Порекло презимена, село Ржаница (Александровац)

Порекло становништва села Ржаница, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ржаница је заснована у врху страна, на којима се најлакше могла користити све површине за сточарство и ратарство. Осим тога, горње стране су имале и ту предност што су пружале већу безбедност.

Занимање становништва.

Готово све површине испод насеља, све до равни, су засађене виновом лозом, чији је узгој постало главно занимање становништва. Ржаница и Дренча се одликују у целој Жупи не само по пространству винограда него и по квалитету вина. Осим тога, становништво се бавило и сточарством, док је ратарство било занемарено. Житом су се снабдевали из Западног Поморавља, где готово свако домаћинство имало своје њиве и на њиме кошеве за кукуруз.

Земље.

Сеоски потеси, који су поглавито под виноградима, носе називе: Крушевица, Горње и Доње Пољане, Подрумишта – где су биле виноградарске зграде, Селиште, Кошариште, Бубан, До, Пејиновац, Папранке, Присоје и Губавач, Равни крај Ржанице поред реке назива се Песак. Овај крај Ржанице, који је био под ливадама, до данас је имао спореднији значај. Међутим, данас се њему, због изграђених путева, поклања већа пажња. У Песак се сада пресељава готово цела Ржаница.

Тип села.

Стара Ржаница, као што је већ речено, заснована је у врху горњих страна. Куће су биле растурене по групама, према рељефу и родовима становништва. Сада су се прилике измениле, настаје нагла сеоба према равни и путевима. У Песку, новом насељу Ржанице, сада има два пута више кућа него у старој Ржаници. Услед исељавања оснива се и ново гробље. Стиче се утисак да ће мало кућа остати у старој Рженици. У новом делу села постоји подрум за вино и откупна станица.

Порекло становништва.

У Ржаници нема старијег становништва. Сви су досељени у последња два века.

-Ћалићи, Аранђеловдан, су најстарији насељеници, чији је предак дошао из Мораче – Црна Гора. Кажу да је досељен Гаврило са три сина, Ћала, Мина и Ћоса. Од Ћале су Ћалићи у Ржаници док су од Мине – Минићи у Тршцу а од Ћосе – Ћосићи у Виткову. Ћалићи од досељења број шест појасева-колена: Чеда (83 године), Лазар, Јефто, Милић-Смићко и Ћала. Ћалићи су, кажу, још за време Турака имали своје њиве и кошеве у Глободару код Крушевца.
-Попадијићи, Аранђеловдан, говоре да су њихови преци из Црне Горе. Вероватно су овде дошли посредно, преке Пештера, јер у селу Буђеву на Пештеру постоји велико братство Попадијића.
-Стојковићи, Аранђеловдан. Предак је дошао из Црне Горе, по свој прилици из Горњег Полимља – околине Андријевице, где и сада постоји породица Стојковић. Неки кажу да су пре доласка у Ржаницу краће време били у Белољину – Топлица. Из Ржанице су се привремено склонили од Турака у Сипаче – Копаоник. Броје од досељења шест колена: Милисав (30 година), Андрија, Сибин, Милисав, Милан и Милош, који је дошао у Ржаницу као Стојковић. Милан је први сишао из Старе у Нову Ржаницу.
-Стојадиновићи, Аранђеловдан;
-Симковићи*;
-Милетићи* и Мијаиловићи* такође се својим пореклом везују за Црну Гору. Мијаиловићи и Милетићи су, веле, од истог братства.
-Петровићи, Аранђеловдан, су се доселили из суседне Дренче.
-Ђурићи* не знају одакле су и када овде досељени.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.