Poreklo prezimena, varošica Tekija (Kladovo)

15. oktobra 2015.

komentara: 0

Poreklo stanovništva varošice Tekija, opština Kladovo – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Tekija

Položaj naselja.

Ovo je najzapadnije i najsevernije naselje u Ključu. Veliki tekijski atar zahvata ugao koji je Dunav načinio pri prelazu sa severositočnog na jugositočni pravac, te zahvata zemljište između Dunava, Sipa, Petrovog Sela i Poreča. Zapadno od varošice Tekije je Kovilovo Polje, iznad koga se diže brdo Slava Božja i uzvišenja Velikog i Malog Štrpca. Istočno od varošice, odmah do Dunava, uzdižu se terase u odsecima, iznad kojih je površ Miroča. Većina kuća u varošici Tekiji, koja je pored Dunava, prema rumunskoj varši Oršavi, sa obe strane Tekijske Reke a znatno manje ihe je „na salašima“, na pojedinim mestima u ataru.

Vode.

U varošici se koristi voda iz bezimenog izvora i iz mnogih bunara. U ataru su mnogi izvori. Istočno od varošice, na polovini puta za Sip, pod visokom stenom Dževrin, je izvor Džervin, čija voda se oseća na miris sumpora.

Zemlje i šume.

Najbolja zemlja za obrađivanje je u Kovilovom Polju. U ostalim delovima atara ima malo ziratne zemlje, više je pod šumom, livadama i utrinom. Zemljišni nazivi su: Solarija, Kašajna, Grčica (Turtulika), Dževrin, Kastel, Poduniviše, Sunčano Brdo, Velika Ćuprija, Kočin Grob, Poljana (Poene), Čerganova Čuka, Baukova Rupa (Krovu Bauku), Koritarsko Brdo, Dugo Polje (Poana Lunga), Slatina, Vrapča, Pepelište (Šenušer), Bačija, Krstur, Golo Brdo (Đal Goli), Milija, Laz, Slava Božja, Vrdiče, Brjatar, Vrapča, Rodov Krak, Saraori i Propicešći. Državne šume su Veliki i Mali Štrbac.

Tip naselja.

U varošici su krajevi: Čaršija, Caranija – istočno od Čaršije i Tekijske Reke; Ciganija – zapadno od čaršije i na jugu Crkveno Brdo (Đal Biserika). Oko 50 kuća je „na salašima“ i razmaknute su po nekoliko stotina metara.
Groblje je južno od varošice, na brežuljku Oduš.

Ime naselju.

Naselje je, vele, dobilo ime po turskoj „Tekiji“, koja je bila u „Četaću“ (Gradu), negde između Dunava i Tekijske Reke.

Starine u naselju.

Najstariji ostatak iz prošlosti je Trojanov put, koji je vodio dunavskom klisurom i dosta je očuvan u Kazanu, gde je usečen u steni iznad najvišeg nivoa Dunava. Prema naređenju cara Trojana, za čije vreme je sagrađen put, na izlasku iz klisure, dva i po kilometra od varošice Tekije u steni je urezana Trojanova tabla (Tabula Traiana), šioka 5 a visoka 1,75 metara, ispod koje vodi rimski put u steni usečen, širine 1,75 metara. Na steni Džervinu ima tragova od zidina ali se o njima ništa ne priča. Kastel (Fort Alisabeth) je ruševina gradića između Tekije i Sipa, koji su podigli Austrijanci za vlade Karla VI. Četaće (Grad) pored Dunava, gde ima tragova od zidina, kažu da je ostao od Turaka. Staro Groblje (Morminc Batrnj) je mesto gde je bilo tursko groblje. Kočin Grob, gde je bio podignut drveni krst, a danas spomenik, vele da je mesto gde je ukopan Kapetan Koča.

Pisani tragovi o naselju u prošlosti.

Godine 1783. pominje se „Turski han Tekija“ a 1807-1810. godine zabeleženo je naselje Teke, dok na Vajngartenovoj karti je zapisano Tekie. Na austrijskoj karti „Temišvarski Banat“ mesto Tekije je zabeleženo je pusto mesto Kovilova, koje je 1783. godine imalo „oko 20 kuća“. Na Vajngartenovj karti zapisano je naseljeno mesto Kobilova.Tekija je 1846. godine imala 162 kuće, 1866-209 a 1924. godine 223 kuće.

Postanak naselja i poreklo stanovništva.

Priča se da su Tekiju zasnovali stanovnici ranijeg naselja, koje je bilo u Kovilovom Polju. U ove osnivače danas se računaju samo tri roda:

-Tekeljani (Tekeljarešti), Sv. Petka;
-Vojimirovići (Jordačevići), Mitrovdan i;
-Petrovići (Miješti), Sv. Petka.
Praded Petrovića je rođen u Tekiji a sva tri roda ne znaju za svoje poreklo.
U prve doseljenike u Tekiju ubrajaju se:

 

-Bzganovići (Ilijevići), Sv. Petka;
-Rađešti, Sv. Jovan Zlatousti i;
-Buzačesti (Mihailovići), Sv. Petka.
Prva dva roda su iz „Vlaške“ a treći su iz Rečezi u Rumuniji.

Rodovi doseljeni u 19. veku:

-Bolboćini, Mala Gospojina, su iz „Vlaške“.
-Bojanovići (Lazarevići), Sv. Petka. Ded Lazar je iz Baja de Arama u Rumuniji.
-Stuparevići, Sv. Petka, su iz Jalovice u Rumuniji.
-Udrikešti (Dinulovići), Nikoljdan. Ded Dimitrije je došao iz „Vlaške“.
-Tasići (Tasešći), Nikoljdan, su iz Stare Srbije.
-Fićešti, Nikoljdan. Ded došao iz „Vlaške“.
-Atanackovići, Nikoljdan. Ded je „Rus“, došao iz „Vlaške“.
-Stojičešti (Trailovići), Nikoljdan, su poreklom iz okoline Niša.
Iz „Vlaške“ su se doselili:
-Jonovići, Aranđelovdan;
-Karađulje, Sv. Petka;
-Kukuljevići, Nikoljdan i;
-Gligorešti, Nikoljdan.
-Stojkovići, Nikoljdan. Ded se doselio iz Jagodine.
-Bugarčevići, Nikoljdan, su iz Štubika u Krajini.
-Grekulješti, Aranđelovdan, su iz „Grčke“.
-Miljkovići, Aranđelovdan. Otac je iz Donje Dragove kod Niša.
-Veličkovići, Aranđelovdan. Otac je došao iz Velesa, ušao u kuću Udrikešta.
-Markovići i Tradafirovići, Vavedenje, su iz Stare Srbije.
-Nikolići, Nikoljdan, su iz Rosoka kod Debra u Makedoniji.
-Točakonji, Aranđelovdan, su „Ungurjani“ iz Plavne u Krajini.
Iz Konareva u Banatu su se doselili:
-Dujkići, Nikoljdan;
-Lajtani, Aranđelovdan;
-Petronesko-i, Nikoljdan;
-Lazarevići (Srazarevići), Alimpijevdan;
-Novaćesko-i, Nikoljdan;
-Palpešti, Sv. Petka i;
-Morani, Nikoljdan.
-Dimitrijevići, Jovanjdan, su iz Krive Palanke.
-Živkovići, Sv. Vrači, su iz Zaječara.
-Mladenovići, Sv. Petka, su iz „Bordelja“ –Ljubičevca.
-Sekulići, Sv. Paraskeva, su iz Kladova a poreklom su iz Prilepa.

Oko 50 porodica, kuća raznih rodova, koji stanuju na salašima doselili su se u najnovije vreme iz Krajine a naročito iz Plavne i Malajnice. Ove porodice nisu ispitivane.

Crkva slavi Nikljodan, a seoske zavetine su Ilindan i Mala Gospojina.

IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.