Порекло презимена, село Меча (Столац)

25. октобра 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Меча, општина Столац. Према истраживању Петра Шобајића  ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је испод брда Хргуда при страни поља, куће у мањим групама. По селу се виде омеђине ранијих насеља. Називи су: Око (вода), Риђи Грми, Долови, Чантруша (њива), Галичин Луг, Поблатине, Чантровина, Параџици, Рупаруша (њива), Ребрнице, Књежак (вода). Опачица (речица испод села), Ракитнице.

У селу живе скоро само потомци досељеника из племена Бјелица у Катунској Нахији. Око 1827. г. дошло је до свађе у племену Бјелица, па су Абрамовићи утекли у Заборане у Невесиње: Живко Лучин, Вуко Бошков, Андрија Лучин, Раде Спасојев, Пејо Николин. Били су у Заборанима до 1832, па због буне Градашчевића пребегну у Црну Гору, па се опет 1834. врате и Али-паша Ризванбеговић их у договору с владиком Радом прими и насели у Дабру. Дошло је око 20 кућа и настаниле се најпре у Требесину. Тада је у горњем крају Дабра било мало кућа: Ђулепи, Радани, Јањоши, Рупари, Терзићи, Михићи и Миловићи живели су тада у присојној страни поља, у Потком Присоју, а у оној осојној страни, у Мечи и Потком Осоју није нико становао. Ту је била шума коју су Бјелице искрчили.

Сада у селу живе:

Добранићи 6 к. су од Пејановића из села Предиша у Бјелицама, додигао Богдан и имао Луку, Бошка и Ђурјана. Презиме су добили по баби Добрани. Славе Петковдан.

Шутићи 3 к. су из Предиша; дошао Илија Шујов са 5 синова због сиромаштине. Они су од Абрамовића.

Бјелице 2 к. су из Малошиног Дола у Бјелицама, од Андрије Бошкова који је дошао 1834. год. Андрџја имао Мила, Јоша и Стевана. Славе Петковдан.

Бјелице 2 к. су од Пејановића—Абрамовића из Бјелица, дошао Спасоје Станојев. Славе Петковдан.

Бјелице 1 к. ко)и се зову и Пејановићи, потомци су Живка Лукина, Славе Петковдан.

Абрамовићи 1 к. су из Бјелица, дошао Раде Спасојев

Миливојевићи 2 к. су из Долова у Дабру, прешли рођаци Марко и Ђуро 1874. г.

Рогани 2 к. су из Трњина у Цуцама, дошао Спасоје 1878. Славе Никољдан и Малу госпођу.

 

ИЗВОР: ПЕТАР ШОБАЈИЋ: ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ – антропогеографска истраживања – САНУ, насеља и порекло становништва, књ. 34, Београд, 1954. Одабрао и приредио: сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Драган

    Могуће је да је мој прадјед дошао у Мостар овим путем из Црне Готре негдје између 1876. и 1896.

    Може ли ми неко одговорити: шта сљедеће треба да радим ако имам пуно поклапање са Божовићем (37 маркера, више, или…?)? Могу ли га контактирати? Колика је то блискост (ако су упоређени хаплотипови са 17 и 37 маркера)?