуре. Други остаци насеља припадају становништву исељеном у скоријој прошлости. У Роглића Крају живели су Роглићи, који су отсељени пре 70 година у Прветић код Подујева. Овом треба додати да се и данашње становништво сељакало по атару за земљом. Чим се исцрпла „новина“, они су премештали куће у други крај села, а одавде у трећи. Сада су се насеља усталила, само се летњи станови премештају из краја у крај.

Данашњи становници Чечева су:

Андрићи (6 к.) и

– Продановићи (11 к., слава Св. Петка). Они су од два брата Андре и Продана, који су пре 6 појасева досељени из Папрадишта — (Црна Гора). Јављају се два засеока под овим именом: један испод Трешњевика (Васојевићи), а други у Великој (Г. Полимље). Имали су земљу у Доњем Јасеновику, па пошто је нису обрађивали 7 година, Јакшићи су је присвојили. Иначе су имали своју земљу.

– Леповићи (6 к., Св. Јован), род су са Леповићима у Резалима.

– Ђукићи (8 к., Петковдан) исти су род са Ђукићима у Горњем Јасеновику и Ковачима.

– Томашевићи (3 к., Аранђеловдан), досељени су пре 50 година из Сувог Грла (Метохија).

– Глигоријевићи (Зк., Св. Лука), досељени 1900 године из Годова (Штавица).

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

ДОДАТАК: Текст из листа Јединство о селу Чечево


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top