Poreklo prezimena, selo (Novi) Sip (Kladovo)

13. oktobra 2015.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Sip (Novi Sip), opština Kladovo – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Novi-Sip

Napomena: Ovo selo je potopljeno zbog izgradnje HE „Đerdap“ 1 i 2. Osnovano je naselje Novi Sip 1979. godine. U ovom tekstu su podaci o selu Sip, pre potapanja.

Položaj sela.

Ovo selo je pored Dunava, između Davidovca, Petrovog Sela i Tekije. Zemljište je strmo i vrlo neravno. Od samoga Dunava počinju uske i visoke terase iznad kojih je površ Miroč. Reka Kosovica je duboko usekla korito i zemljište jako izdrobilo. Kuće su na najnižoj terasi i dopiru do Dunava a nekoliko ih je sa leve strane Kosovice.

Vode.

U selu se upotrebljava voda iz tri bezimana izvora. Mnoge kuće uzimaju vodu iz bunara a za neke potrebe se kopaju izvori u pesku pored Dunava.

Zemlje i šume.

Zemlje je vrlo nepodesna za obrađivanje, pa je zemljoradnja sasvim neznatna. I privredne prilike su uopšte nepovoljne. Mnoge šume su za vreme Velikog rata posečene. Njive, livade i šume su na mestima: Karataš, Seljište, Poljane (Poene), Grapčin Lug (Lunka), Veljkovo Polje, Dragič, Čuka (Čoka), Malo Polje i Kulmja. Utrina je pored Dunava a šume na mestima: Zmirjak, Milještevo, Prisoje (Faca Mirešti), Kosovičino Osoje (Dos Kosovica) i Priod.

Tip sela.

Sip je selo zbijenog tipa, jer se nekim kućama dodiruju strehe. Najveći razmak između kuća je 10 metara. Selo je podeljeno na dva kraja: Gornji Kraj (Đal) i Donji Kraj (Valje). U krajevima su kuće različitih rodova jače izmešane.
Groblje je ne brežuljku, južno od sela.

Ime selu.

Ime selu je postalo, kažu, po tome što je nekada reka Kosovica nanosima zasipala selo. Drugo mišljenje je da je nastalo od reči „sljp“, što znači pesak. A ono je došlo od peskovitog zemljišta na kome je ranije bilo selo.

Starine u selu.

U Seljištu je najpre bilo selo i tu su iskopane opeke ostale od „Laćina“. Staro groblje (Morminc Batrnj) je iz vremena kada je selo bilo u Seljištu.

Pisani tragovi o selu u prošlosti.

Sip je starije naseelje. Na Langerovoj karti Sip je zabeležen kao palanka a na karti „Temišvarski Banat“ obeležen je pod istim imenom. Sip je 1736. godine imao 40 kuća a 1783. godine „6-8 turskih i 10 vlaških“ kuća. Selo Sip zabeleženo je i na Vajngartenovoj karti. Selo Sip je 1846. godine imalo 63; 1866-84 a 1924. godine 134 kuće.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Predanje o osnivanju sela nije očuvano. Selo je najpre bilo u Seljištu pa je pre 200 godina obnovljeno na sadašnjem mestu, kada se povratilo izbeglo stanovništvo iz „Vlaške“. Poslednje decenije prošlog, 19. veka, tadašnji seoski sveštenik Petar Milošević govorio je da su osnivači Sipa u Selištu bili poreklom „od Šare“, odakle su ispred Turaka dobegli do Dunava a docnije prešli na njegovu drugi stranu. Kada je turska vlast i tamo uspostavljena oni su se povratili i u ovom zaklonjenom i šljunkovitom kraju obnovili Sip.
Najpre se povratilo nekoliko porodica i, kako su se preko Dunava zadržale kratko vreme, očuvale su i sve odlike njihovih predaka. Docnije su se povratile i ostale porodice, ali su one već bile dosta „povlašene“. Doseljavanjem novih „vlaških i povlašenih“ porodica i prve su se „povlašavale“, ali su zadržale svoja stara prezimena. Dedovi današnjih staraca još su znali da pričaju o staroj srpskoj prošlosti. U ove „povlašene“ ili iz „Vlaške“ došle rodove spadaju sledeći rodovi:

-Tomići i Marinkovići, Nikoljdan, su jedan rod.
-Blagojevići, Jovanjdan.
-Klencoešti, Nikoljdan.
-Žanešti i Kršobešti, Aranđelovdan, su jedan rod.
-Krečešti, Mitrovdan.
-Meducešti (Joncići i Dramađešti), Aranđelovdan.
-Ducešti, Stevanjdan.
-Duranešti, Nikoljdan.
-Skaulešti, Sv.Petka.
-Karabešti i Naumašešti, Aranđelovdan, su jedan rod.
-Brendići (Brendešti), Aranđelovdan.
Čukundedovi su im došli iz „Vlaške“.
-Dobrići, Sv. Petka. Čukunded se doselio iz Banata.
-Kalinešti, Sv. Petka, su iz Slatine u Krajini.

Rodovi doseljeni u 19. veku:

-Bukukešti, Nikoljdan. Praded se preselio sa Golog Brda (Đal Goli) u Tekiji.
-Đilešti (Savići), Aranđelovdan. Ded došao iz Adakala, gde je bio „pandur“.
-Brnaješti, Jovanjdan, su iz Židoštice u Rumuniji.
-Mikulešti (Damitrijevići), Sv.Petka. Ded je od „Ungurjana“ u Velikoj Kamenici.
-Žujanešti, Nikoljdan. Ded se doselio ali ne znaju odakle.
-Bugarešti, Jovanjdan. Ded je došao iz Negotina.
-Grabovčani, Jovanjdan. Otac starcu od 80 godina je od Suđešta u Grabovici.
-Parinešti, Sv. Petka, su iz Velike Kamenice.
-Kurkani, Sv.Petka, su od Fasuješta u Davidovcu.
-Burakešti, Jovanjdan, su od istoimenog roda u Kladušnici.
-Barbulešti, Sv. Petka. Otac je iz Gura Vaja preko Dunava.
-Kolcići, Aranđelovdan, su iz Grabovice i;
-Tufani, Sv. Jovan, su iz Kladušnice. Oba prethodna roda su iz „Vlaške“.

Zavetina je na Petrovdan, a crkva slavi Nikoljdan.

IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.